Beogradjani u proseku imaju 40 godina. Od poslednjeg popisa ostarili su za dve i po godine. Najvremešniji su Vračarci. Oni prosečno "broje" 66,5 godina, a najmladji su žitelji Lazarevca. Njihove krštenice su stare 38,5 godina, navodi se u najnovijoj studiji Zavoda za informatiku i statistiku
Beograda, koja je objavljena prošlog meseca, prenosi "Politika".
Analize pokazuju i da je u školama sve manje učenika. Prošle školske godine je bilo 14.013 djaka prvaka, dok je pre 15 godina u klupama sedelo 16.545 mališana.
Najviše dece imaju Zemunci i stanovnici Voždovca, a najmanje "prvačića" bilo je u Sopotu – 168. Istovremeno je osmaka svuda bilo znatno više. Upravo je osmoletku završilo gotovo 16.000 beogradskih učenika.
Osamnaest i po hiljada Beogradjana, starijih od 15 godina, nepismeno je, a njih oko 37.700 nije završilo osnovnu školu.
Zato se za Beograd može reći da je najpismeniji grad u Srbiji (po broju nepismenih na prvom mestu u Srbiji je opština Bojnik – 15 odsto stanovnika, a slede Trgovište, Blace i Crna Trava).
U prestonici su najpismeniji Vračarci sa jedan odsto nepismenih.
Od 1992. do 2002. godine poboljšao se obrazovni profil žitelja glavnog grada. Gotovo sva deca osnovnoškolskog uzrasta su pohadjala osmoletke, dok su mnogi stariji gradjani umrli, a oni su u proseku manje obrazovani u poredjenju sa mladjom generacijom.
U centralnim gradskim opštinama gotovo 87 odsto stanovništva ima završenu osnovnu školu, a veliki broj njih i diplome viših škola i fakulteta. Onih koji nisu završili ni osmoletku u centralnom gradskom jezgru veoma je malo – do tri odsto, u zavisnosti od opštine. Medju nepismenim Beogradjanima 70 odsto je onih starijih od 65 godina.
Stručnjaci Zavoda za informatiku i statistiku u Beogradu su u ovoj analizi, pod nazivom "Obrazovanje u Beogradu", ukazali na činjenicu da su obrazovanje i siromaštvo tesno povezani i da se ne mogu uspešno sprovoditi ekonomske i socijalne reforme bez promena obrazovnog sistema.
Analiza govori o očiglednom padu nataliteta, povećanju broja umrlorodjenih beba, sve većeg broja onih koji odlaze u inostranstvo zbog siromaštva, nezaposlenosti, nerešenih stambenih problema.
Sve više je i mladih bračnih parova koji napuštaju grad i tražeći posao odlaze u manja mesta gde je život jeftiniji.
Procenjuje se da bi djaka bilo još manje, i to znatno, da istovremeno nije bilo i priliva stanovništva. Ratni vihori i raspad nekadašnje Jugoslavije doneli su u Srbiju, pa tako i u glavni grad, izbeglice i interno raseljene. Njihova deca su popunila klupe ovdašnjih škola, piše "Politika".
(MONDO)
Beograda, koja je objavljena prošlog meseca, prenosi "Politika".
Analize pokazuju i da je u školama sve manje učenika. Prošle školske godine je bilo 14.013 djaka prvaka, dok je pre 15 godina u klupama sedelo 16.545 mališana.
Najviše dece imaju Zemunci i stanovnici Voždovca, a najmanje "prvačića" bilo je u Sopotu – 168. Istovremeno je osmaka svuda bilo znatno više. Upravo je osmoletku završilo gotovo 16.000 beogradskih učenika.
Osamnaest i po hiljada Beogradjana, starijih od 15 godina, nepismeno je, a njih oko 37.700 nije završilo osnovnu školu.
Zato se za Beograd može reći da je najpismeniji grad u Srbiji (po broju nepismenih na prvom mestu u Srbiji je opština Bojnik – 15 odsto stanovnika, a slede Trgovište, Blace i Crna Trava).
U prestonici su najpismeniji Vračarci sa jedan odsto nepismenih.
Od 1992. do 2002. godine poboljšao se obrazovni profil žitelja glavnog grada. Gotovo sva deca osnovnoškolskog uzrasta su pohadjala osmoletke, dok su mnogi stariji gradjani umrli, a oni su u proseku manje obrazovani u poredjenju sa mladjom generacijom.
U centralnim gradskim opštinama gotovo 87 odsto stanovništva ima završenu osnovnu školu, a veliki broj njih i diplome viših škola i fakulteta. Onih koji nisu završili ni osmoletku u centralnom gradskom jezgru veoma je malo – do tri odsto, u zavisnosti od opštine. Medju nepismenim Beogradjanima 70 odsto je onih starijih od 65 godina.
Stručnjaci Zavoda za informatiku i statistiku u Beogradu su u ovoj analizi, pod nazivom "Obrazovanje u Beogradu", ukazali na činjenicu da su obrazovanje i siromaštvo tesno povezani i da se ne mogu uspešno sprovoditi ekonomske i socijalne reforme bez promena obrazovnog sistema.
Analiza govori o očiglednom padu nataliteta, povećanju broja umrlorodjenih beba, sve većeg broja onih koji odlaze u inostranstvo zbog siromaštva, nezaposlenosti, nerešenih stambenih problema.
Sve više je i mladih bračnih parova koji napuštaju grad i tražeći posao odlaze u manja mesta gde je život jeftiniji.
Procenjuje se da bi djaka bilo još manje, i to znatno, da istovremeno nije bilo i priliva stanovništva. Ratni vihori i raspad nekadašnje Jugoslavije doneli su u Srbiju, pa tako i u glavni grad, izbeglice i interno raseljene. Njihova deca su popunila klupe ovdašnjih škola, piše "Politika".
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
