Obaveze, sadržane u poglavlju 31 pregovora sa EU, koje se tiče zajedniče spoljne i bezbednosne politike, mogle bi da postanu goruće političko pitanje u Srbiji.
"Obaveze iz poglavlja 31 imaju poseban značaj u pregovorima sa EU, iako se na to poglavlje gleda kao na relativno tehničko pitanje, a u Srbiji bi to moglo da se pretvori u goruće političko pitanje", rekao je Hutmaher na debati "Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU i zemlje kandidati" u Aeroklubu.
On je rekao da usklađivanje spoljne i bezbednosne politike zemalja kandidata sa politikom EU nije lako, jer to znači da je potrebno uravnotežiti sopstveni nacionalni interes sa interesima glavnih aktera u regionu u svetu, a to su EU i SAD.
Kako je istakao, primer za to je upravo kriza u Ukrajini.
Hutmaher je priznao da je sama EU podeljena kada je reč o mnogim temama iz spoljne politike, kao što su pitanja Kosova, Sirije, Iraka i Ukrajine.
"U slučaju Srbije specifičnosti ili odstupanja u njenom pristupu određenim međunarodnim temama koje su od značaja za članice EU odnose se, između ostalog, na odnos prema NATO i posebno prema pitanju članstva u ovoj organizaciji, pitanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i indirektne posledice ove situacije na spoljnu politiku Srbije, kao i na odnos prema Rusiji i njenoj spoljnoj politici, posebno u kontekstu krize u Ukrajini", navodi Fondacija Fridrih Ebert u materijalu podeljenom novinarima uoči dabate.
Srbija bi, kako se navodi, u narednom periodu trebalo da, između ostalog, preduzme korake koji se tiču eksplicitnijeg podržavanja stavova EU u vezi sa krizom u Ukrajini, uz nastojanje da se očuvaju dobri bilateralni odnosi sa Rusijom, kao i da nastavi regionalnu politiku unapređenja odnosa sa susedima, a posebno sa Hrvatskom i BiH.
