Svedok odbrane Ratko Marković izjavio je, na sudjenju bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću pred Haškim tribunalom, da je Milutinović 1999. mogao samo da podnese ostavku ako se nije slagao sa delovanjem Vlade Srbije i policije na Kosovu.
Marković je ocenio i da su ovlašćenja predsednika Srbije po Ustavu iz 1990. godine bila slična ustavnoj moći koju ima britanska kraljica Elizabeta II.
Milutinović je optužen za ratne zločine nad kosovskim Albancima u prvih šest meseci 1999. godine.
Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Tom Hanis predočio je Markoviću da je, po Ustavu Srbije, Milutinović mogao da od vlade zatraži objašnjenje o tvrdnjama medjunarodnih organizacija da policija na Kosovu primenjuje preteranu silu protiv albanskih civila.
"On je mogao da traži objašnjenje za bilo koju odluku vlade, ali ne i da natera vladu da odluku promeni, niti da se ministri smene..Jedino što je mogao da učini, ako je želeo da povuče javno mnjenje, bilo je da podnese ostavku", odgovorio je Marković.
Prema njegovim rečima, Ustav Srbije nije predsedniku davao nikakvo ovlašćenje, ni instrument da "bilo šta uradi", osim da "izraži lično nezadovoljstvo" odlukama ili delovanjem vlade i ministara.
Na sugestiju tužioca Hanisa da bi insistiranje predsednika, kao izabranog predstavnika gradjana, na nekom problemu moglo doneti promene u stavu vlade, čak i ako on nije imao ustavna ovlašćenja, Marković je uzvratio da bi to bilo moguće "ako je predsednik Srbije lider velike političke stranke i ako ima veliku političku harizmu".
Zastupnik optužbe nastavlja unakrsno ispitivanje svedoka Markovića.
Zajedno sa Milutinovićem, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskih civila sa Kosova 1999, optuženi su tadašnji potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović i generali Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić.
(Beta)
Marković je ocenio i da su ovlašćenja predsednika Srbije po Ustavu iz 1990. godine bila slična ustavnoj moći koju ima britanska kraljica Elizabeta II.
Milutinović je optužen za ratne zločine nad kosovskim Albancima u prvih šest meseci 1999. godine.
Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Tom Hanis predočio je Markoviću da je, po Ustavu Srbije, Milutinović mogao da od vlade zatraži objašnjenje o tvrdnjama medjunarodnih organizacija da policija na Kosovu primenjuje preteranu silu protiv albanskih civila.
"On je mogao da traži objašnjenje za bilo koju odluku vlade, ali ne i da natera vladu da odluku promeni, niti da se ministri smene..Jedino što je mogao da učini, ako je želeo da povuče javno mnjenje, bilo je da podnese ostavku", odgovorio je Marković.
Prema njegovim rečima, Ustav Srbije nije predsedniku davao nikakvo ovlašćenje, ni instrument da "bilo šta uradi", osim da "izraži lično nezadovoljstvo" odlukama ili delovanjem vlade i ministara.
Na sugestiju tužioca Hanisa da bi insistiranje predsednika, kao izabranog predstavnika gradjana, na nekom problemu moglo doneti promene u stavu vlade, čak i ako on nije imao ustavna ovlašćenja, Marković je uzvratio da bi to bilo moguće "ako je predsednik Srbije lider velike političke stranke i ako ima veliku političku harizmu".
Zastupnik optužbe nastavlja unakrsno ispitivanje svedoka Markovića.
Zajedno sa Milutinovićem, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskih civila sa Kosova 1999, optuženi su tadašnji potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović i generali Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.