Ta stranka će, prema zamisli osnivača, biti kohezioni faktor i stavljena na raspolaganje "raspolućenom biračkom telu između evrofanatizna i evroskepse" i koja će, uveren je Kovačević, imati nekoliko stotina hiljada članova.

Iako je planirano da javnost o tome obavesti na jesen, Kovačević kaže da nema razloga da se krije namera o osnivanju stranke.

Očekuje da u stranci bude 150, 200, možda i 300 hiljada ljudi, a osniva je, kaže, sa istomišljenicima, među kojima ima i njegovih prijatelja, "jer postoji zajednička potreba da to bude demokratska stranka, na fonu nečega što će se jednog trenutka možda pretvoriti u pokret po snazi svog zamaha, ideji i potrebi".

"Srbiji nedostaje nešto što je kohezioni faktor u domenu nečega što predstavlja prosvećenu desnicu. Desnica, ako nije prosvećena, onda je talog, levica je talog uvek - i kada je prosvećena i kada je neprosvećena", kaže Kovačević i dodaje da će stranka sadržati sve osnovne elemente i sve tako važne i nedostajuće demokratske principe.

Prema njegovim rečima, u prosvećenoj desnici atribitrira i vrlo primetno otadžbinsko ili rodoljubno stanje koje u sebi baštini sve komparativne prednosti tradicionalnih vrednosti, ali je istovremeno spremna i da prihvati moderne vrednosti savremene civilizacije.

"To je stranka kakva nedostaje Srbiji. To morate priznati. U tom raspolućenom biračkom telu između evrofanatizma i neke definisane evroskepse gotovo da ne postoji stranka koja bi bila malo disonantna u odnosu na ovaj horski krešendo koji kliče - Evropa nema alternativu, pretvarajuci to polako u mantru i ne više u ideologiju, nego fanatični ili religijski predznak", kaže Kovačević.

Uveren je da Srbija mora da ima stranku "kojoj će Srbija biti pre i iznad svega, koja će joj vratiti dostojanstvo, izvesti je iz kaljuge kriminala, nemorala svake vrste i demografski obnoviti, koja će izgraditi demokratske institucije".

Srbija mora da ima stranku koja će, prema proceni Kovačevića, biti tu, između ostalog, da spreči bilo kada mogućnost pojave nekog novog vođe, nekog novog čoveka koji će u sebi, svom imenu i prezimenu ili svojoj funkciji, sadržavati svu moć koju jedna osoba može da ima, a koju ne treba da ima.

Poznati dramski pisac naglasio je značaj i demografske obnove i podsetio na jevrejsku poslovicu - Kad nas nestane, onda je uzalud sve, kad nas nema ničega nema.

Govoreći o uporištu koje bi stranka koju osniva sa prijateljima i istomišljenicima mogla da ima među biračima, Kovačević kaže da činjenica da je biračko telo razjedinjeno i usitnjeno, ali da kada se objedini u jedno političko sazvučje može da dovede i do 15 ili 20 značajnih procenata.

"Onda to postaje značajna činjenica. Onda ne biste imali unisoni hor od 250 soprančića koji će u parlamentu pevati - Evropa nema alternativu i koji će bezrezervno i bezprizorno pristajati na svaki nemački ili američki zahtev", rekao je Kovačević.

Uobičajno kritičan, Kovačević primećuje činjenicu koja se, kaže,  ne može negirati, a to je da "teget odelo, bečki valcer i ljubav prema otadžbini nikad ne izlaze iz mode".

"Manje računamo na bečki valcer i na teget odela, a računamo na tu ljubav prema otadžbini, koja je našem narodu do te mere imanentna, prisna, pripadajuća kao i svi manjinski entiteti koji imaju srpska državljanstva i srpske pasoše. Treba razvijati osećanje pripadnosti, novu političku determinantu koja će nas voditi ka političkom principu da je politika nametnuta kao moralna obaveza ovog trenutka da se spase što se spasti da", rekao je on.

Kovačević kaže da nema, kao neki drugi, fascinaciju Evropom i Nemačkom, ali da jeste fasciniran Geteom, Šilerom i nekim drugim Nemcima, apsolutno nemačkim narodom kao ozbiljnim narodom sa strahovitom političkom, intelektualnom i privrednom snagom.

Nije, kaže, čovek koji će do te mere nekritički kačiti slike Helmuta Kola, Gerharda Šrederove i Angele Merkel po zidu, jer mu to, kako je objasnio, "ne daju oni  mrtvi Srbi iz Mačve iz Prvog svetskog rata, ne daju mu dedovi, pradedovi, oni koji su bili u Jajincima, u Jasenovcu, oni koji su bombardovani 6. aprila".

"U tom smislu treba politički ustanoviti neku vrstu ekvidistance prema svemu što nas okružuje - prema najbližim susedima, a i prema tim velikim silama, koje ne smete srditi, ne smete ljutiti. Nas nema 60 miliona, ali ipak, treba braniti određeni princip, koji podrazumeva i kolektivno dostojanstvo, dakle preko individualnog ka kolektivnom dostojanstvu", smatra Kovačević.

Kovačević, koji je u prošlom sazivu bio poslanik DSS, ali se kasnije razišao sa politikom koju je ta stranka u nekim segmentima vodila, smatra da se danas izgovara jedna neverovatna mantra - dajte nam investitore, a da niko ne govori o tome da kapital koji strani investitori ostvare u Srbiji nose u svoje zemlje.

"Gde ide dobiti iz Merkatora, pa ne ide u Lapovo i Leskovac - nego u Ljubljanu. Gde ide dobit iz nemačkih firmi, pa u Nemačku, isplati se 300 evra plate, sav višak profita ide tamo. Sutra, kada se sindikalnom organizacijom srpska plata podigne na 400 evra, te će se fabrika sa dva šrafcigera demontirati i preneti u Moldaviju, a ovde će ostati prazne hale", smatra on.

Kovačević, međutim, naglašava da je suština u tome da se osnaži srpska industrija, preduzimač, privrednik, te zaključuje da je mantra da je spas u stranom novcu i u stranim investicijama i neokolonijalnom i neoliberalnom modelu lišenom svake vrste moralnosti, dovela reč interes ili profit do toga da je snažnija od svih drugih reči koje postoje - humanizam, altruizam, ljubav prema otadžbini i ljubav prema ženi, prema čoveku, ljubav prema bližnjem...

Iz toga je, kako kaže, i izrasla potreba za strankom "koja će popu reći pop, a bobu bob".