Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izrazio je nadu da će predstojeći pregovori o budućem statusu Kosova, koje će predvoditi predstavnici SAD, EU i Rusije, dovesti do sporazuma i saopštio da će ga Kontakt grupa izvestiti o novim pregovorima 10. decembra.
Medjunardona zajednica mora naći pravovremeno rešenje, koje će biti u interesu svih (nacionalnih) zajednica na Kosovu i koje će jasno definisati status Kosova, rekao je Ban Ki Mun i dodao: "Status kvo nije održiv".
Generalni sekretar UN razgovarao je s predstavnicima zemalja članica Kontakt grupe za Kosovo, koja će voditi nove pregovre izmedju Beograda i Prištine, rekla je zamenica portparola UN Mari Okabe. Kontakt grupu čine SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija, Nemačka i Rusija.
"Pozdravljam ovu incijativu Kontakt grupe", saopštio je Ban Ki Mun i izrazio nadu da će novi period angažovanja u pregovorima voditi sporazumu o budućem statusu Kosva, koji je po njegovim rečima, prioritet UN.
Zvaničnici SAD i EU pristali su da Kontakt grupa preuzme pregovore koji bi trajali 120 dana pošto se Rusija, članica Saveta bezbednosti UN s pravom veta, nije složila s dosadašnjim predlozima rezolucije UN temeljenih na predlozima izaslanika UN Martija Ahtisarija.
Nove pregovore vodiće predstavnici EU - Volfgang Išinger, SAD - Frenk Vizner, i Rusije - Aleksandar Bocan-Harčenko.
Iako je Rusija insistirala da novi pregovori ne budu zasnovani na Ahtisarijevom planu, Ban Ki Mun je rekao da će Ahtisarijeva kancelarija biti "povezan s procesom" i da će obezbiti informacije i razjašnjenja ako budu zatraženi.
"UN će nastaviti da igraju konstruktivnu ulogu u novom periodu angažovanja i nastaviće svoju glavnu ulogu na terenu na Kosovu", rekao je generalni sekretar UN.
On je saopštio da će ga Kontakt grupa izvestiti o novim pregovorima 10. decembra.
Medjunardona zajednica mora naći pravovremeno rešenje, koje će biti u interesu svih (nacionalnih) zajednica na Kosovu i koje će jasno definisati status Kosova, rekao je Ban Ki Mun i dodao: "Status kvo nije održiv".
Generalni sekretar UN razgovarao je s predstavnicima zemalja članica Kontakt grupe za Kosovo, koja će voditi nove pregovre izmedju Beograda i Prištine, rekla je zamenica portparola UN Mari Okabe. Kontakt grupu čine SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija, Nemačka i Rusija.
"Pozdravljam ovu incijativu Kontakt grupe", saopštio je Ban Ki Mun i izrazio nadu da će novi period angažovanja u pregovorima voditi sporazumu o budućem statusu Kosva, koji je po njegovim rečima, prioritet UN.
Zvaničnici SAD i EU pristali su da Kontakt grupa preuzme pregovore koji bi trajali 120 dana pošto se Rusija, članica Saveta bezbednosti UN s pravom veta, nije složila s dosadašnjim predlozima rezolucije UN temeljenih na predlozima izaslanika UN Martija Ahtisarija.
Nove pregovore vodiće predstavnici EU - Volfgang Išinger, SAD - Frenk Vizner, i Rusije - Aleksandar Bocan-Harčenko.
Iako je Rusija insistirala da novi pregovori ne budu zasnovani na Ahtisarijevom planu, Ban Ki Mun je rekao da će Ahtisarijeva kancelarija biti "povezan s procesom" i da će obezbiti informacije i razjašnjenja ako budu zatraženi.
"UN će nastaviti da igraju konstruktivnu ulogu u novom periodu angažovanja i nastaviće svoju glavnu ulogu na terenu na Kosovu", rekao je generalni sekretar UN.
On je saopštio da će ga Kontakt grupa izvestiti o novim pregovorima 10. decembra.
Solana: Pregovori počinju sredinom avgusta
Pregovori o budućem statusu Kosova počeće sredinom avgusta, izjavio je u Manili visoki predstavnik EU Havijer Solana.
"Pregovori će najverovatnije početi sredinom avgusta", rekao je Solana novinarima tokom samita o azijskoj bezbednosti u Manili.
"Generalni sekretar UN će najverovatnije prvi pozvati strane da počnu novu rundu pregovora", dodao je on.
Nova runda pregovora Beograda i Prištine uz posredstvo trojke - SAD, EU i Rusije trebalo bi da traje najduže 120 dana. Posle pregovora, konačan status Kosova trebalo bi da bude utvrdjen.
Šef UNMIK-a Joahim Riker prethodno je izjavio da je rok od 120 dana novih pregovora Beograda i Prištine dovoljan za pronalaženje rešenja za status Kosova i izrazio nadu da će pitanje statusa pokrajine biti rešeno pre kraja ove godine.
"Predstavnici Amerike, Rusije i Evropske unije, pod kontrolom Kontakt-grupe, biće novi 'trojni' posrednik u pregovorima o Kosovu. Period trajanja pregovora je odredjen, ali, nadam se da ćemo posle toga moći da predjemo na drugu fazu koja označava konačni status", rekao je Riker u intervjuu za "Novosti".
Šef UNMIK-a je izjavio da će Kontakt-grupa odlučiti o dužini trajanja pregovora, istakavši da je njegovo mišljenje da bi "120 dana trebalo da bude dovoljno".
Prema Rikerovim saznanjima, za kosovske Albance potpuno je nezamislivo da se u bilo kojem obliku vrate pod nadležnost Srbije, a, kad je reč o eventualnom jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, rukovodstvo u Prištini mu je prenelo da će "svi njihovi dalji potezi biti uskladjeni s medjunarodnom zajednicom".
"U ovom trenutku Kosovo se nalazi u teškoj situaciji. Ukoliko predstavnici medunarodne zajednice na Kosovu, Kfor, Unmika i privremene institucije uspevaju da upravljaju Kosovom na pravi način, svi su skloni da veruju da ima više vremena za traženje rešenja. Ukoliko, pak, dodje do nestabilnosti, preovladaće stav da Kosovo nije sazrelo da bude država", rekao je Riker.
"Trebalo bi da budemo spremni na sve", izjavio je šef UNMIK-a dodajući da "sa obe strane postoje ekstremisti koji će nastaviti da iskorištavaju dalje odlaganje u svoje sopstvene svrhe i pokušaće da provociraju".
"Pregovori će najverovatnije početi sredinom avgusta", rekao je Solana novinarima tokom samita o azijskoj bezbednosti u Manili.
"Generalni sekretar UN će najverovatnije prvi pozvati strane da počnu novu rundu pregovora", dodao je on.
Nova runda pregovora Beograda i Prištine uz posredstvo trojke - SAD, EU i Rusije trebalo bi da traje najduže 120 dana. Posle pregovora, konačan status Kosova trebalo bi da bude utvrdjen.
Šef UNMIK-a Joahim Riker prethodno je izjavio da je rok od 120 dana novih pregovora Beograda i Prištine dovoljan za pronalaženje rešenja za status Kosova i izrazio nadu da će pitanje statusa pokrajine biti rešeno pre kraja ove godine.
"Predstavnici Amerike, Rusije i Evropske unije, pod kontrolom Kontakt-grupe, biće novi 'trojni' posrednik u pregovorima o Kosovu. Period trajanja pregovora je odredjen, ali, nadam se da ćemo posle toga moći da predjemo na drugu fazu koja označava konačni status", rekao je Riker u intervjuu za "Novosti".
Šef UNMIK-a je izjavio da će Kontakt-grupa odlučiti o dužini trajanja pregovora, istakavši da je njegovo mišljenje da bi "120 dana trebalo da bude dovoljno".
Prema Rikerovim saznanjima, za kosovske Albance potpuno je nezamislivo da se u bilo kojem obliku vrate pod nadležnost Srbije, a, kad je reč o eventualnom jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, rukovodstvo u Prištini mu je prenelo da će "svi njihovi dalji potezi biti uskladjeni s medjunarodnom zajednicom".
"U ovom trenutku Kosovo se nalazi u teškoj situaciji. Ukoliko predstavnici medunarodne zajednice na Kosovu, Kfor, Unmika i privremene institucije uspevaju da upravljaju Kosovom na pravi način, svi su skloni da veruju da ima više vremena za traženje rešenja. Ukoliko, pak, dodje do nestabilnosti, preovladaće stav da Kosovo nije sazrelo da bude država", rekao je Riker.
"Trebalo bi da budemo spremni na sve", izjavio je šef UNMIK-a dodajući da "sa obe strane postoje ekstremisti koji će nastaviti da iskorištavaju dalje odlaganje u svoje sopstvene svrhe i pokušaće da provociraju".
Išinger-stručnjak za ''škakljive'' teme
Predstavnik Evropske unije u "trojci" Kontakt grupe za posredovanje u pregovorima o budućnosti Kosova i Metohije, nemački diplomata Volfgang Išinger, mogao bi da značajno doprinese uspehu pregovora jer ima bogato iskustvo u tretiranju "škakljivih tema", piše dnevnik ''Frankfurter rundšau'' iz Frankfurta.
'Išingerove dobre veze u Americi (gde je ranije bio ambasador) i iskustvo u komuniciranju s Rusijom, koje je stekao kao član strateške radne grupe, formirane na inicijativu bivšeg kancelara Gerharda Šredera i ruskog predsednika Vladimira Putina, besumnje će mu pomoći da se uspešno uhvati u koštac s problemom zvanim Kosovo'', piše list, naglašavajući da je Išinger jedan od najboljih djaka iz diplomatske škole bivšeg ministra inostranih poslova Hansa-Ditriha Genšera.
Valja očekivati da će Išinger iskoristiti sav svoj talenat da, kao evropski čovek u ''trojci'' Kontakt grupe, uspešno doprinese rešenju budućeg statusa Kosova, ističe frankfurtski list liberalno-leve orijentacije.
''To je zadatak na kojem mu ne treba zavideti'', dodaje list, ocenjujući da će se malo ko usuditi da se kladi na uspeh misije "trojke" Kontakt grupe pošto su početni stavovi zainteresovanih strana potpuno suprotne.
''Pozicija Evropske unije je negde izmedju dva suprotstavljena tabora - Amerikanaca i kosovskih Albanaca s jedne i Rusije i Srbije s druge strane'', piše list, naglašavajući da je, posle ratova na Balkanu, EU želela da u tom regionu ostvari zajedničku spoljnu politiku, ali da u tome nije uspela.
"Zajednička spoljna politika EU je, bar u ovom trenutku, više fikcija nego realnost", zaključuje "Frankfurter rundšau".
(agencije/MONDO)
'Išingerove dobre veze u Americi (gde je ranije bio ambasador) i iskustvo u komuniciranju s Rusijom, koje je stekao kao član strateške radne grupe, formirane na inicijativu bivšeg kancelara Gerharda Šredera i ruskog predsednika Vladimira Putina, besumnje će mu pomoći da se uspešno uhvati u koštac s problemom zvanim Kosovo'', piše list, naglašavajući da je Išinger jedan od najboljih djaka iz diplomatske škole bivšeg ministra inostranih poslova Hansa-Ditriha Genšera.
Valja očekivati da će Išinger iskoristiti sav svoj talenat da, kao evropski čovek u ''trojci'' Kontakt grupe, uspešno doprinese rešenju budućeg statusa Kosova, ističe frankfurtski list liberalno-leve orijentacije.
''To je zadatak na kojem mu ne treba zavideti'', dodaje list, ocenjujući da će se malo ko usuditi da se kladi na uspeh misije "trojke" Kontakt grupe pošto su početni stavovi zainteresovanih strana potpuno suprotne.
''Pozicija Evropske unije je negde izmedju dva suprotstavljena tabora - Amerikanaca i kosovskih Albanaca s jedne i Rusije i Srbije s druge strane'', piše list, naglašavajući da je, posle ratova na Balkanu, EU želela da u tom regionu ostvari zajedničku spoljnu politiku, ali da u tome nije uspela.
"Zajednička spoljna politika EU je, bar u ovom trenutku, više fikcija nego realnost", zaključuje "Frankfurter rundšau".
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
