Ključna uloga novoosnovane vladine Kancelarije za sanaciju i obnovu poplavljenih područja biće raspolaganje sredstvima i određivanje prioriteta obnove i sanacije poplavljenih područja u Srbiji

Direktor te kancelarije Marko Blagojević rekao je Tanjugu da će kancelarija koordinirati i aktivnosti na prikupljanju nove pomoći, koja čini veliki, možda, i najveći deo koji Srbija tek treba da dobije.

Blagojević smatra da će biti veoma teško utvrditi prioritete gde će novac za obnovu zemlje prvo "otići", s obzirom na obim štete izazvane poplavama, te će nadležni pokušati da naprave svojevrsnu ravnotežu.

Pitanje šta prvo treba raditi u obnovi zemlje je kompleksno, kaže Blagojević posebno ako se ima u vidu da su oštećeni putevi, da su pojedina energetska postrojenja pretrpela štetu, da su ljudi ostali bez krova nad glavom...

"Veoma je teško utvrditi u šta će prvo novac da ode", rekao je Blagojević.

Nije lako utvrditi prioritete jer su u pitanju štete na infrastrukturi, objektima za stanovanje, ali i na već posejanim poljoprivrednim površinama koje moraju ponovo biti zasejane najkasnije do 15. juna, istakao je on i dodao da u protivnom na tom delu zemljišta ove godine neće biti ni setve, ni žetve.

Blagojević je podsetio da u roku od 10 nedelja nakon poplava treba napraviti detaljan plan potreba za sanaciju štete, što je rok koji je propisan evropskim standardima.

Međutim, kako je istakao, nadležni će se truditi da taj posao bude urađen što pre, jer ni međunarodna donatorska konferencija, ne može biti održana dok Srbija ne bude imala tačne procene ukupne štete.

Reč je o fondovima međunarodnih organizacija, poput EU, Svetske banke i UN, ali i o sredstvima od drugih donatora iz međunarodne zajednice, dodao je on.

"To su sredstva za koja Srbija tek treba da aplicira, i od njihove visine će zavisiti u kojoj meri ćemo moći da odmaknemo u tom poslu sanacije i obnove", rekao je Blagojević dodavši da "sredstava ima i da ona jesu na raspolaganju Srbiji, ali da postoje uslovi koji moraju da budu ispunjeni".

Govoreći o razmerama štete, Blagojević je rekao da zasad postoje samo grube procene, a da detaljnije analize predstoje i u tome će, kako kaže, Srbiji pomoći i međunarodni eksperti.

"Nema dileme da su razmere štete ogromne", rekao je Blagojević podsetivši da je i EBRD nedavno iznela procenu da je reč od 1,5 do dve milijarde evra.

Blagojević, međutim, nije mogao da precizira koliko će trajati obnova poplavljenih područja, ali je dodao da taj posao mora da bude brzo završen, s obzirom na to da su neki ostali bez krova nad glavom, i da će u tom smislu Kancelarija sarađivati sa svim ministarstvima i onima koji mogu da pomognu.

"Naravno da je svima u interesu da ovaj posao bude gotov što pre, ali to ne zavisi samo i jedino od nas, ma koliko dobre volje mi imali da to bude gotovo što je moguće pre i na najbolji način. To zavisi i od novca koji je na raspolaganju i nekakve prirodne dinamike", objasnio je Blagojević.

Blagojević, koji je za sada jedini član vladine Kancelarije, kaže da će narednih dana formirati tim i da će se pritom prvenstveno oslanjati na ljude koji već rade u državnoj upravi.

Očekuje da će deo pomoći međunarodnih organizacija biti usmerena na jačanje ljudskih resursa Kancelarije z obzirom na to da širom sveta postoje eksperti UN, Svetske banke i drugih organizacija koji su "vrlo vični" tom poslu.

Blagojević kaže i da je postavljenje na mesto direktora Kancelarije za njega licnco velika odgovornost i izazov, na koji veruje da je sposoban da odgovori.

"To je posao za koji sam lično uveren da ću moći da ga obavljam jako dobro", rekao je Blagojević koji je dosad bio na poziciji programskog direktora CESID-a.