Papa Franja je danas okončao trodnevno hodočašće po Svetoj zemlji, započeto u Jordanu, nastavljeno u Vitlejemu na Zapadnoj obali, danas u Jerusalimu, a preko Tel Aviva papa je otputovao za Rim.
U jordanskoj prestonici Amanu je prvog dana hodočašća pozvao na "hitan" kraj rata u Siriji, okončanje krize izbeglica i trajni mir u čitavom regionu.
Predsednik Izraela Šimon Peres i palestinski predsednik Mahmud Abas odmah su prihvatili papin poziv, upućen nakon propasti pregovora u aprilu, devet meseci nakon što su obnovljeni pod posredstvom SAD.
Papa je u nedelju izazvao veliko iznenađene kada se zaustavio ispred visokog zida koji je Izrael izgradio oko Vitlejema, a koji je za Palestince simbol izraelske represije.
On je danas, na inicijativu izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, odstupio od plana svoje posete i obišao spomenik izraelskim civilima poginulim u terorističkim napadima.
Posetio je i Memorijalni centar holokausta Jad Vašem, podignut u znak sećanja na šest miliona Jevreja ubijenih u Drugom svetskom ratu, gde je ljubio ruke šestoro preživelih.
Čim je u nedelju popodne doputovao u Izrael, papa je rekao da je holokaust "simbol dubine do koje ljudsko zlo može da potone. "Molim se bogu da nikada ne bude još jednog takvog zločina", rekao je on.
Papa se jutros poklonio i molio pred Zidom plača, gde Jevreji iz celog sveta dolaze da se mole i ostavljaju poruke u pukotina između kamenih blokova.
On je ostavio je molitvu Oče naš na svom maternjem španskom.
Duhovni lider katolika, rodom iz Argentine, izuo je cipele da uđe u džamiju Kupolu na steni, koja se nalazi iznad na Haram al Šarifu ( Uzvišenom utočištu), kako to mesto zovu Arapi, odnosno Brdu hrama, kako kažu Jevreji, jer su tamo nekada bili drevni jevrejski hramovi.
Na veliko zadovoljstvo domaćina, papa je takođe položio venac na grob Teodora Hercla, osnivača cionizma, što nijedan papa pre njega nije učinio, pa ga je Netanijahu za to pohvalio. Katolička crkva se inače u početku protivila stvaranju jevrejske države.
Kako je sam papa istakao, glavni cilj njegove posete je verski, a pre svega poboljšanje veza s pravoslavnom crkvom.
On je u nedelju u Jerusalimu sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem i iz Konstantinopolja potpisao istorijsku deklaraciju da će raditi na daljem jedinstvu između istočnih i zapadnih grana hrišćanstva.
Taj sastanak je označen kao glavni razlog papine trodnevne posete Bliskom istoku. Papa i patrijarh su potpisali da će voditi dijalog, čime su reafirmisali zajedničke vrednosti katoličkih i pravoslavnih crkvi.
"Naš bratski susret danas je nov i neophodan korak na putu ka jedinstvu, zajedništvu u legitimnoj različitosti", navedeno je u deklaraciji potpisanoj u prisustvu predstavnika 13 katoličkih i provoslavnih crkvi u Jerusalimu.
Sastankom i zajedničkom molitvom u Crkvi Svetog groba, podignutoj na mestu na kome je Isus razapet, sahranjen i vaskrsnuo, obeleženo je pet decenija sastanka pape Pavla VI i patrijarha Atinagore, kojim je počelo približavanje hrišćanskih crkvi posle 900 godina podele.
Papa je večeras, na kraju svoje posete, služio misu u Sionskoj gornici, sobi u kojoj je po hrišćanskom verovanju Isus održao Poslednju večeru sa svojim sledbenicama.
U zdanju u kome je soba na prizemlju se, po verovanju Jevreja, nalazi grob kralja Davida. Ultraortodoksni Jevreji strahuju da izraelski zvaničnici nameravaju da predaju to mesto crkvi, što je izazvalo proteste.
Oko 8.000 policajaca brinulo se o redu i miru za vreme papine posete, kojoj su prethodili akti vandalizma, upereni protiv svetih mesta i crkvene imovine.
Mnoge ulice u starom gradu u Jerusalimu su danas zatvorene i prodavci su se žalili što su morali da zatvore radnje. Papa će večeras nešto pre ponoći stići u Rim, nakon posete koju je nazvao hodočašćem molitve u regionu koji je puno patio.
Njegov poziv na neubičajenu molitvu u Vatikanu, iako pozdravljen, uliva nažalost malo nade da će se prevazići međusobno nepoverenje i ćorsokak u koji svaki put stignu mirovni pregovori.
