Pregovarački proces o statusu Kosova postao je intenzivniji i dinamičniji, ali je to nedovoljno da bi se doneo zaključak o skorom rešenju problema, izjavio je predstavnik Rusije u pregovaračkoj "trojci" Aleksandar Bocan Harčenko. Predstavnik EU u "trojci" Volfgang Išinger ocenio je da bi bilo opasno beskonačno pregovarati o budućem statusu Kosova.
Pregovarački proces o statusu Kosova postao je intenzivniji i dinamičniji, ali je to nedovoljno da bi se doneo zaključak o skorom rešenju problema, izjavio je predstavnik Rusije u pregovaračkoj "trojci" Aleksandar Bocan Harčenko. Predstavnik EU u "trojci" Volfgang Išinger ocenio je da bi bilo opasno beskonačno pregovarati o budućem statusu Kosova.
Harčenko je Itar-Tasu u ponedeljak kasno uveče u Beču izjavio da je u cilju stimulisanja diskusije "trojka" predložila Beogradu i Prištini nacrt elemenata ili tačaka u pokušaju da se odrede te oblasti gde su njihove pozicije, uz sve različitosti i raznoglasja, bliske ili se čak podudaraju.
Ta razmatranja će biti nastavljena tokom sledeće runde pregovora, u Beču 5. novembra, kazao je diplomata.
Bocan-Harčenko je ukazao da nije bio predložen nikakav zvaničan dokument koji bi značio okvire mogućeg sporazuma ili njegove osnove.
"Trojka" samo nastoji da usmeri dijalog u konkretnije okvire, a ne da izmišlja modele za rešenje problema. Ona je privržena svom mandatu da se do rešenja dodje, ali da se ne nameće stranama, jer je rešenje pregovorima jedina osnova za pravično i čvrsto rešenje kosovskog problema, rekao je Bocan-Harčenko.
Ruski diplomata se usprotivio tome da se 10. decembar smatra krajnjim rokom za rešenje kosovskog problema. "Pregovori treba da traju onoliko koliko je neophodno za izradu uzajamno prihvatljivog rešenja.
To nije sportsko takmičenje i nikakvi vremenski normativi ne postoje", naglasio je on.
On je kazao da je taj datum u isto vreme "stimulans" za "trojku" i za Beograd i Prištinu da se aktivnije bave traženjem rešenja i izrazio nadu da će "trojka" uspeti da pripremi sadržajan izveštaj, na osnovu kojeg Savet bezbednosti UN može da odredi dalje korake za rešenje kosovskog problema.
"Bilo bi opasno beskonačno dalje pregovarati. Rešenje kosovskog pitanja neće postati lakše daljim odlaganjima, već sve teže. Moramo sada odlučiti. To je i mišljenje generalnog sekretara UN i po ovom pitanju ne nalazimo se ni u raskoraku sa ruskom stranom", rekao je Išinger u intervjuu za izdanje austrijskog lista "Prese".
Posrednik EU izjavio je da mandat "trojci" ističe 10. decembra podnošenjem izveštaja generalnom sekretaru UN ne želeći da spekuliše o tome šta će medjunarodna zajednica "učiniti s tim izveštajem".
"Izvestan pritisak rokovima nije tako loš. Ako sebi ne bi zadali rok od 120, već 1.200 dana, ne bismo bili danas tu gde jesmo. U preostalom vremenu možemo postići rezultat ako na srpskoj i kosovskoj strani postoji potrebna politička volja", rekao je Išinger.
Na pitanje da li će krajem novembra biti održana "veća konferencija o Kosovu", Išinger je odgovorio da nema razloga za održavanje takvog skupa ako jedna ili obe strane odbiju rešenje.
"Ako budemo imali mnogo toga o čemu treba pregovarati, potrebno je i puno vremena da bi se to uspešno zaključilo. Tada bi sigurno, u toku novembra, morali da radimo prekovremeno i možda da se sastanemo na više dana. Medjutim ako jedna ili obe strane odbiju rešenje, onda nema ni razloga za održavanje višednevne konferencije.
Ono što sigurno ne želimo na takvom skupu jeste da nametnemo rešenje za Kosovo", istakao je on.
Komentarišući sadašnji tok pregovora, posle treće runde direktnih pregovora Beograda i Prištine održane u Beču, Išinger je objasnio da od oktobra "trojka" više ne sluša samo ono što dve strane iznose, već pokušava da preuzme inicijativu.
"Nije lako u tako delikatnoj fazi izneti u javnost sve što se planira. Mi smo saželi one tačke za koje smo stekli utisak da se strane oko njih mogu dogovoriti", objasnio je nemački diplomata.
Na konstataciju da se u tom dokumentu u kojem je navedeno 14 tačaka za dijalog dve strane, nalazi i ocena da Kosovo više ne treba da bude pod vlašću Beograda, Išinger je rekao da je to delimično tačno.
"U prošlosti se diskusija oko statusa Kosova vodila isključivo oko reči - nezavisnost i autonomija. (...) Mi se trudimo da van tih parola tragamo za mogućim kompromisima. Pitanje je koji mogući aranžmani postoje izmedju Srbije i Kosova, uz istovremeno očuvanje obraza za obe strane. Na putu ka pronalaženju jedne formule napredujemo", ocenio je Išinger dodajući da se nada da će obe strane uvideti da se zajednička evropska budućnost otvara samo ako "rastanak protekne bez svadje".
Išinger je ukazao da je jedna lekcija koju je EU naučila iz proteklih procesa širenja, da je štetno kada se prime nove članice koje nisu rešile svoje regionalne probleme.
On je rekao da će Unija prilikom budućih prjema u članstvo pažljivo proveravati da li ta zemlja ima probleme sa susedima i da će otvoriti svoja vrata ako su problemi rešeni, a zatvoriti ih ako i dalje postoje nesporazumi.
On je podvukao da je važno ukinuti vize za putovanja srpskih državljana u EU, ali da kod ispunjavanja preduslova za prijem u EU ne smeju biti pravljeni ustupci.
"Srbija mora, kao i svaka druga zemlja, ispuniti potrebne preduslove, a u njih spada i saradnja s Haškim tribunalom", objasnio je Išinger.
Na konstataciju da se često kao moguće rešenje pominje podela Kosova, on je rekao da u pregovorima pod posredovanjem trojke podela nije izneta ni od jedne strane. "Mi smo privrženi principima Kontakt grupe od 2005. koji isključuju podelu. Jesmo rekli da je za nas svako rešenje oko kojeg se dogovore Srbi i kosovski Albanci prihvatljivo, ali podelu nijedna strana ne smatra rešenjem. Za mene podela ne bi bila pravi put za rešavanje kosovskog pitanja", poručio je nemački diplomata.
(agencije/MONDO)
Harčenko je Itar-Tasu u ponedeljak kasno uveče u Beču izjavio da je u cilju stimulisanja diskusije "trojka" predložila Beogradu i Prištini nacrt elemenata ili tačaka u pokušaju da se odrede te oblasti gde su njihove pozicije, uz sve različitosti i raznoglasja, bliske ili se čak podudaraju.
Ta razmatranja će biti nastavljena tokom sledeće runde pregovora, u Beču 5. novembra, kazao je diplomata.
Bocan-Harčenko je ukazao da nije bio predložen nikakav zvaničan dokument koji bi značio okvire mogućeg sporazuma ili njegove osnove.
"Trojka" samo nastoji da usmeri dijalog u konkretnije okvire, a ne da izmišlja modele za rešenje problema. Ona je privržena svom mandatu da se do rešenja dodje, ali da se ne nameće stranama, jer je rešenje pregovorima jedina osnova za pravično i čvrsto rešenje kosovskog problema, rekao je Bocan-Harčenko.
Ruski diplomata se usprotivio tome da se 10. decembar smatra krajnjim rokom za rešenje kosovskog problema. "Pregovori treba da traju onoliko koliko je neophodno za izradu uzajamno prihvatljivog rešenja.
To nije sportsko takmičenje i nikakvi vremenski normativi ne postoje", naglasio je on.
On je kazao da je taj datum u isto vreme "stimulans" za "trojku" i za Beograd i Prištinu da se aktivnije bave traženjem rešenja i izrazio nadu da će "trojka" uspeti da pripremi sadržajan izveštaj, na osnovu kojeg Savet bezbednosti UN može da odredi dalje korake za rešenje kosovskog problema.
Opasni beskonačni pregovori
Predstavnik EU u posredničkoj "trojci" medjunarodne Kontakt grupe Volfgang Išinger ocenio je da bi bilo opasno beskonačno pregovarati o budućem statusu Kosova i da rezultat može biti postignut do 10. decembra ako postoji politička volja Beograda i Prištine."Bilo bi opasno beskonačno dalje pregovarati. Rešenje kosovskog pitanja neće postati lakše daljim odlaganjima, već sve teže. Moramo sada odlučiti. To je i mišljenje generalnog sekretara UN i po ovom pitanju ne nalazimo se ni u raskoraku sa ruskom stranom", rekao je Išinger u intervjuu za izdanje austrijskog lista "Prese".
Posrednik EU izjavio je da mandat "trojci" ističe 10. decembra podnošenjem izveštaja generalnom sekretaru UN ne želeći da spekuliše o tome šta će medjunarodna zajednica "učiniti s tim izveštajem".
"Izvestan pritisak rokovima nije tako loš. Ako sebi ne bi zadali rok od 120, već 1.200 dana, ne bismo bili danas tu gde jesmo. U preostalom vremenu možemo postići rezultat ako na srpskoj i kosovskoj strani postoji potrebna politička volja", rekao je Išinger.
Na pitanje da li će krajem novembra biti održana "veća konferencija o Kosovu", Išinger je odgovorio da nema razloga za održavanje takvog skupa ako jedna ili obe strane odbiju rešenje.
"Ako budemo imali mnogo toga o čemu treba pregovarati, potrebno je i puno vremena da bi se to uspešno zaključilo. Tada bi sigurno, u toku novembra, morali da radimo prekovremeno i možda da se sastanemo na više dana. Medjutim ako jedna ili obe strane odbiju rešenje, onda nema ni razloga za održavanje višednevne konferencije.
Ono što sigurno ne želimo na takvom skupu jeste da nametnemo rešenje za Kosovo", istakao je on.
Komentarišući sadašnji tok pregovora, posle treće runde direktnih pregovora Beograda i Prištine održane u Beču, Išinger je objasnio da od oktobra "trojka" više ne sluša samo ono što dve strane iznose, već pokušava da preuzme inicijativu.
"Nije lako u tako delikatnoj fazi izneti u javnost sve što se planira. Mi smo saželi one tačke za koje smo stekli utisak da se strane oko njih mogu dogovoriti", objasnio je nemački diplomata.
Na konstataciju da se u tom dokumentu u kojem je navedeno 14 tačaka za dijalog dve strane, nalazi i ocena da Kosovo više ne treba da bude pod vlašću Beograda, Išinger je rekao da je to delimično tačno.
"U prošlosti se diskusija oko statusa Kosova vodila isključivo oko reči - nezavisnost i autonomija. (...) Mi se trudimo da van tih parola tragamo za mogućim kompromisima. Pitanje je koji mogući aranžmani postoje izmedju Srbije i Kosova, uz istovremeno očuvanje obraza za obe strane. Na putu ka pronalaženju jedne formule napredujemo", ocenio je Išinger dodajući da se nada da će obe strane uvideti da se zajednička evropska budućnost otvara samo ako "rastanak protekne bez svadje".
Išinger je ukazao da je jedna lekcija koju je EU naučila iz proteklih procesa širenja, da je štetno kada se prime nove članice koje nisu rešile svoje regionalne probleme.
On je rekao da će Unija prilikom budućih prjema u članstvo pažljivo proveravati da li ta zemlja ima probleme sa susedima i da će otvoriti svoja vrata ako su problemi rešeni, a zatvoriti ih ako i dalje postoje nesporazumi.
On je podvukao da je važno ukinuti vize za putovanja srpskih državljana u EU, ali da kod ispunjavanja preduslova za prijem u EU ne smeju biti pravljeni ustupci.
"Srbija mora, kao i svaka druga zemlja, ispuniti potrebne preduslove, a u njih spada i saradnja s Haškim tribunalom", objasnio je Išinger.
Na konstataciju da se često kao moguće rešenje pominje podela Kosova, on je rekao da u pregovorima pod posredovanjem trojke podela nije izneta ni od jedne strane. "Mi smo privrženi principima Kontakt grupe od 2005. koji isključuju podelu. Jesmo rekli da je za nas svako rešenje oko kojeg se dogovore Srbi i kosovski Albanci prihvatljivo, ali podelu nijedna strana ne smatra rešenjem. Za mene podela ne bi bila pravi put za rešavanje kosovskog pitanja", poručio je nemački diplomata.
(agencije/MONDO)
