Bivši šef Biroa za komunikacije u Đinđićevoj vladi Vladimir Beba Popović ocenio je da su tekstovi o tome da crnogorski premijer Milo Đukanović sprema "udar" na predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića proizvod iste "obaveštajno pravosudne kuhinje" koja potične još od devedesetih, a da je atmosfera danas slična onoj iz 2003.godine.

"Prepoznaje se to po udruživanju u blok do juče zaraćenih medija, političara, pojedinaca, delova diplomatske zajednice, takozvanih boraca za građanska prava i fašista. Naravno, nisu motivi isti, kao što ni Vučić i Đinđić nisu isti," rekao je Popović u intervjuu listu "Danas."

Prema Popoviću, koji je danas direktor Instituta za javnu politiku, inače blizak prijatelj Mila Đukanovića, tekstovi koji se godinama pojavljuju protiv premijera Crne Gore u srpskoj štampi proizvod su iste kuhinje još od devedesetih koja se, kako kaže nastavila pod vlašću Vojislava Koštunice i kulminirala u vreme vlasti Borisa Tadića.

"To su sprovodili ljudi iz obaveštajno-pravosudnih delova državnog aparata. Osim smenjenih ministara, svi su oni i danas na svojim mestima. Njih ugrožava bliskost vlada i posebno premijera Srbije i Crne Gore, jer se lov u mutnom tako zaustavlja. Ako dobro čitate šta poručuju i pišu između redova, vidite da ih zajednička akcija hapšenja Darka Šarića van njihovog znanja posebno izluđuje i ugrožava," rekao je Popović.

Na pitanje da objasni Đukanovićeve tvrdnje o nervozi "bezbednosno medijskih krugova," on je rekao da je to očigledno iz ponašanja medija.

"Ne može ni stotinu Darka Šarića da ubije srce policije ako je ono zdravo. Zato ova nervoza delova policije pokazuje da se nečega plaše. Možda to nema veze sa Šarićevim optužbama, ali kontrola medija koju pojedinci iz tih krugova grčevito sprovode pokazuje da ih nešto teško žulja," rekao je Popović.

On je podsetio da je Đinđića pratila fama "cenzora medija" od dana "kada Veranu Matiću nije nezakonito dodelio frekvenciju i ukinuo televizije BK i Pink".

"Na to mu je dodato da se bavi kriminalom, da švercuje i naručuje ubistva, da ima svu moć u rukama. Naravno, nisu ni motivi isti, kao što ni Vučić i Đinđić nisu isti. Za razliku od današnjeg premijera, Đinđićeva podrška je tada bila oko pet odsto i postojala je politička alternativa u "poštenom� Kostunici, koga su podržavali svi, dok se nije dočepao ministarstva sila i počeo da pali zgrade po Beogradu," zaključio je on u intervjuu za "Danas".