Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte ocenila je da je napredak u saradnji Srbije sa Tribunalom "prilično spor" i izrazila zabrinutnost da neće dovesti do "pozitivnog ishoda", odnosno hapšenja preostalih begunaca. Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić odbacio je kritike glavne tužiteljke.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte ocenila je da je napredak u saradnji Srbije sa Tribunalom "prilično spor" i izrazila zabrinutnost da neće dovesti do "pozitivnog ishoda", odnosno hapšenja preostalih begunaca.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić odbacio je te kritike.
Del Ponteova je ponovila da će ovog meseca Evropskoj uniji dostaviti sveobuhvatnu procenu saradnje Srbije sa Tribunalom.
"Tokom mojih poslednjih poseta Beogradu, svi sa kojima sam se srela, i na političkom i na operativnom nivou, uveravali su me da je Beograd posvećen da u potpunosti saradjuje sa Tribunalom. Ja sam pozdravila tu proklamovanu posvećenost. Medjutim, premda smo u poslednja četiri meseca videli neke rezultate, napredak je prilično spor", naznačila je Del Ponteova u pisanoj izjavi.
U izjavi, koju je novinarima pročitala njena predstavnica Olga Kavran, tužiteljka konstatuje da od vlasti Srbije "još uvek čeka dokumente, od kojih je neke zatražila prošle godine", kao i da su optuženi Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić još na slobodi.
"Ja sam sve više zabrinuta da ovako spor napredak možda neće dovesti do pozitivnog ishoda. Zbog toga želim da ovom prilikom pozovem vlasti u Beogradu da preduzmu efikasniju akciju ka punoj saradnji sa Tužilaštvom", podvukla je Del Ponteova.
Ona je naglasila da "pre svega četvorica preostalih begunaca, a naročito Ratko Mladić, moraju biti pronadjeni i uhapšeni", ali i da svi dokumenti koje je Tribunal tražio moraju biti odmah dostavljeni.
"Konačno, ja tražim i pun i bezuslovni pristup traženim vladinim arhivama", precizirala je Del Ponteova.
Tužiteljka je upozorila da bi odlaganje ispunjenja tih obaveza Beograda ugrozilo uspešno okončanje mandata suda, ali i "neizbežno dovelo u pitanje volju i sposobnost Srbije da ispuni obećanje da će u potpunosti saradjivati sa Tribunalom".
"Ja se mnogo nadam da će vlasti u Beogradu učiniti sve što mogu da poštuju svoju izražena obećanja i ispune svoje obaveze prema Tužilaštvu tako što će u potpunosti saradjivati sa Tribunalom", zaključila je Del Ponteova.
Isti odgovor, predstavnica tužiteljke je dala i na pitanje da li Del Ponteova, kako proizilazi iz objavljenog prepisa, zaista veruje da bi život bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića, koji je još na slobodi iako ga je Tribunal 1995. optužio za genocid, bio ugrožen ako bi ga hapsile snage NATO-a.
"Jedino što mogu da kažem je da je tužiteljka više puta izjavila da medjunarodna zajednica, odmah posle okončanja rata u BiH, nije učinila dovoljno da pronadje i uhapsi optužene. Sada je, medjutim, 2007. godina i odgovornost za pronalaženje i hapšenje optuženih je na zemljama u regionu bivše Jugoslavije, pre svih na Srbiji", izjavila je Kavranova.
Prepis razgovora u kojem Del Ponteova traži od Kalinića da Karadžiću prenese poruku, sugerišući da on ne bi živ stigao u Hag, ako bi ga hapsio NATO, objavile su banjalučke "Nezavisne novine".
"I u pogledu saradnje na lociranju preostalih haških optuženika i dostavljanja dokumentacije Srbija je ostvarila značajan napredak i pokazala apsolutnu odlučnost da sve što je potrebno Tribunalu bude dostupno", rekao je Ljajić agenciji Beta.
On je istakao da je Srbija u poslednja četiri meseca učinila niz operativnih mera i aktivnosti na lociranju preostalih haških begunaca i dostavila Haškom tužilaštvu 2.800 dokumenata na 19.500 stranica što je, kako je ocenio, više nego ikada.
"Praktično nemamo zaostalih zahteva i sve zahteve koji pristužu rešavamo u redovnom postupku", kazao je Ljajić dodavši da je problem što za neka dokumenta i zahteve ne postoje materijali jer su uništeni i to su "sporadični slučajevi".
Ljajić je naglasio su sve arhive dostupne haškim istražiteljima i zbog toga svaka ocena da Srbija ne saradjuje sa sudom u Hagu nema osnova.
Del Ponte bi, kako je naveo Ljajić, oko 15. oktobra trebalo da podnese Evropskoj uniji izveštaj o saradnji Srbije sa Tribunalom i izrazio očekivanje da će biti "mnogo izbalansiraniji" od njene današnje izjave.
Tužiteljka je u j pisanoj izjavi nevela da od vlasti Srbije "još uvek čeka dokumente, od kojih je neke zatražila prošle godine", kao i da su optuženi Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić još na slobodi.
Ona je naglasila da "pre svega četvorica preostalih begunaca, a naročito Ratko Mladić, moraju biti pronadjeni i uhapšeni", ali i da svi dokumenti koje je Tribunal tražio moraju biti odmah dostavljeni.
(Beta/MONDO)
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić odbacio je te kritike.
Del Ponteova je ponovila da će ovog meseca Evropskoj uniji dostaviti sveobuhvatnu procenu saradnje Srbije sa Tribunalom.
"Tokom mojih poslednjih poseta Beogradu, svi sa kojima sam se srela, i na političkom i na operativnom nivou, uveravali su me da je Beograd posvećen da u potpunosti saradjuje sa Tribunalom. Ja sam pozdravila tu proklamovanu posvećenost. Medjutim, premda smo u poslednja četiri meseca videli neke rezultate, napredak je prilično spor", naznačila je Del Ponteova u pisanoj izjavi.
U izjavi, koju je novinarima pročitala njena predstavnica Olga Kavran, tužiteljka konstatuje da od vlasti Srbije "još uvek čeka dokumente, od kojih je neke zatražila prošle godine", kao i da su optuženi Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić još na slobodi.
"Ja sam sve više zabrinuta da ovako spor napredak možda neće dovesti do pozitivnog ishoda. Zbog toga želim da ovom prilikom pozovem vlasti u Beogradu da preduzmu efikasniju akciju ka punoj saradnji sa Tužilaštvom", podvukla je Del Ponteova.
Ona je naglasila da "pre svega četvorica preostalih begunaca, a naročito Ratko Mladić, moraju biti pronadjeni i uhapšeni", ali i da svi dokumenti koje je Tribunal tražio moraju biti odmah dostavljeni.
"Konačno, ja tražim i pun i bezuslovni pristup traženim vladinim arhivama", precizirala je Del Ponteova.
Tužiteljka je upozorila da bi odlaganje ispunjenja tih obaveza Beograda ugrozilo uspešno okončanje mandata suda, ali i "neizbežno dovelo u pitanje volju i sposobnost Srbije da ispuni obećanje da će u potpunosti saradjivati sa Tribunalom".
"Ja se mnogo nadam da će vlasti u Beogradu učiniti sve što mogu da poštuju svoju izražena obećanja i ispune svoje obaveze prema Tužilaštvu tako što će u potpunosti saradjivati sa Tribunalom", zaključila je Del Ponteova.
Ni reči o razgovoru sa Kalinićem
Njena predstavnica Olga Karvan je još dodala da glavna tužiteljka ne želi da komentariše prepis razgovora koji je navodno 2004. godine vodila sa predsednikom Skupštine Republike Srpske Draganom Kalinićem.Isti odgovor, predstavnica tužiteljke je dala i na pitanje da li Del Ponteova, kako proizilazi iz objavljenog prepisa, zaista veruje da bi život bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića, koji je još na slobodi iako ga je Tribunal 1995. optužio za genocid, bio ugrožen ako bi ga hapsile snage NATO-a.
"Jedino što mogu da kažem je da je tužiteljka više puta izjavila da medjunarodna zajednica, odmah posle okončanja rata u BiH, nije učinila dovoljno da pronadje i uhapsi optužene. Sada je, medjutim, 2007. godina i odgovornost za pronalaženje i hapšenje optuženih je na zemljama u regionu bivše Jugoslavije, pre svih na Srbiji", izjavila je Kavranova.
Prepis razgovora u kojem Del Ponteova traži od Kalinića da Karadžiću prenese poruku, sugerišući da on ne bi živ stigao u Hag, ako bi ga hapsio NATO, objavile su banjalučke "Nezavisne novine".
Ljajić: Srbija saradjuje sa Hagom
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić odbacio je kritike glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte da je napredak Srbije u pogledu potpune saradnje sa tim sudom spor i da neće dovesti do pozitivnog ishoda."I u pogledu saradnje na lociranju preostalih haških optuženika i dostavljanja dokumentacije Srbija je ostvarila značajan napredak i pokazala apsolutnu odlučnost da sve što je potrebno Tribunalu bude dostupno", rekao je Ljajić agenciji Beta.
On je istakao da je Srbija u poslednja četiri meseca učinila niz operativnih mera i aktivnosti na lociranju preostalih haških begunaca i dostavila Haškom tužilaštvu 2.800 dokumenata na 19.500 stranica što je, kako je ocenio, više nego ikada.
"Praktično nemamo zaostalih zahteva i sve zahteve koji pristužu rešavamo u redovnom postupku", kazao je Ljajić dodavši da je problem što za neka dokumenta i zahteve ne postoje materijali jer su uništeni i to su "sporadični slučajevi".
Ljajić je naglasio su sve arhive dostupne haškim istražiteljima i zbog toga svaka ocena da Srbija ne saradjuje sa sudom u Hagu nema osnova.
Del Ponte bi, kako je naveo Ljajić, oko 15. oktobra trebalo da podnese Evropskoj uniji izveštaj o saradnji Srbije sa Tribunalom i izrazio očekivanje da će biti "mnogo izbalansiraniji" od njene današnje izjave.
Tužiteljka je u j pisanoj izjavi nevela da od vlasti Srbije "još uvek čeka dokumente, od kojih je neke zatražila prošle godine", kao i da su optuženi Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić još na slobodi.
Ona je naglasila da "pre svega četvorica preostalih begunaca, a naročito Ratko Mladić, moraju biti pronadjeni i uhapšeni", ali i da svi dokumenti koje je Tribunal tražio moraju biti odmah dostavljeni.
(Beta/MONDO)
