Pokrajinska Skupština, prema tom nacrtu, više ne utvrđuje "osnove politike na nivou AP Vojvodine" i nije "najviši organ i nosilac normativne vlasti".
Takođe, nacrt ne predviđa postojanje Saveta nacionalnih zajednica, a umesto njega će Skupština Vojvodine obrazovati radno telo za nacionalnu ravnopravnost.
Vojvodina može biti član evropskih i svetskih udruženja regiona, a predstavljanje i promovisanje te pokrajine predviđeno je samo u posebnim jedinicama u diplomatsko-konzularnim predstavništvima
Srbije, koje bi bile formirane na zahtev pokrajine.
Radna grupa za izradu nacrta Statuta izbacila je stav prema kom se teritorija pokrajine ne može menjati bez saglasnosti građana na referendumu, a kao nosioci prava na pokrajinsku autonomiju označeni su stanovnici Vojvodine, a ne njeni građani.
Predsednik Radne grupe Slobodan Orlović i članovi Vladimir Galić (SNS) i Miroslav Milosavljević (SRS) predložili su da se, umesto nacionalne ravnopravnosti, u Članu 6. proklamuje ravnopravnost građana bez obzira na rasu, veru, pol, politička ili druga uverenja.
Osim srpskog jezika i ćiriličnog pisma, u službenoj upotrebi u pokrajini biće mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski jezik, a član Radne grupe Tamaš Korhec (SVM) predložio je da se reguliše i upotreba latiničnog pisma srpskog jezika.
Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor najavio je da će sednica pokrajinskog parlamenta, na kojoj će se razmatrati Nacrt statuta Vojvodine, biti održana krajem aprila ili početkom maja.
Ustavni sud Srbije je krajem prošle godine osporio dve trećine odredaba Statuta Vojvodine i naložio pokrajinskom parlamentu da za šest meseci usaglasi sporne odredbe sa Ustavom Srbije. Inicijativu za
ocenu ustavnosti Statuta Vojvodine podnela je Demokratska stranka Srbije (DSS).
Radna grupa za izradu radnog teksta Statuta Vojvodine konstituisana je 22. januara, na osnovu predloga poslaničkih grupa u pokrajinskom parlamentu.
Prema proceduri, Statut Vojvodine usvaja Skupština Vojvodine, a da bi stupio na snagu mora da ga potvrdi i Skupština Srbije.