Nema nestašice ni jedne životne namirnice, tvrdi ministar Rasim Ljajić. Prioriteti u obnovi: infrastruktura, poljoprivreda, privredni subjekti i stambeni objekti.
"Verujem da možemo da obezbedimo stabilnost tržišta. Imamo dovoljne količine robnih rezervi i intervenisaćemo ako bude bilo potrebno i ukoliko dođe do bilo kakvih poremećaja na tržištu u smislu snabdevenosti i cenovne nestabilnosti", rekao je Ljajić u emisiji "Jedan na jedan".
On je naveo da je iz robnih rezervi bilo intervencija u kukuruzu za ishranu stoke, 85 tona brašna, narezaka, pašteta, mleka u prahu, a da ima mogućnosti da se interveniše i u građevinskom materijalu, lekovima, farmaceutskim preparatima, pšenici, ukoliko dođe do bilo kakvog poremećaja.
On nije želeo da iznosi procene štete od poplava, navodeći da će presek biti poznat do 30. maja, ali i da će biti sprovedene i kontrola te procene.
Ljajić je istakao da već sad stižu "neverovatne procene od nekih lokalnih samouprava", po kojima je u agraru šteta duplo veća od one koja se pominjala u javnosti do sad, ali da će sve biti provereno na nivou Vlade, kao i od strane komisije EU.
Ljajić je, govoreći o mogućnosti vraćanja radnih akcija u obnovi zemlje od poplava, naveo da se ne može govoriti o klasičnim radnim akcijama iz perioda socijalizma, već o nekoj vrsti javnih radova, gde se angažuju ljudi koji su na birou rada ili primaju socijalnu pomoć.
Ovde je teško to organizati kada govorimo o izgradnja puteva, saobraćjane, železničke infrastrukture, rekao je Ljajić i naveo da se javni radovi mogu organizovati u slučaju raščišćavanja terena, ulica u poplavljenim mestima.
"Danas ne možemo da angažujemo ljude kroz radne akcije, to je nemoguće. Radi se o volontiranju", rekao je on i naveo da je potrebna izmena zakona o volontiranju koji je donet pre dve godine, da bi omogućili ovakav vid javnih radova.
Ministar je, govoreći o saniranju štete, naveo da je iz donacije turske vlade obezbeđeno dovoljno sušilica koje će omogućiti da se poplavljeni objekti što pre osposobe za stanovanje, ali da je najveći problem što je oko 1.700 kuća neupotrebljivo i one će biti obnovljene.
Podsetivši da ministri imaju rok da do 29. maja podnesu izveštaje, Ljajić je, govoreći o posebnom nalogu premijera Aleksandra Vucicća da se preispita odgovornost za Obrenovac, naveo da na sednici vlade o tome danas nije bilo reči.
"Ali ne vidim razlog da se ne utvrdi odgovornost svakoga, od lokalnog do centralnog nivoa, ne da bi se tražio krivac već da uspostavimo sistem i da ne ponavljamo greške", rekao je on.
U javnosti je, kako kaže, bilo špekulacije da li je neko na vreme alarmirao, da li je bilo propusta, da li su državni organi pravovremeno reagovali.
"Generalno, mislim da je manje-više bilo uspešno, imajući u vidu razmere tragedije, vlada je brzo reagovala, smanjene su posledice štete, pomoć dopremljena...", istakao je Ljajić.
On smatra da su poplave pokazale da nemamo organizovan, razrađen sistem, pa da su u ovom slučaju vlada, premijer, donosili odluke.
"Nemamo sredstava ni svest o opasnosti od ovakvih situacija, ne razmišljamo o poplavama kada ih nema", rekao je Ljajić i ukazao na nedostatak svesti i kod političke elite.
Poplave su, kako kaže, opomena za vladu da napravi sistem i da se utvrdi odgovornost svakoga, od funkcionera na lokalnom nivou do ministara u vladi.
Mediji imaju ulogu korektiva, a posebno kad praktično nemamo opozicije, važno je da se iznose različita mišljenja, rekao je Ljajić.
"Kritika vlasti je poželjna i korisna, u uslovima kada praktično nemamo opoziciju, važno je da se raspravlja o svim važnim pitanjima. Vlasti to ne može naškoditi već je to samo može učiniti boljom", rekao je on i naveo da mediji imaju ulogu korektiva.
