Nikolić na Gazimestanu prekinut uvredama

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je danas venac na spomen obležje kosovskim junacima na Gazimestanu i poručio da će Srbija i dalje nastaviti da se bori za svoju svetu zemlju i pregovarati sa svima, dok su mu ekstremne grupe zviždale i dobacivale te je predsednik u jednom trenutku završio govor.

"Srbija je odlučila -pregovaraće do kraja sa svima", istakao je Nilkolić.

Predsednik Srbije je poručio onima koji su zviždali i dovikivali mu da je izdajnik da su se 1389. godine posvađani srpski velikaši tu okupili kako bi se zajedno borili protiv silnog Osmanskoj carstva.

On je pripadnike tih grupa, među kojima su se mogla videti obeležja Obraza i drugih organizacija, poručio da su bezumnici i da tako samo pokazuju kako se još uvek na Kosovu međusobno svađamo.

"Da su tako zviždali Lazaru kada ih je pozvao u boj, vi danas ne biste imali gde da dođete", rekao je Nikolić.

"Samo da ne dozvolimo da bude više sahranjenih kosovskih junaka, nego živih na Kosovu", istakao je Nikolić.

Nikolić je pre toga u svom govoru rekao da se danas na tom prostoru žive komšije Albanci koji tu grade kuće i obrađuju imanje i poželeo im sreću, ali i poručio da treba da znaju da grade na srpskoj zemlji.

VideoNikolić na Gazimestanu

"Sve što izgrade neka im ostane za večito, ali da znaju da grade na srpskoj zemlji", naglasio je Nikolić.

On je takođe poručio onima koji su zviždali i bacali sitne predmete ka govornici da će sutra kada ih deca budu pitala šta su radili, reći da su nazivali izdajnicima one koji su pokušavali da pomognu i da će ih zato biti sramota.

"Vi ćete najbolje da spasavate Kosovo i Metohiju? Izvikaćete se i onda otići kući", rekao je Nikolić.

Pored Nikolića je u jednom trenutku pala petarda i on je zatim rekao da je sramota šta se radi kod spomen obležja kosovskim junacima i da "im oprašta jer ne znaju šta rade".

Nikolić je govor završio obraćanjem Amfilohiju, rekavši da im oprašta jer sve su to srpska deca.

Pojedini pripadnici grupa su uzvikivali ime Vojislava Šešelja i "Izdali ste Kosovo", ali je uprkos svemu tome što se dogodilo Nikolić prilikom dolaska dobio aplauz i prisustvovao parastosu koji su služili mitropoliti crnogorsko-primorski Amfilohije, vladika raško-prizrenski Teodosije i vladika vranjski Pahomije.

Prisustvovali su i ministar pravde Nikola Selaković, ministar za rad Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić i predstavnici Srba sa Kosova.

Nikolić će u nastavku obeležavanja Vidovdana u Gračanici prisustvovati otkrivanju spomenika Milošu Obiliću i razgovarati sa predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije.

Skupština opštine Gračanica odlučila je da spomenik srpskom junaku Milošu Obiliću, koji je 1999. godine srušen u Obiliću, bude postavljen na mestu na kojem je bio mozaik sa likom kraljice Simonide, na kružnom toku u centru te opštine.

Pre govora predsednika Srbije vladika Amfilohije je pozvao Srbe i Albance na KiM da nastave da žive zajedno i da sve bratime s ljubavlju i nazvao bezumnim zviždanje i negodovanje na Gazimestanu tokom govora predsednika Srbije.

Vladika Amfilohije je rekao da je Gazimestan sveta zemlja jer su se tu srpski junaci borili za veru, pravdu i istinu i da je Kosovska bitka bila bitka protiv tiranije, ne samo kneza Lazara, već i mnogih drugih u Evropi.

 On je kazao da braća Albanci zaboravljaju da nisu samo Srbi učestvovali u Kosovskom boju, već i dobar deo Albanaca, odnosno njihovih predaka koji su živeli na tom prostoru i koji su takođe branili svoje ognjište i dostojanstvo.

Vladika je rekao da je Miloš Obilić prema tumačenjima nekih istoričara bio Albanac, kao i da nije bitno da li je bio Srbin ili Albanac, već to što se borio protiv nasilja i tiranije, na šta je svaki čovek pozvan.

"Taj podvig svima treba da bude primer", poručio je Amfilohije.

On je rekao da je i Skenderbeg, odnosno Đurađ Kastriot takođe bio veliki junak koji se borio za pravdu i istinu i da junaci kao što su Obllić i Skenderbeg treba da zbližavaju srpski i albanski narod, a ne da ih razdvajaju.

Amfilohije je rekao da su Srbi i Albanci vekovima živeli zajedno i da treba da se vrate jedni drugima.

U porti ispred manastira Gračanica ranije danas održana je sveta Vidovdanska liturgija kojoj je prisustvovalo nekoliko stotina vernika.

Liturgiju su služili mitropolit Amfilohije sa vladikama Teodosijem i Pahomijem uz sasluženje sveštenstva i pratnju crkvenog hora.

Skupština opštine Gračanica odlučila je da spomenik srpskom junaku Milošu Obiliću, koji je 1999. godine srušen u Obiliću, bude postavljen na mestu na kojem je bio mozaik sa likom kraljice Simonide, na kružnom toku u centru te opštine.

Državna ceremonija povodom Vidovdana, dana sećanja na Kosovski boj, održana je kod Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu i na Gazimestanu, a predvodio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Nikolić je, uz intoniranje himne, ranije danas položio venac na spomenik kosovskim junacima povodom 625. godišnjice kosovskog boja.

Obeležavanje Vidovdana je počelo jutros svetom liturgijom u Zadužbini kneza Lazara, a posle službe sveštenstvo je održalo opelo stradalima za slobodu.

Nikolić je vence položio u pratnji ministra odbrane Bratislava Gašića, ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića.

Verski i državni praznik Vidovdan obeležava se kao pomen na staradanje Srba i kneza Lazara Hrebeljanovića u bici protiv turske vojske na Kosovu polju 1389. godine.

To je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta. Simbolizuje, prema tom konceptu, slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.

Poseban značaj Vidovdan je dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a kao zvaničan državni praznik uveden je 1889. na 500-tu godišnjicu od Kosovskog boja.

Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra prvog Karađorđevića, predstavlja simbol Kruševca i delo je srpskog vajara Đorđa Jovanovića.

Posle Kosovske bitke telo kneza Lazara (1329-1389) je sahranjeno u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.

U Ravanicu su mošti vraćene 1989, na 600-tu godišnjicu Kosovske bitke.

 Na polju Kosovu 1389. odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat Prvi, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca.

Organizator ovogodišnje komemorativne svečanosti je Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije u saradnji sa lokalnom samoupravom u Kruševcu.

U okviru obeležavanja Vidovdana - Dana grada Kruševca, najviše priznanje koje dodeljuje taj grad "Vidovdanska nagrada" večeras će na svečanoj sednici Skupštine biti uručeno ministru odbrane Bratislavu Gašiću.

Tradicionalno, povodom Vidovdana, u crkvi Svetog Marka u Beogradu biće održan parastos za sve žrtve na Kosovu i Metohiji od 1998. godine, nakon čega će na spomen obeležju u Tašmajdanskom parku biti položen venac svim srpskim žrtvama od 1991 - 2000. godine.