Portparol Evropske komisije Petar Stano poručuje da brzina evropskih integracija ne zavisi od EK, već od Srbije.
Stano je podsetio da Evropski savet, koji čine zemlje članice, donosi odluku o otvaranju i zatvaranju svakog od ukupno 35 poglavlja pregovaračkog procesa.
Analitičar Dušan Janjić je ocenio da ulazak Srbije u EU podrazumeva sprovođenje neophodnih reformi, ispunjavanje uslova iz 35 poglavlja, kao i punu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Kako je Janjić u izjavi Tanjugu rekao, za usaglašavanje srpskog i evropskog zakonodavstva potrebno je doneti i promeniti nekoliko hiljada zakona, ali i završiti restituciju, rešiti probleme u javnom sektoru. On međutim, poručuje da još nije ni počelo rešavanje ovih pitanja.
"To još nije ni počelo, nije uopšte na spisku ovih prioriteta i takozvanih reformskih zakona", ukazao je Janjić.
U poslednjem, 35. poglavlju, dodao je, od Srbije se očekuje puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine, iako još nije definisano šta je puna normalizacija.
"To poglavlje se otvara na početku i zatvara na kraju. Zatvara se kada se ostvari puna normalizacija odnosa. Cceka se da se postigne taj takozvani završni, sveobuhvatni ugovor, ili drugi Briselski ugovor", poručio je Janjić.
Smatra i da je realno da će Srbija u EU ući tek 2025. godine, ali da je moguće postati deo zajednice i pet godina ranije, ali samo uz velike napore i političku podršku.
"Naši političari boluju od kratkih rokova...Srbija još nema državnu strategiju priključivanja EU, one koje su ranije rađene (200 nacionalnih strategija) govore da Srbiji treba 15 godina ozbiljnih reformi javnog sektora i institucija da bismo ušli u EU. U ovom momentu Srbija nije počela te reforme", ukazuje Janjić.
Za direktora Fondacije Konrad Adenauer u Beogradu Henrija Bonea nije nemoguće da Srbija do 2018. godine, kako je to ranije najavio premijer Aleksandar Vučić, ispuni sve zahteve, ali je poručio da je to "ambiciozan plan".
"Dobro je da postoji strategija... Kad pogledate primer Crne Gore možete da vidite da su oni u procesu pregovaranja već dve godine i da su i dalje manje-više na početku. Nadam se da Srbija može uspešno i brzo da prođe kroz pregovore", dodao je Bone.
Prema njegovom mišljenju, EU treba da stvori takav ambijent da Srbija može da se integriše kada ispuni sve uslove pregovora, te da je u tom smislu optimističan da će "veze, komunikacija i koordinacija između Brisela i Srbije nastaviti da se inteziviraju".
"Očekujem da nova vlada pokaže rezultate i dokaže da može da ispuni predviđene uslove iz svih 35 poglavlja u procesu pridruživanja Evropskoj uniji", rekao je Bone u izjavi Tanjugu i istakao da je neophodno u tom smislu da se nastavi dijalog Beograda i Prištine.
Ranije ove sedmice Vučić je najavio da postoji šansa da do 2020. godine Srbija bude članica EU. On je visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja je došla u Beograd da podrži novu vladu, poručio da reforme treba da uradimo zbog naše zemlje, unutrašnjeg stanja, "naših unutrašnjih reformi, i da ćemo to uraditi do 2018. godine".
"Dalje to ne zavisi od nas i da ima mnogo dugih faktora", rekao je Vučić.
Ešton je na upitana da li je realno da Srbija zatvori pregovaračka poglavlja do 2018. godine, odgovorila da ne sumnja u Vučićeve kapacitete.
"Da sam na vašem mestu nikad ne bih sumnjala u kapacitete ovog čoveka da obori rekord kada je reč o vremenskim rokovima", rekla je Ešton.
