Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nije isključio mogućnost da bi Rusija mogla da podrži podelu Kosova.
Lavrov je, nakon razgovora sa južnokorejskim kolegom u Moskvi, na pitanje novinara da li je Rusija spremna da podrži podelu Kosova, odgovorio da će podržati ono rešenje o kojem se dogovore Beograd i Priština. "Rusija i medjunarodna zajednica će podržati to rešenje za Kosovo, o kojem se dogovore Beograd i Priština", rekao je Lavrov.
On je podsetio da se pregovori nastavljaju uz posredovanje "trojke", čiji je cilj, kako je naglasio "da pomogne stranama da dodju do sporazuma, a ne da forsiraju konkretno rešenje".
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da Vlada Srbije ozbiljno razmatra načine o mogućim odgovorima na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije.
"Srbija neće imati druge nego da na jedan ozbiljan način odgovori na akte koji bi ugrozili državni suverenitet i teritorijalni integritet", rekao je Jeremić na konferenciji za novinare, istakavši da Vlada Srbije pažljivo analizira i razmatra sve mogućnosti da odgovori na takve akte.
Za izjavu premijera Srbije Vojislava Koštunice da se na štetu mora uzvratiti štetom, Jeremić je kazao da je to logično razmišljanje i da postoji široka lepeza odgovora na akte koji nekoj državi nanose štetu i atakuju na njen teritorijalni integritet. "Bilo kakav jednostrani akt doneo bi dubinsku nestabilnost regiona u dužem vremenskom periodu", istakao je Jeremić i ocenio da je sada najvažnije da se u ovom trenutku Srbija koncentriše na pregovore i na pronalažanje kompromisnog rešenja kojim će se to izbeći.
Upitan da oceni izjave pojedinih srpskih ministara da se na Kosovu stvara NATO država, Jeremić je odgovorio da je za kompromis neophodna podrška svih ključnih mejunarodnih činilaca, medju kojima je i veliki broj zemalja, članica NATO. "Bez obzira na naš stav po pitanju evroatlantskih integracija, moramo da vodimo računa o odnosima sa onima koji su kritični činioci u dogadjanjima od vitalnog nacionalnog interesa za Srbiju", rekao je Jeremić. On je dodao da se te izjave pojedinih ministara odnose na aneks 11 plana Martija Ahtisarija koji je sada prošlost i o kome se ne pregovara, tako da su i svi aneksi tog plana prošlost.
Ministar spoljnih poslova ocenio je da su razgovori o statusu Kosova sa posredničkom trojkom u Beču protekli u korektnoj i konstruktivnoj atmosferi, ali da se sada treba koncentrisati na predstojeće direktne pregovore.
"Pozicije Beograda i Prištine su razdvojene pre svega po pitanju statusa Kosova, ali do sada nije pronadjeno rešenje po tom pitanju", kazao je Jeremić. On je ocenio da će sa otpočinjenjem direktnih pregovora krajem septembra u Njujorku, početi da se smanjuju razlike u stavovima Beograda i Prištine i doći do kompromisnog rešenja.
Lavrov je, nakon razgovora sa južnokorejskim kolegom u Moskvi, na pitanje novinara da li je Rusija spremna da podrži podelu Kosova, odgovorio da će podržati ono rešenje o kojem se dogovore Beograd i Priština. "Rusija i medjunarodna zajednica će podržati to rešenje za Kosovo, o kojem se dogovore Beograd i Priština", rekao je Lavrov.
On je podsetio da se pregovori nastavljaju uz posredovanje "trojke", čiji je cilj, kako je naglasio "da pomogne stranama da dodju do sporazuma, a ne da forsiraju konkretno rešenje".
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da Vlada Srbije ozbiljno razmatra načine o mogućim odgovorima na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije.
"Srbija neće imati druge nego da na jedan ozbiljan način odgovori na akte koji bi ugrozili državni suverenitet i teritorijalni integritet", rekao je Jeremić na konferenciji za novinare, istakavši da Vlada Srbije pažljivo analizira i razmatra sve mogućnosti da odgovori na takve akte.
Za izjavu premijera Srbije Vojislava Koštunice da se na štetu mora uzvratiti štetom, Jeremić je kazao da je to logično razmišljanje i da postoji široka lepeza odgovora na akte koji nekoj državi nanose štetu i atakuju na njen teritorijalni integritet. "Bilo kakav jednostrani akt doneo bi dubinsku nestabilnost regiona u dužem vremenskom periodu", istakao je Jeremić i ocenio da je sada najvažnije da se u ovom trenutku Srbija koncentriše na pregovore i na pronalažanje kompromisnog rešenja kojim će se to izbeći.
Upitan da oceni izjave pojedinih srpskih ministara da se na Kosovu stvara NATO država, Jeremić je odgovorio da je za kompromis neophodna podrška svih ključnih mejunarodnih činilaca, medju kojima je i veliki broj zemalja, članica NATO. "Bez obzira na naš stav po pitanju evroatlantskih integracija, moramo da vodimo računa o odnosima sa onima koji su kritični činioci u dogadjanjima od vitalnog nacionalnog interesa za Srbiju", rekao je Jeremić. On je dodao da se te izjave pojedinih ministara odnose na aneks 11 plana Martija Ahtisarija koji je sada prošlost i o kome se ne pregovara, tako da su i svi aneksi tog plana prošlost.
Ministar spoljnih poslova ocenio je da su razgovori o statusu Kosova sa posredničkom trojkom u Beču protekli u korektnoj i konstruktivnoj atmosferi, ali da se sada treba koncentrisati na predstojeće direktne pregovore.
"Pozicije Beograda i Prištine su razdvojene pre svega po pitanju statusa Kosova, ali do sada nije pronadjeno rešenje po tom pitanju", kazao je Jeremić. On je ocenio da će sa otpočinjenjem direktnih pregovora krajem septembra u Njujorku, početi da se smanjuju razlike u stavovima Beograda i Prištine i doći do kompromisnog rešenja.
EU i NATO: Nužni direktni pregovori
Evropska unija i NATO ocenili su kao "povoljan prvi korak" sastanak delegacija Beograda i Prištine u Beču, dodajući da je sada nužno da u septembru dodje do neposrednog dijaloga s ciljem da se čuju "sugestije dve strane" o rešavanju kosovskog problema, rekli su agenciji Beta predstavnici EU i NATO u Briselu.
Evropski i medjunarodni diplomatski izvori su mišljenja da će, tek ako Vašington to snažnije bude predočio kao nužnost, kosovski Albanci prihvatiti da u nekom vidu razgovaraju i o samom statusu Kosova.
Zasad, smatraju diplomate u Briselu, rukovodstvo kosovskih Albanaca za to nije spremno, niti ima razradjen bilo kakav pristup drugačijem sagledavanju budućeg statusa osim nezavisnosti, jer im to i dalje obećava američka administracija.
Zvaničnici EU naglasili su da će važni momenti u procesu rešavanja kosovskog pitanja biti sastanak šefova diplomatija Kontakt grupe u Njujorku krajem septembra, na kojem će, pored ostalih, učestvovati i evropski komesar Oli Ren.
Predstavnik EU u pregovaračkoj trojci Kontakt grupe Volfgang Išinger o dosadašnjim rezultatima pregovora o Kosovu izvestiće šefove diplomatija Unije. Oni će 7. i 8. septembra razgovarati o "za EU i dalje vrlo zabrinjavajućem" kosovskom problemu razgovarati u portugalskom gradu Vijana du Kastelo.
Portparol Evropske komisije Amadeu Altafaž rekao je agenciji Beta da EU pozdravlja "pozitivan pristup srpske i albanske strane pregovorima s ciljem da se dodje do rešenja". Altafaž je naglasio da je bitno i to što su Beograd i Priština prihvatili da pregovaraju uz posredništvo "trojke" Kontakt grupe, u kojoj su, kako je predočio, predstavnici EU, SAD i Rusije, s tim što će Kontakt grupa podneti izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.
Juri Las, portparol u kabinetu visokog evropskog predstavnika Havijera Solane, podvukao je da bi jedino moguće i najbolje rešenje bilo da srpska i albanska strana postignu nagodbu, jer posrednička trojka Kontakt grupe neće podnositi sopstvene (nagodbe). Prema njegovim rečima, očekuje se "da dve strane iznesu svoje sugestije i ako bude nagodbe to će biti njihov uspeh, isto kao što će, u suprotnom, to biti neuspeh dve strane".
Portparol NATO-a Karmen Romero istakla je da taj savez ne može da ocenjuje pregovore Beograda i Prištine zato što se oni odvijaju pod okriljem UN, ali da svakako želi da do rešenja dodje što pre. NATO je uključen u kosovski proces kroz Kontakt grupu i smatra da je nova runda pregovora o Kosovu "bez sumnje povoljan razvoj".
(Beta/MONDO)
Evropski i medjunarodni diplomatski izvori su mišljenja da će, tek ako Vašington to snažnije bude predočio kao nužnost, kosovski Albanci prihvatiti da u nekom vidu razgovaraju i o samom statusu Kosova.
Zasad, smatraju diplomate u Briselu, rukovodstvo kosovskih Albanaca za to nije spremno, niti ima razradjen bilo kakav pristup drugačijem sagledavanju budućeg statusa osim nezavisnosti, jer im to i dalje obećava američka administracija.
Zvaničnici EU naglasili su da će važni momenti u procesu rešavanja kosovskog pitanja biti sastanak šefova diplomatija Kontakt grupe u Njujorku krajem septembra, na kojem će, pored ostalih, učestvovati i evropski komesar Oli Ren.
Predstavnik EU u pregovaračkoj trojci Kontakt grupe Volfgang Išinger o dosadašnjim rezultatima pregovora o Kosovu izvestiće šefove diplomatija Unije. Oni će 7. i 8. septembra razgovarati o "za EU i dalje vrlo zabrinjavajućem" kosovskom problemu razgovarati u portugalskom gradu Vijana du Kastelo.
Portparol Evropske komisije Amadeu Altafaž rekao je agenciji Beta da EU pozdravlja "pozitivan pristup srpske i albanske strane pregovorima s ciljem da se dodje do rešenja". Altafaž je naglasio da je bitno i to što su Beograd i Priština prihvatili da pregovaraju uz posredništvo "trojke" Kontakt grupe, u kojoj su, kako je predočio, predstavnici EU, SAD i Rusije, s tim što će Kontakt grupa podneti izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.
Juri Las, portparol u kabinetu visokog evropskog predstavnika Havijera Solane, podvukao je da bi jedino moguće i najbolje rešenje bilo da srpska i albanska strana postignu nagodbu, jer posrednička trojka Kontakt grupe neće podnositi sopstvene (nagodbe). Prema njegovim rečima, očekuje se "da dve strane iznesu svoje sugestije i ako bude nagodbe to će biti njihov uspeh, isto kao što će, u suprotnom, to biti neuspeh dve strane".
Portparol NATO-a Karmen Romero istakla je da taj savez ne može da ocenjuje pregovore Beograda i Prištine zato što se oni odvijaju pod okriljem UN, ali da svakako želi da do rešenja dodje što pre. NATO je uključen u kosovski proces kroz Kontakt grupu i smatra da je nova runda pregovora o Kosovu "bez sumnje povoljan razvoj".
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
