"Moguće je da postoji bojazan da bismo se, ma šta da kažemo, nekome zamerili - Rusiji, novim vlastima u Kijevu, EU ili SAD. Mislim da Srbija ne sme da ćuti i da mora imati jasan stav o zbivanjima u Ukrajini, prvenstveno zbog toga što su Srbi sa Rusijom i Ukrajinom povezani svojom istorijom, kulturom, poreklom, religijom", rekao je Drašković za list "Danas".

On je sugerisao da je Srbija, kao zemlja koja je krenula ka članstvu u EU, u prilici da Briselu predloži da novim vlastima u Kijevu uputi jasnu poruku da se evropska Ukrajina ne može graditi na neprijateljstvu sa Rusijom, na diskriminisanju miliona Rusa u toj velikoj zemlji, na ukidanju ruskog jezika, na tolerisanju militantnih neonacista koji, u ime pridruženja EU, propovedaju istrebljenje Rusa i Jevreja.

"Moskva i ogromna većina Ukrajinaca bi sigurno pozdravili takvu poruku iz Brisela, opasne strasti na obe strane bi splasnule i otpočeli bi ukrajinsko-ruski razgovori i dogovori. Bez obzira na to šta misle o Vladimiru Putinu i demokratskim slobodama u današnjoj Rusiji, i Brisel i Vašington moraju da uvažavaju istorijsku, nacionalnu, religijsku i stratešku vezanost Rusije za Ukrajinu, koja traje vekovima", rekao je Drašković.

Tadić: Problem u Ukrajni zahteva višak odgovornosti

Lider Nove demokratske stranke kaže da situacija u Ukrajini zahteva "višak odgovornosti" svih strana, ali i da problem ne može biti razrešen bez razmatranja legitimnih interesa Rusije. "Ja ne znam stav po ovom pitanju državnog vrha Srbije, ali samo ćutanje je loše jer to znači ili da nemaju stav, ili da se pribojavaju da iskažu svoje mišljenje", rekao je Tadić novinarima.

Prema njegovim rečima, Rusija ne "uređuje po Ukrajini", već "demonstrira odlučnost da zaštiti milione Rusa u toj zemlji, svoje istorijske i duhovne izvore, a i svoje strateške državne interese".

"Amerika je, sa pozicije svoje ogromne vojne moći, izglasala i zakon da će oružano intervenisati svuda u svetu gde bude procenila da su ugroženi njeni državni interesi. I ona to i čini, uz otvorenu ili prećutnu podršku i većine država EU. Sad, kad Rusija demonstrira odlučnost da zaštiti svoje interese na prostoru na kome je rođena ruska država, da zaštiti svoje elitne vojne baze na Krimu, Vašington preti Rusiji, a u Briselu se proglašava uzbuna. Nešto tu nije u redu sa principima", rekao je Drašković.

Prema oceni Draškovića, da nije podstrekavanja sa strane, Ukrajinci i Rusi bi sadašnje sporove rešili brzo i lako, kao u porodici.

"Drama Ukrajine će, verujem, biti okončana dogovorom između Kijeva i Moskve, uz najbolje posredovanje EU, pre svega Nemačke. Mislim da se Ukrajina mora federalizovati, slično kao što je federalizovana i sama Nemačka", procenio je Drašković.

On je izrazio nadu i da će brzo otopliti i odnosi na relaciji Vašington–Moskva, jer rešavanje mnogih kriznih žarišta u današnjem svetu, posebno na Bliskom Istoku i u Avganistanu, zahteva saradnju SAD i Rusije, a ne njihovo neprijateljstvo.