Predsednik Vuk Drašković rekao je da nije kasno da se ostvare ideali 9. marta 1991. godine, kada su građani na beogradskom Trgu Republike otpočeli "juriš u slobodu, izloženi neviđenom nasilju režima".

"Obeležavajući 9. mart mi obeležavamo svaki datum od osnivanja SPO, jer sve velike događaje iz naše biografije pokretao je i vodio duh 9. marta 1991. godine", rekao je Drašković u sedištu SPO na obeležavanju 24 godine od Devetomartovskih demonstracija i 25 godina od osnivanja stranke.

On je kazao da je potrebno priznati i ničim ne opravdavati "politiku nacionalnog poraza" koja je vođena 1990-ih, ne pravdati velike ratne zločine, i "demontirati temelje zla" - nerasformirane službe bezbednosti.

Lider SPO, koji je deo vladajuće koalicije, naglasio je da Srbiji na putu za Evropu ne treba pomoć onih koji sebe nazivaju "srpskom elitom, a hvataju se za pištolj pri pomenu reči Evropa, Zapad, demokratija, osuda zločina i politike poraza". 

Uz upozorenje da su antievropske stranke jače danas nego 9. marta 1991, on je kazao da ljudi "kojima se smrkne kad se pomenu Evropa i Zapad" miniraju napore premijera Aleksandra Vučića i briselski sporazum, čime miniraju put Srbije u budućnost.

Drašković je istakao da su 5. oktobra 2000. godine režim Slobodana Miloševića oborili delovi njegovog sopstvenog režima, koji su posle prikazani kao spasioci i oslobodioci Srbije, a bili su razbojnici, serijske ubice i vođe raznih bezbednosnih službi, poput Jedinice za specijalne operacije.

Polaganjem venca na spomenik Knez Mihailu i paljenjem sveća, delegacija SPO obeležila je danas 24. godišnjicu od velikih demonstracija 9. marta 1991. godine, nakon kojih jevojska izvela tenkove na ulice Beograda.

Na vencu, koji je položio poslanik SPO Aleksandar Čotrić, pisalo je "Srpski pokret obnove - junacima 9. marta".

Devetomartovske demonstracije izvele su na ulice oko 100.000 ljudi, po gradu je razmešteno više od 10.000 policajaca, a beogradski asfalt su gazili i vojni tenkovi. Sukobi su odneli dva života.

Izlazak građana na ulice organizovao je Srpski pokret obnove, čiji je lider Vuk Drašković 16. februara 1991. proglasom pozvao na demonstracije "9. marta, tačno u podne, na Trgu republike" zbog huškačkog izveštavanja TV Beograd, koja je tada prvi put prozvana TV Bastiljom.

Direktan povod za poziv da "TV Bastilja mora pasti" bio je državni komentar koji je pročitao urednik Slavko Budihna u kome se navodi da SPO sarađuje sa proustaškim i profašističkim režimom u Hrvatskoj.

Glavni zahtevi demonstracija bili su smene direktora RTS Dušana Mitevića i još četvorice urednika - Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova, podseća B92.

Miloševićev režim nije želeo da dozvoli demonstracije, pa je policija blokirala prilaze Trgu i od jutra počela da potiskuje demonstrante, koristi palice, suzavac i vodene topove.

Lideri opozicije su se pred naletom policije sklonili u Narodno pozorište, a sa terase tog zdanja Drašković je demonstrantima izdao komandu "Juriš!"

Tada su počeli žestoki, višečasovni sukobi na ulicama Beograda.

U haosu su poginuli su maturant Branivoj Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54). Milinović je kod "Londona" pogođen iz vatrenog oružja kada je policija otvorila vatruka grupi demonstranata, dok je Kosović stradao bežeći od demonstranata posle pada sa visine od pet metara kod "Beograđanke".

Centar grada bio je opustošen, a u sukobima demonstranata i policije je povređeno je 114 osoba - 58 policajaca i 86 građana, a uhapšeno je 158 ljudi, među kojima i Drašković.

Tog dana je policija nasilno zabranila rad Radija B92 i cenzurisala televiziju Studio B. Miloševićev zahtev za  zabranu zbog "pristrasnog izveštavanja i uznemiravanja javnosti", sproveo je ministar policije Radmilo Bogdanović.

Uveče su ulice bile potpuno puste, policija je tokom noći hapsila na desetine demonstranata, a "mir" su čuvali tenkovi, koje je režim izveo na ulice u večernjim
časovima.

"Deveti mart" ipak nije završen te noći.

Studenti su se organizovali i 10. marta su se okupili na Terazijskom platou gde su uz podršku građana pored ostavki čelnika i urednika državne televizije, zatražili i ostavku
ministra policije, oslobađanje svih uhapšenih i omogućavanje rada B92 i Studija B.

Dan kasnije, na Ušću je SPS organizovao kontra-miting sa kog je funkcioner te stranke Dušan Matković pozvao okupljene penzionere da "krenu na Terazije da razjuresramotu Srbije". Studenti su tokom mitinga nazivani "ustašama" i "huliganima".

Studenti su nastavili sa danonoćnim protestima i svojom "plišanom revolucijom" sve do 14. marta, kada su svi njihovi zahtevi prihvaćeni.

Usvojene su ostavke Mitevića i Bogdanovića, smenjeni su urednici TV Beograd, B92 i Studio B su nastavili sa radom, a oslobođeni su svi uhapšeni.

I danas se polemiše o tome da li bi bilo rata u SFRJ da je 9. mart "uspeo" i da je tada svrgnut Miloševićev režim. Međutim, očigledno da za rušenje režima tog dana, ali i u
godinama koje su dolazile, nije bilo snage, navodi B92.

Srpski pokret obnove najavio je da će 9. mart obeležiti pod sloganom "Prvih 25 godina", četvrt veka od osnivanja stranke i da će povodom jubileja predsednik SPO Vuk Drašković
organizovati prijem u sedištu SPO.

Delegacija stranke će položiti cveće na Trgu Republike, pored spomenika Knezu Mihailu i na mestima pogibije demonstranta Branivoja Milinovića i policajca Nedeljka Kosovića.