Nova runda pregovora o statusu Kosova i Metohije, počela je u pomirljivom tonu sa obe strane, ali bez pomaka ka razrešenju osnovnih neslaganja po pitanju budućnosti južne srpske pokrajine, preneo je iz Beča Rojters.
Agencija Rojters ukazuje kako diplomate smatraju da ni jedna strana ne pokazuje znake spremnosti da premosti jaz neslaganja i pregovore vide kao kupovinu vremena, pre nego sto Kosmet proglasi nezavisnost bez odobrenja Ujedinjenih nacija. Prema diplomatskim izvorima, na koje se poziva Rojters, novi pregovori ne daju mnogo više nade da će dogovor biti postignut, nego što je bilo poslednjih godinu dana, a saveznici NATO, sa svojih 16.000 vojnika na terenu strahuju da bi bilo kakva provokacija sa bilo koje strane mogla brzo da preraste u nasilje.
Analitičar balkanske politike Miša Gleni, je pak za BBC kazao kako su razgovori u Beču rezultat činjenice da je, zbog nepristajanja Srbije i Rusije na plan izaslanika Martija Ahtisarija, pitanje statusa Kosmeta izašlo iz balkanskih okvira i, zbog neslaganja Moskve i Vašingtona, postalo medjunarodni problem.
Po Gleniju, u rešavanju pitanja statusa Kosmeta, najviše može da izgubi podeljena Evropska unija, prenela je britanska medijska kuća. "Ne postoji plan B - pregovori koji su trenutno u toku su zaista poslednji pokušaj da se do takvog plana dodje. Pred nama su, zapravo, tri do šest meseci tokom kojih bi moralo da se nadje rešenje - pre nego što, kako tvrdi albansko rukovodstvo na Kosovu, ne bude mogao da bude obuzdan gnev tamošnjih gradjana, zbog uskraćene nezavisnosti. Pored toga, predsednik SAD Džordž Buš je, početkom leta, rekao da će priznati jednostranu nezavisnost Kosova, čime će se svi naći na koloseku diplomatskog sudara", rekao je Gleni.
Saradnik vašingtonskog centra "Vudro Vilson" Ros Džonson je, takodje, izneo mišljenje da će dve strane teško postići dogovor, zbog čega se može očekivati nametnuto rešenje.
"Kada je u istoriji jedna zemlja dala saglasnost za otcepljenje dela svoje teritorije? Teritorija se odvaja ratom, revolucijom ili nametnutim rešenjem spolja. Zato mislim da će dve strane teško postići saglasnost o budućem statusu Kosova, što me dovodi do zaključka da treba očekivati nametnuto rešenje. Jedno od rešenja je, medjutim, i podela Kosova," kazao je Džonson za "Glas Amerike".
Pomenuvši moguću izmenu granica, Džonson je dodao i da, u tom slučaju, postoji osnova za razgovore o njihovom prilagodjavanju. "Teorijski, ako cepamo deo Srbije, ne vidim zašto se ne bi mogle otcepiti i teritorije naseljene Srbima na Kosovu", rekao je on.
Agencija Frans pres je, uz pet vesti na temu pregovora o statusu Kosova, prenela da su zemlje EU do sada bile ujedinjene u podršci planu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, ali da su se ove sedmice mogla čuti razmimoilaženja o tom dosijeu.
Tako su, kako AFP navodi, Nemačka i Hrvatska ponovile punu podršku Ahtisarijevom planu za nadziranu nezavisnost Kosova, ali je početkom sedmice, jedna zemlja EU, Holandija, prvi put pomenula "tabu temu" mogućnosti podele Kosova. Tu opciju, podseća Frans pres, zvanično su dobacili i Beograd i Priština, a član pregovaračke trojke, nemački diplomata Volfgang Išinger, odbio je i samu perspektivu razgovora na tu temu.
Agencija Asošijeted pres (AP) prenela je da su Beograd i Priština i dalje duboko podeljeni oko budućeg statusa Kosova. "Blokada u pregovorima povećava verovatnoću za dramatičan ishod, posle 10. decembra kada istekne rok od 120 dana pregovora koji je odredio generalni sekretar UN Ban Ki Mun, i kada će se medjunarodna zajednica suočiti sa mogućnošću da kosovski Albanci zatraže sopstvenu državu", piše AP.
"Nema više odlaganja. Ne možemo više da dozvolimo neizvesnost. Potrebna nam je odluka", rekao je agenciji AP premijer Kosova Agim Čeku. On je za AP rekao i da će vršiti pritisak kako bi se za kosovske Albance otvorio put da "proglase nezavisnost". Ako se to ne dogodi, rekao je Čeku, "moraćemo da proglasimo (nezavisnost) i tražićemo od medjunarodne zajednice da nas prizna".
Agencija Rojters ukazuje kako diplomate smatraju da ni jedna strana ne pokazuje znake spremnosti da premosti jaz neslaganja i pregovore vide kao kupovinu vremena, pre nego sto Kosmet proglasi nezavisnost bez odobrenja Ujedinjenih nacija. Prema diplomatskim izvorima, na koje se poziva Rojters, novi pregovori ne daju mnogo više nade da će dogovor biti postignut, nego što je bilo poslednjih godinu dana, a saveznici NATO, sa svojih 16.000 vojnika na terenu strahuju da bi bilo kakva provokacija sa bilo koje strane mogla brzo da preraste u nasilje.
Analitičar balkanske politike Miša Gleni, je pak za BBC kazao kako su razgovori u Beču rezultat činjenice da je, zbog nepristajanja Srbije i Rusije na plan izaslanika Martija Ahtisarija, pitanje statusa Kosmeta izašlo iz balkanskih okvira i, zbog neslaganja Moskve i Vašingtona, postalo medjunarodni problem.
Po Gleniju, u rešavanju pitanja statusa Kosmeta, najviše može da izgubi podeljena Evropska unija, prenela je britanska medijska kuća. "Ne postoji plan B - pregovori koji su trenutno u toku su zaista poslednji pokušaj da se do takvog plana dodje. Pred nama su, zapravo, tri do šest meseci tokom kojih bi moralo da se nadje rešenje - pre nego što, kako tvrdi albansko rukovodstvo na Kosovu, ne bude mogao da bude obuzdan gnev tamošnjih gradjana, zbog uskraćene nezavisnosti. Pored toga, predsednik SAD Džordž Buš je, početkom leta, rekao da će priznati jednostranu nezavisnost Kosova, čime će se svi naći na koloseku diplomatskog sudara", rekao je Gleni.
Saradnik vašingtonskog centra "Vudro Vilson" Ros Džonson je, takodje, izneo mišljenje da će dve strane teško postići dogovor, zbog čega se može očekivati nametnuto rešenje.
"Kada je u istoriji jedna zemlja dala saglasnost za otcepljenje dela svoje teritorije? Teritorija se odvaja ratom, revolucijom ili nametnutim rešenjem spolja. Zato mislim da će dve strane teško postići saglasnost o budućem statusu Kosova, što me dovodi do zaključka da treba očekivati nametnuto rešenje. Jedno od rešenja je, medjutim, i podela Kosova," kazao je Džonson za "Glas Amerike".
Pomenuvši moguću izmenu granica, Džonson je dodao i da, u tom slučaju, postoji osnova za razgovore o njihovom prilagodjavanju. "Teorijski, ako cepamo deo Srbije, ne vidim zašto se ne bi mogle otcepiti i teritorije naseljene Srbima na Kosovu", rekao je on.
Agencija Frans pres je, uz pet vesti na temu pregovora o statusu Kosova, prenela da su zemlje EU do sada bile ujedinjene u podršci planu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, ali da su se ove sedmice mogla čuti razmimoilaženja o tom dosijeu.
Tako su, kako AFP navodi, Nemačka i Hrvatska ponovile punu podršku Ahtisarijevom planu za nadziranu nezavisnost Kosova, ali je početkom sedmice, jedna zemlja EU, Holandija, prvi put pomenula "tabu temu" mogućnosti podele Kosova. Tu opciju, podseća Frans pres, zvanično su dobacili i Beograd i Priština, a član pregovaračke trojke, nemački diplomata Volfgang Išinger, odbio je i samu perspektivu razgovora na tu temu.
Agencija Asošijeted pres (AP) prenela je da su Beograd i Priština i dalje duboko podeljeni oko budućeg statusa Kosova. "Blokada u pregovorima povećava verovatnoću za dramatičan ishod, posle 10. decembra kada istekne rok od 120 dana pregovora koji je odredio generalni sekretar UN Ban Ki Mun, i kada će se medjunarodna zajednica suočiti sa mogućnošću da kosovski Albanci zatraže sopstvenu državu", piše AP.
"Nema više odlaganja. Ne možemo više da dozvolimo neizvesnost. Potrebna nam je odluka", rekao je agenciji AP premijer Kosova Agim Čeku. On je za AP rekao i da će vršiti pritisak kako bi se za kosovske Albance otvorio put da "proglase nezavisnost". Ako se to ne dogodi, rekao je Čeku, "moraćemo da proglasimo (nezavisnost) i tražićemo od medjunarodne zajednice da nas prizna".
Beogradska štampa: Nema napretka
Odvojeni susreti delegacija Prištine i Beograda sa članovima posredničkog tima Kontakt grupe nisu doneli napredak u pregovorima o budućem statusu Kosova, ocenjuje beogradska štampa.
"Blic" piše o konstruktivnoj i prijateljskoj atmosferi u Beču na odvojenim sastancima posredničke trojke sa delegacijama Beograda i Prištine, uz ocenu da u približavanju stavova nije ostvaren nikakav napredak. Navodeći da podela Kosova nikada nije bila na dnevnom redu, niti da su dve strane i članice trojke to pitanje i pokretale, list prenosi i poruku medjunarodnih posrednika da je sastanak u Beču "tek početak".
List izdvaja i najavu predstavnika Evropske unije u pregovaračkoj trojci Volfganga Išingera o narednom sastanku na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku i okončanju pregovaračkog procesa 10. decembra.
Prema oceni "Večernjih novosti", medjunarodni posrednici "otvorili su uši i oči za platformu Beograda o budućem statusu Kosova i Metohije kao suštinske autonomije u okviru Srbije". "Novosti" pišu i o zadovoljstvu članova srpske delegacije zbog konačno iskazanog interesovanja za predloge Srbije, ističući da je posrednička trojka dobila iscrpne detalje srpske platforme za budućnost Kosova, posebno o kontroli granice i o vojnim snagama u pokrajini.
Dnevnik ističe i spremnost albanske strane na direktne razgovore sa Beogradom u prisustvu posrednika.
Izostanak napretka u pregovorima o Kosovu glavna je ocena i dnevnog lista "Danas", koji u prvi plan ističe i izjavu predstavnika Rusije u posredničkoj trojci Kontakt grupe Aleksandra Bolcan Harčenka da napredak nije ni bio očekivan. "Danas" navodi i poziv kosovskog premijera Agima Čekua na prevazilaženje prošlosti, ali i njegovu ocenu da se u razgovorima došlo do predloga koji je za "albansku stranu rešena stvar", jer ga podržavaju svi, osim Rusije i Srbije.
"Hteli bismo da iskoristimo ovo vreme koje je ionako ograničeno da počnemo da uspostavljamo normalne dobrosusedske odnose. Treba prevazići prošlost i okrenuti se zajedničkoj budućnosti koja je u Evropi", naglasio je Čeku u izjavi koju prenosi "Danas".
"Politika" u prvi plan izdvaja ocenu o definitivnom odbacivanju podele Kosmeta, najavu sledećeg sastanka u Njujorku, ali i najave o jednostranom proglašenju nezavisnosti pokrajine. List prenosi i stav Išingera o postignutom dogovoru da direktni pregovori strana treba da budu održani što je pre moguće, kao i navode ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića o insistiranju da direktni razgovori Prištine i Beograda počnu što pre.
U kratkom izveštaju sa pregovora, list "Kurir" naveo je da nijedna strana nije popustila u zahtevima i da je delegacija Srbije predložila da Kosovo ima veće ingerencije nego što je imalo ikada u istoriji.
"Blic" piše o konstruktivnoj i prijateljskoj atmosferi u Beču na odvojenim sastancima posredničke trojke sa delegacijama Beograda i Prištine, uz ocenu da u približavanju stavova nije ostvaren nikakav napredak. Navodeći da podela Kosova nikada nije bila na dnevnom redu, niti da su dve strane i članice trojke to pitanje i pokretale, list prenosi i poruku medjunarodnih posrednika da je sastanak u Beču "tek početak".
List izdvaja i najavu predstavnika Evropske unije u pregovaračkoj trojci Volfganga Išingera o narednom sastanku na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku i okončanju pregovaračkog procesa 10. decembra.
Prema oceni "Večernjih novosti", medjunarodni posrednici "otvorili su uši i oči za platformu Beograda o budućem statusu Kosova i Metohije kao suštinske autonomije u okviru Srbije". "Novosti" pišu i o zadovoljstvu članova srpske delegacije zbog konačno iskazanog interesovanja za predloge Srbije, ističući da je posrednička trojka dobila iscrpne detalje srpske platforme za budućnost Kosova, posebno o kontroli granice i o vojnim snagama u pokrajini.
Dnevnik ističe i spremnost albanske strane na direktne razgovore sa Beogradom u prisustvu posrednika.
Izostanak napretka u pregovorima o Kosovu glavna je ocena i dnevnog lista "Danas", koji u prvi plan ističe i izjavu predstavnika Rusije u posredničkoj trojci Kontakt grupe Aleksandra Bolcan Harčenka da napredak nije ni bio očekivan. "Danas" navodi i poziv kosovskog premijera Agima Čekua na prevazilaženje prošlosti, ali i njegovu ocenu da se u razgovorima došlo do predloga koji je za "albansku stranu rešena stvar", jer ga podržavaju svi, osim Rusije i Srbije.
"Hteli bismo da iskoristimo ovo vreme koje je ionako ograničeno da počnemo da uspostavljamo normalne dobrosusedske odnose. Treba prevazići prošlost i okrenuti se zajedničkoj budućnosti koja je u Evropi", naglasio je Čeku u izjavi koju prenosi "Danas".
"Politika" u prvi plan izdvaja ocenu o definitivnom odbacivanju podele Kosmeta, najavu sledećeg sastanka u Njujorku, ali i najave o jednostranom proglašenju nezavisnosti pokrajine. List prenosi i stav Išingera o postignutom dogovoru da direktni pregovori strana treba da budu održani što je pre moguće, kao i navode ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića o insistiranju da direktni razgovori Prištine i Beograda počnu što pre.
U kratkom izveštaju sa pregovora, list "Kurir" naveo je da nijedna strana nije popustila u zahtevima i da je delegacija Srbije predložila da Kosovo ima veće ingerencije nego što je imalo ikada u istoriji.
Prištinski mediji: Nema podele
Prištinski dnevnici na naslovnim stranama izveštavaju o sastanku o statusu Kosova u Beču.
Mediji su tome posvetili veliki pažnju, a preovladava ocena da je na sastanku "trojke" Kontakt grupe i delegacija Beograda i Prištine potvrdjeno da neće biti podele Kosova.
Pod naslovom "Priština nudi prijateljstvo - Beograd želi razgovore bez granica" najtiražniji kosovski dnevnik "Koha ditore" na tri strane piše o jucerasnjim susretima, konferencijama za novinare medjunarodne "trojke" i predstavnika Prištine i Beograda.
"Priština nije odustala od zahteva da Kosovo bude nezavisno, ali ni Beograd se nije pomerio sa pozicija protivljenja nezavisnosti Kosova", navodi se u dnevniku Zeri. Taj list o pregovorima piše pod naslovom "U Beču je potvrdjeno da podela Kosova nije na dnevnom redu", a toj temi je posvetio dve strane.
"Dobili smo garancije, nema podele", naslov je izveštaja u dnevniku Kosova sot. Dnevnik 'Infopress" takodje široko informiše o susretima u Beču.
Opširno i uz iste ocene o susretima u Beču izveštavaju i ostali pisani mediji na Kosovu. I radio i televizijske stanice su sve informativne emisije počele izveštajima sa susreta u Beču.
(agencije/MONDO)
Mediji su tome posvetili veliki pažnju, a preovladava ocena da je na sastanku "trojke" Kontakt grupe i delegacija Beograda i Prištine potvrdjeno da neće biti podele Kosova.
Pod naslovom "Priština nudi prijateljstvo - Beograd želi razgovore bez granica" najtiražniji kosovski dnevnik "Koha ditore" na tri strane piše o jucerasnjim susretima, konferencijama za novinare medjunarodne "trojke" i predstavnika Prištine i Beograda.
"Priština nije odustala od zahteva da Kosovo bude nezavisno, ali ni Beograd se nije pomerio sa pozicija protivljenja nezavisnosti Kosova", navodi se u dnevniku Zeri. Taj list o pregovorima piše pod naslovom "U Beču je potvrdjeno da podela Kosova nije na dnevnom redu", a toj temi je posvetio dve strane.
"Dobili smo garancije, nema podele", naslov je izveštaja u dnevniku Kosova sot. Dnevnik 'Infopress" takodje široko informiše o susretima u Beču.
Opširno i uz iste ocene o susretima u Beču izveštavaju i ostali pisani mediji na Kosovu. I radio i televizijske stanice su sve informativne emisije počele izveštajima sa susreta u Beču.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
