Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev izjavio je u subotu u intervjuu Tanjugu da 10. decembar za Rusiju ne označava kraj pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i izrazio zadovoljstvo Rusije činjenicom da su pregovori krenuli u dobrom pravcu.
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev izjavio je u subotu u intervjuu Tanjugu da 10. decembar za Rusiju ne označava kraj pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije."Veoma je opasno za budućnost pregovora označavanje 10. decembra kao datuma njihovog završetka. Sasvim sigurno to nije kraj pregovora", rekao je Aleksejev i ponovio da se Rusija protivi nametanju veštačkih rokova.
Prema njegovim rečima, treba raditi na pronalaženju rešenja, a ne kalkulisati koliko je još dana na raspolaganju do 10. decembra.
On je podsetio u razgovoru za nacionalnu agenciju da veliki broj problema u Evropi, i ne samo u Evropi, poput situacije na Bliskom istoku i na Kipru, traju godinama i da nije jasno "zašto samo Kosovo mora da bude rešeno odmah, za nekoliko nedelja".
"Mislim da mi sada imamo dve otvorene opcije: ili ćemo nastaviti pregovore posle 10. decembra, ili ćemo krenuti u drugom pravcu. I taj pravac biće veoma opasan", upozorio je ruski ambasador i objasnio da tu pre svega misli na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i jednostrano priznanje te nezavisnosti.
"To bilo bilo najgore, ne samo za Balkan nego i za celu Evropu", uveren je Aleksejev.
Aleksejev je izrazio zadovoljstvo Rusije činjenicom da su pregovori krenuli u dobrom pravcu:
"Imam informaciju da su pronadjene neke dodirne tačke u stavovima Beograda i Prištine. Nisam siguran da je dobro vreme da detaljnije pričamo o tome. Pregovori nisu otvoreni za javnost, i to je veoma dobro. Ali, mogu da potvrdim da smo malo napredovali. Ja sam danas više optimista nego pre nekoliko meseci", rekao je Aleksejev.
On je, medjutim, ukazao da je preostalo još dosta posla da se obavi, pri čemu će Rusija, kao zemlja koja je predstavljena u "trojci", učiniti sve da se dodje do "kompromisnog i pregovornog rešenja, prihvatljivog i za Beograd i za Prištinu".
Aleksejev je uveren da održivo rešenje nije moguće ukoliko se ne uzmu u obzir stavovi i mišljenje Beograda.
"Mislim da su za Beograd najbitnija pitanja sada bezbednost, spoljna politika, granica. Mislim da moramo da budemo veoma kreativni da bi pronašli dobro rešenje za ova pitanja. Mi imamo neka iskustva sa funkcionisanjem federalnog centra i nekih delova Rusije, nekih pokrajina. Pokrajine mogu da imaju velika ovlašćenja u ekonomskom životu, ekonomskim odnosima sa inostranstvom, ali neke stvari, kao što su spoljna politika i odbrana, moraju da budu u nadležnosti federalnog centra. Svuda je tako".
Osvrćući se na pretnje nasiljem pripadnika paravojne Albanske nacionalne armije na Kosovu u slučaju da Pokrajina ne dobije nezavisnost, Aleksejev je rekao da je to "otvoreni pokušaj da se uceni medjunarodna zajednica", na šta bi ona morala energično da reaguje.
"Ako UNMIK i Kfor ne mogu da obezbede sigurnost i stabilnost u regionu, onda moraju to otvoreno da kažu. I posle osam godina snažnog prisustva medjunarodne zajednice na Kosovu, mi imamo na delu otvorene pretnje takozvane ANA. To nije prihvatljivo. Medjunarodna zajednica mora na to da reaguje. Ona je obavezna da preduzme sve moguće korake da bi se isključio takav razvoj situacije", ocenio je Aleksejev.
Komentarišući špekulacije zapadnih medija da bi Rusija mogla da promeni svoj stav o Kosovu posle izbora koji će biti održani u martu, Aleksejev je rekao da su to zaista samo špekulacije, budući da u Rusiji postoji "nacionalni konsenzus" kad je reč o Kosovu i Metohiji.
(Tanjug)
