Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da očekuje da će evropski komesar za proširenje Oli Ren doneti odluku o parafiranju Sporazuma o stabilizaciji i parafiranju sa Srbijom nakon nove posete Beogradu glavnog tužioca tribunala Karle del Ponte.
Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević ocenio je nakon posete Briselu, da je Srbija bliža nego ikada parafiranju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU.
Vukčević, koji je u toku dana razgovarao sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom i predstavnicima Evropskog parlamenta, kazao je za B92 da je u srpskim medijima pogrešno interpretirano da je izveštaj glavne tužiteljke Haškog tribunala o saradnji Srbije sa tim sudom negativan.
On je istakao da će izveštaj biti sačinjen tek nakon njene posete Beogradu 25. oktobra.
Povodom izjave specijalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina da su predstavnici srpske vlade najavili izvesne mere i dogadjaje koji će "odjeknuti u srpskoj i široj javnosti" kada je u pitanju hapšenje haških begunaca, on je kazao da ne može da govori o operativnim merama.
Vukčević je naglasio da raspisivanje nagrada za informacije koje bi mogle dovesti do hapšenja haških optuženika ali i usvajanje predloga takozvanog zakona o jatacima, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, predstavljaju izraz političke volje Srbije da se završi saradnja sa Hagom.
On je dodao i da Akcioni tim nije istraživao račune haških optuženika u inostranstvu ali da je kontstatovano da se radi o veoma bogatim ljudima što i jeste razlog zbog kojeg uspevaju da se skrivaju tako dugo.
Tužilac za ratne zločine je istakao i da se čeka odgovor predsednika Saveta bezbednosti UN na inicijativu da Srbi optuženi pred Haškim tribunalom izdržavaju kaznu u zatvorima u svojoj zemlji.
"Mislimo da je to dobra ideja i ohrabrenje za one koji bi se predali jer nije isto da li će se eventualna kazna izdržavati u Laponiji ili u Srbiji", dodao je on.
Poredeći rad srpskog i haškog tužilaštva za ratne zločine on je rekao da tužilaštvo Tribunala postoji 14 godina, da je za to vreme procesuiralo 161 lice i da u njemu radi 1.200 ljudi dok srpsko tužilaštvo postoji četiri godine, procesuiralo je 109 lica i u njemu radi 30 ljudi.
Dodao je i da je budžet tužilaštva Haškog tribunala 300 puta veći nego budžet srpskog tužilaštva.
I predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da očekuje da će evropski komesar za proširenje Oli Ren doneti odluku o parafiranju Sporazuma o stabilizaciji i parafiranju sa Srbijom nakon nove posete Beogradu glavnog tužioca tribunala Karle del Ponte.
Ljajić je upoznao Rena sa aktivnostima koje Beograd preduzima po pitanju saradnje s Tribunalom i najavio niz konkretnih akcija koje treba da doprinesu da se pozitivno reše zahtevi koje je Del Ponteova iznela u svom poslednjem izveštaju.
Ren je zbog tih zahteva glavnog tužioca Haškog tribunala odložio odluku o parafiranju Sporazuma o stabilizaciji i parafiranju sa Srbijom (SSP) do njene ponovne posete Beogradu, najavljene za 25. i 26. oktobar.
"Ja se nadam da ćemo posle posete Karle del Ponte, ipak, parafirati SSP... Posle toga ćemo pojačati napore da bismo uhapsili preostale optuženike i da bismo, na koncu, mogli da taj dokument potpišemo", izjavio je Ljajić, dodajući da smatra da želja da se sporazum potpiše u decembru nije neostvarljiva.
Ren je ponovio da od Beograda traži da pojača aktivnosti u potrazi za haškim optuženicima i da omogući pun pristup arhivama.
"Treba ostvariti dovoljan napredak koji bi Evropskoj komisiji omogućio da parafira SSP (...) te da saradnja bude pozitivna i da ide uzlaznom linijom", naglasio je evropski komesar.
On je podsetio da su za samo potpisivanje SSP, odnosno ocenu o punoj saradnji s Hagom, neophodne akcije koje bi "vodile ka lociranju, hapšenju i isporučenju svih preostalih optuženika".
"Tražio sam političku podršku za hitno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje će voditi ka njegovom potpisivanju do kraja godine", rekao je Jeremić novinarima nakon sastanka sa ambasadorima, za koji je naveo da je prvi te vrste, ali koji će postati redovan mesečni sastanak.
"Vlada Srbije potpuno je posvećena evropskoj budućnosti zemlje, potpuno razume sve uslove koji se postavljaju i spremna je na punu saradnju sa Medjunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu", rekao je on.
Jeremić je izrazio nadu "da će to biti reflektovano u izveštajima koji će biti podneti do kraja meseca", medju njima i u izveštaju koji glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte treba da podnese nakon naredne posete Beogradu.
Ministar je naglasio da je Srbija pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju okončala u "rekordnom roku" i da je jedini problem koji preostaje "političke prirode", odnosno saradnja sa Tribunalom.
Jeremić je ambasadorima preneo i da je Srbija u potpunosti posvećena pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije i da je neophodno postizanje kompromisa.
"Teško možemo zamisliti evropsku budućnost Zapadnog Balkana ako ne bude kompromisa", rekao je on dodajući da bi bilo "idealno da se kompromis postigne do 10. decembra, a ako ne onda 11. ili 12".
Upitan da prokomentariše izbor novih nestalnih članica Saveta bezbednosti UN, medju kojima je i Hrvatska, Jeremić je rekao da se nada da će "izbor Hrvatske doprineti boljem razumevanju problema Zapadnog Balkana kada o njima bude raspravljano".
(agencije/MONDO)
Vukčević, koji je u toku dana razgovarao sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom i predstavnicima Evropskog parlamenta, kazao je za B92 da je u srpskim medijima pogrešno interpretirano da je izveštaj glavne tužiteljke Haškog tribunala o saradnji Srbije sa tim sudom negativan.
On je istakao da će izveštaj biti sačinjen tek nakon njene posete Beogradu 25. oktobra.
Povodom izjave specijalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina da su predstavnici srpske vlade najavili izvesne mere i dogadjaje koji će "odjeknuti u srpskoj i široj javnosti" kada je u pitanju hapšenje haških begunaca, on je kazao da ne može da govori o operativnim merama.
Vukčević je naglasio da raspisivanje nagrada za informacije koje bi mogle dovesti do hapšenja haških optuženika ali i usvajanje predloga takozvanog zakona o jatacima, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, predstavljaju izraz političke volje Srbije da se završi saradnja sa Hagom.
On je dodao i da Akcioni tim nije istraživao račune haških optuženika u inostranstvu ali da je kontstatovano da se radi o veoma bogatim ljudima što i jeste razlog zbog kojeg uspevaju da se skrivaju tako dugo.
Tužilac za ratne zločine je istakao i da se čeka odgovor predsednika Saveta bezbednosti UN na inicijativu da Srbi optuženi pred Haškim tribunalom izdržavaju kaznu u zatvorima u svojoj zemlji.
"Mislimo da je to dobra ideja i ohrabrenje za one koji bi se predali jer nije isto da li će se eventualna kazna izdržavati u Laponiji ili u Srbiji", dodao je on.
Poredeći rad srpskog i haškog tužilaštva za ratne zločine on je rekao da tužilaštvo Tribunala postoji 14 godina, da je za to vreme procesuiralo 161 lice i da u njemu radi 1.200 ljudi dok srpsko tužilaštvo postoji četiri godine, procesuiralo je 109 lica i u njemu radi 30 ljudi.
Dodao je i da je budžet tužilaštva Haškog tribunala 300 puta veći nego budžet srpskog tužilaštva.
I predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da očekuje da će evropski komesar za proširenje Oli Ren doneti odluku o parafiranju Sporazuma o stabilizaciji i parafiranju sa Srbijom nakon nove posete Beogradu glavnog tužioca tribunala Karle del Ponte.
Ljajić je upoznao Rena sa aktivnostima koje Beograd preduzima po pitanju saradnje s Tribunalom i najavio niz konkretnih akcija koje treba da doprinesu da se pozitivno reše zahtevi koje je Del Ponteova iznela u svom poslednjem izveštaju.
Ren je zbog tih zahteva glavnog tužioca Haškog tribunala odložio odluku o parafiranju Sporazuma o stabilizaciji i parafiranju sa Srbijom (SSP) do njene ponovne posete Beogradu, najavljene za 25. i 26. oktobar.
"Ja se nadam da ćemo posle posete Karle del Ponte, ipak, parafirati SSP... Posle toga ćemo pojačati napore da bismo uhapsili preostale optuženike i da bismo, na koncu, mogli da taj dokument potpišemo", izjavio je Ljajić, dodajući da smatra da želja da se sporazum potpiše u decembru nije neostvarljiva.
Ren je ponovio da od Beograda traži da pojača aktivnosti u potrazi za haškim optuženicima i da omogući pun pristup arhivama.
"Treba ostvariti dovoljan napredak koji bi Evropskoj komisiji omogućio da parafira SSP (...) te da saradnja bude pozitivna i da ide uzlaznom linijom", naglasio je evropski komesar.
On je podsetio da su za samo potpisivanje SSP, odnosno ocenu o punoj saradnji s Hagom, neophodne akcije koje bi "vodile ka lociranju, hapšenju i isporučenju svih preostalih optuženika".
Jeremić traži podršku EU Srbiji
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić pozvao je ambasadore svih država Evropske unije u Beogradu da zatraže od svojih zemalja političku podršku za hitno parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom."Tražio sam političku podršku za hitno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje će voditi ka njegovom potpisivanju do kraja godine", rekao je Jeremić novinarima nakon sastanka sa ambasadorima, za koji je naveo da je prvi te vrste, ali koji će postati redovan mesečni sastanak.
"Vlada Srbije potpuno je posvećena evropskoj budućnosti zemlje, potpuno razume sve uslove koji se postavljaju i spremna je na punu saradnju sa Medjunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu", rekao je on.
Jeremić je izrazio nadu "da će to biti reflektovano u izveštajima koji će biti podneti do kraja meseca", medju njima i u izveštaju koji glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte treba da podnese nakon naredne posete Beogradu.
Ministar je naglasio da je Srbija pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju okončala u "rekordnom roku" i da je jedini problem koji preostaje "političke prirode", odnosno saradnja sa Tribunalom.
Jeremić je ambasadorima preneo i da je Srbija u potpunosti posvećena pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije i da je neophodno postizanje kompromisa.
"Teško možemo zamisliti evropsku budućnost Zapadnog Balkana ako ne bude kompromisa", rekao je on dodajući da bi bilo "idealno da se kompromis postigne do 10. decembra, a ako ne onda 11. ili 12".
Upitan da prokomentariše izbor novih nestalnih članica Saveta bezbednosti UN, medju kojima je i Hrvatska, Jeremić je rekao da se nada da će "izbor Hrvatske doprineti boljem razumevanju problema Zapadnog Balkana kada o njima bude raspravljano".
(agencije/MONDO)
