Komisija za ustavna pitanja potvrdila je da će do 10. decembra pripremiti predlog novog ustava Kosova, na osnovu Ahtisarijevog predloga o nadgledanoj nezavisnosti, piše prištinski dnevnik "Koha ditore".
Pozivajući se na izvore iz Komisije, list navodi da se trenutno radi na Preambuli Ustava, dok su pitanja kao sto su bezbednost, prava manjina, ovlasćenja predsednika, "usaglašena bez naročitih problema".
U rad Komisije uključeni su i predstavnici svih manjinskih zajednica, osim Srba, naveo je isti izvor. Dnevnik tvrdi i da će, prema infomacijama kojima raspolaže, Preambula Ustava započeti rečima: "Mi, narod Kosova" i neće nabrajati etnicku pripadnost naroda koji žive na Kosovu.
Bivši premijer Kosova Bajram Redžepi izjavio je da kosovska skupština neće proglasiti nezavisnost 10. decembra, već će čekati na "nedvosmislenu saglasnost" SAD i Evropske unije za taj čin.
On je za novosadski "Dnevnik" rekao i da ne veruje da će nezavisnost biti proglašena pre konstituisanja novog parlamenta i formiranja nove kosovske vlade. "Dakle, taj potez će biti povučen, ali u pravo vreme", kazao je Redžepi.
Parlamentarni i lokalni izbori na Kosovu održaće se 17. novembra.
Redžepi je dodao da kosovski Albanci nisu spremni da prihvate ništa manje od nadgledane nezavisnosti. On je rekao i da su svesni da Kosovo neće "u skorijoj budućnosti" postati članica UN, što ne znači da pitanje nezavisnosti ne treba da bude rešeno "što pre".
Ocenio je da, u slučaju proglašenja nezavisnosti, na Kosovu neće biti sukoba, jer konflikt ne treba ni Albancima ni Srbima. "Naprosto, niko ozbiljan nema nikakvu želju da dodje do nasilja. Uz to, Kfor je sada mnogo budniji nego što je bio u martu 2004, tako da ni ekstremisti, uvezeni ili s Kosova, sve i da hoće, neće moći da proizvedu sukobe", rekao je Redžepi.
Pozivajući se na izvore iz Komisije, list navodi da se trenutno radi na Preambuli Ustava, dok su pitanja kao sto su bezbednost, prava manjina, ovlasćenja predsednika, "usaglašena bez naročitih problema".
U rad Komisije uključeni su i predstavnici svih manjinskih zajednica, osim Srba, naveo je isti izvor. Dnevnik tvrdi i da će, prema infomacijama kojima raspolaže, Preambula Ustava započeti rečima: "Mi, narod Kosova" i neće nabrajati etnicku pripadnost naroda koji žive na Kosovu.
Bivši premijer Kosova Bajram Redžepi izjavio je da kosovska skupština neće proglasiti nezavisnost 10. decembra, već će čekati na "nedvosmislenu saglasnost" SAD i Evropske unije za taj čin.
On je za novosadski "Dnevnik" rekao i da ne veruje da će nezavisnost biti proglašena pre konstituisanja novog parlamenta i formiranja nove kosovske vlade. "Dakle, taj potez će biti povučen, ali u pravo vreme", kazao je Redžepi.
Parlamentarni i lokalni izbori na Kosovu održaće se 17. novembra.
Redžepi je dodao da kosovski Albanci nisu spremni da prihvate ništa manje od nadgledane nezavisnosti. On je rekao i da su svesni da Kosovo neće "u skorijoj budućnosti" postati članica UN, što ne znači da pitanje nezavisnosti ne treba da bude rešeno "što pre".
Ocenio je da, u slučaju proglašenja nezavisnosti, na Kosovu neće biti sukoba, jer konflikt ne treba ni Albancima ni Srbima. "Naprosto, niko ozbiljan nema nikakvu želju da dodje do nasilja. Uz to, Kfor je sada mnogo budniji nego što je bio u martu 2004, tako da ni ekstremisti, uvezeni ili s Kosova, sve i da hoće, neće moći da proizvedu sukobe", rekao je Redžepi.
Jeremić: Pregovaracki proces i posle 10. decembra
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je da veruje da će pregovarački proces Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova biti nastavljen i posle 10. decembra uz podršku medjunarodne zajednice.
"Verujem da će se nastaviti dijalog Beograda i Prištine, ali sa učešćem medjunarodne zajednice. Nadam se na što institucionalniji način, jer na kraju krajeva legitimitet može doći jedino od strane UN", rekao je ministar novinarima.
Prema oceni Jeremića, naredna runda pregovora Beograda i Prištine pod okriljem pregovaračke "trojke" 5. novembra u Beču, treba da odredi pravac kojim će se pregovarački proces kretati do 10. decembra ka pronalaženju kompromisnog rešenja.
"Ne verujem da kompromisno rešenje može biti postignuto do 10. decembra ali verujem da je moguće približiti neke principejlne stavove", rekao je on.
"Verujem da će se nastaviti dijalog Beograda i Prištine, ali sa učešćem medjunarodne zajednice. Nadam se na što institucionalniji način, jer na kraju krajeva legitimitet može doći jedino od strane UN", rekao je ministar novinarima.
Prema oceni Jeremića, naredna runda pregovora Beograda i Prištine pod okriljem pregovaračke "trojke" 5. novembra u Beču, treba da odredi pravac kojim će se pregovarački proces kretati do 10. decembra ka pronalaženju kompromisnog rešenja.
"Ne verujem da kompromisno rešenje može biti postignuto do 10. decembra ali verujem da je moguće približiti neke principejlne stavove", rekao je on.
Bocan-Harčenko: Potreban suštinski napredak
Pregovori o Kosovu ulaze u odlučujuću fazu, a u cilju očuvanja pregovaračkog procesa, morao bi da bude ostvaren suštinski napredak, izjavio je izaslanik Rusije u posredničkoj "trojci" Kontakt-grupe u pregovorima o statusu Kosova Aleksandar Bocan-Harčenko.
"U toku prethodne faze bilo je zadovoljavajuće što su uspostavljeni direktni razgovori i dobra atmosfera tokom razgovora, a sada, s obzirom da je odlučujuća faza, u cilju očuvanja pregovaračkog procesa mora da bude ostvaren suštinski napredak", rekao je ruski diplomata Tanjugu uoči sastanka delegacija Beograda i Prištine i "trojke" u ponedeljak u Beču.
Prema rečima Bocan-Harčenka, suštinski napredak je moguć "ako strane ispune poziv na kreativni prilaz sa početka procesa".Ruski diplomata je naveo da se očekuje da strane dodju sa "novim idejama" i dodao da bi "ako u toku idućih rundi ne dodje do suštinskog napretka u zbližavanju stavova dveju strana, to bilo veoma loše".
Prema programu razgovora u Beču, 5. novembra, biće nastavljeni pregovori o budućem statusu južne srpske pokrajine i o oceni posredničke "trojke" o dosadašnjem toku pregovora. Predvidjeno je da četvrta runda direktnih razgovora u glavnom gradu Austrije započne susretom "trojke" sa delegacijom Beograda, potom sa pregovaračkim timom Prištine, da bi potom bio održan zajednički sastanak delegacija sa članovima "trojke".
Posle treće runde, 22. oktobra, Bocan-Harčenko je izjavio Tanjugu da lista sa 14 tačaka ne predstavlja predlog niti okvir za sporazum o budućem statusu Kosova, koji bi bio nametnut, već su to tačke koje je "trojka" čula od strana i koje je ponudila radi podsticanja diskusije i pronalaženje mesta gde strane "nisu toliko udaljene". Ruski diplomata je tada rekao i da će posrednička "trojka", u kojoj su, osim njega i izaslanici EU Volfgang Išinger i SAD Frenk Vizner, nastaviti da "razmišlja kako da diskusija bude još intenzivnija".
(agencije/MONDO)
"U toku prethodne faze bilo je zadovoljavajuće što su uspostavljeni direktni razgovori i dobra atmosfera tokom razgovora, a sada, s obzirom da je odlučujuća faza, u cilju očuvanja pregovaračkog procesa mora da bude ostvaren suštinski napredak", rekao je ruski diplomata Tanjugu uoči sastanka delegacija Beograda i Prištine i "trojke" u ponedeljak u Beču.
Prema rečima Bocan-Harčenka, suštinski napredak je moguć "ako strane ispune poziv na kreativni prilaz sa početka procesa".Ruski diplomata je naveo da se očekuje da strane dodju sa "novim idejama" i dodao da bi "ako u toku idućih rundi ne dodje do suštinskog napretka u zbližavanju stavova dveju strana, to bilo veoma loše".
Prema programu razgovora u Beču, 5. novembra, biće nastavljeni pregovori o budućem statusu južne srpske pokrajine i o oceni posredničke "trojke" o dosadašnjem toku pregovora. Predvidjeno je da četvrta runda direktnih razgovora u glavnom gradu Austrije započne susretom "trojke" sa delegacijom Beograda, potom sa pregovaračkim timom Prištine, da bi potom bio održan zajednički sastanak delegacija sa članovima "trojke".
Posle treće runde, 22. oktobra, Bocan-Harčenko je izjavio Tanjugu da lista sa 14 tačaka ne predstavlja predlog niti okvir za sporazum o budućem statusu Kosova, koji bi bio nametnut, već su to tačke koje je "trojka" čula od strana i koje je ponudila radi podsticanja diskusije i pronalaženje mesta gde strane "nisu toliko udaljene". Ruski diplomata je tada rekao i da će posrednička "trojka", u kojoj su, osim njega i izaslanici EU Volfgang Išinger i SAD Frenk Vizner, nastaviti da "razmišlja kako da diskusija bude još intenzivnija".
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.