Koalicioni partneri u Vladi Srbije postigli su tokom noći dogovor oko termina raspisivanja izbora.
Prema tom dogovoru izbori će biti raspisani posle donošenja svih neophodnih zakona, posle 10. decembra, ukoliko u tom periodu teritorijalna celovitost zemlje ne bude ugrožena, prenela je Radio-televizija Srbije.
Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i G17 plus su, na predlog predsednika Srbije Borisa Tadića, utvrdile zajedničku obavezu da se u najkraćem mogućem roku usvoje zakoni predvidjeni za raspisivanje izbora i konstituisanje svih državnih institucija,saopšteno je iz kancelarije predsednika Srbije
Kako se navodi u saopštenju, utvrdjena je zajednička obaveza da stranke vladajuće koalicije do 8. novembra završe usaglašavanje potrebnih zakona za raspisivanje predsedničkih izbora, kako bi Vlada Srbije mogla da utvrdi predloge ovih zakona i uputi ih Skupštini Srbije na usvajanje. Dodaje se da je utvrdjena i zajednička obaveza vladajuće koalicije da najkasnije do 10. decembra u Skupštini Srbije budu usvojeni ovi zakoni.
"Postoji puna saglasnost da posle 10. decembra i završetka sadašnje runde pregovora o budućem uredjenju pokrajine Kosovo i Metohija, ukoliko ne bude neposredno ugrožena teritorijalna celovitost zemlje, budu raspisani predsednički izbori", dodaje se u saopštenju.
Trojica lidera, Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Mladjan Dinkić, nisu postigli precizan dogovor o datumu eventualnih predsednickih izbora, ali kao najverovatniji datum pominje se 20. januar za prvi i 3. februar za drugi krug izbora, saznaje Beta.
Utvrdjena je i zajednička obaveza tri stranke da se u najkraćem roku donesu i svi neophodni zakoni za raspisivanje lokalnih i pokrajinskih izbora, saglasno Ustavnom zakonu.
Dnevnik "Blic" prethodno je objavio da je vladajuća koalicija blizu dogovora o raspisivanju predsedničkih izbora jer je predsednik Srbije Boris Tadić spreman da razmotri ponudu Vojislava Koštunice da prvi krug predsedničkih izbora bude održan 20. januara, a drugi 3. februara.
U Predsedništvu Srbije smatraju da je "pozitivan pomak to što se DSS zalaže da se izbori raspišu i održe u skladu sa odredbama Ustavnog zakona".
"Predsednik Srbije Boris Tadić smatra da se Ustav i Ustavni zakon moraju poštovati, a oni nalažu da se izbori raspišu do 31. decembra", podsećaju u kabinetu.
Do sada su kandidaturu za predsednika Srbije, pored Tadića, najavili i lideri Nove Srbije, Jedinstvene Srbije i Liberalno demokratske partije - Velimir Ilić, Dragan Marković Palma i Čedomir Jovanović. I predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak nije odbacio mogućnost da se i sam pojavi u trci za predsednika Srbije.
Prema tom dogovoru izbori će biti raspisani posle donošenja svih neophodnih zakona, posle 10. decembra, ukoliko u tom periodu teritorijalna celovitost zemlje ne bude ugrožena, prenela je Radio-televizija Srbije.
Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i G17 plus su, na predlog predsednika Srbije Borisa Tadića, utvrdile zajedničku obavezu da se u najkraćem mogućem roku usvoje zakoni predvidjeni za raspisivanje izbora i konstituisanje svih državnih institucija,saopšteno je iz kancelarije predsednika Srbije
Kako se navodi u saopštenju, utvrdjena je zajednička obaveza da stranke vladajuće koalicije do 8. novembra završe usaglašavanje potrebnih zakona za raspisivanje predsedničkih izbora, kako bi Vlada Srbije mogla da utvrdi predloge ovih zakona i uputi ih Skupštini Srbije na usvajanje. Dodaje se da je utvrdjena i zajednička obaveza vladajuće koalicije da najkasnije do 10. decembra u Skupštini Srbije budu usvojeni ovi zakoni.
"Postoji puna saglasnost da posle 10. decembra i završetka sadašnje runde pregovora o budućem uredjenju pokrajine Kosovo i Metohija, ukoliko ne bude neposredno ugrožena teritorijalna celovitost zemlje, budu raspisani predsednički izbori", dodaje se u saopštenju.
Trojica lidera, Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Mladjan Dinkić, nisu postigli precizan dogovor o datumu eventualnih predsednickih izbora, ali kao najverovatniji datum pominje se 20. januar za prvi i 3. februar za drugi krug izbora, saznaje Beta.
Utvrdjena je i zajednička obaveza tri stranke da se u najkraćem roku donesu i svi neophodni zakoni za raspisivanje lokalnih i pokrajinskih izbora, saglasno Ustavnom zakonu.
Dnevnik "Blic" prethodno je objavio da je vladajuća koalicija blizu dogovora o raspisivanju predsedničkih izbora jer je predsednik Srbije Boris Tadić spreman da razmotri ponudu Vojislava Koštunice da prvi krug predsedničkih izbora bude održan 20. januara, a drugi 3. februara.
U Predsedništvu Srbije smatraju da je "pozitivan pomak to što se DSS zalaže da se izbori raspišu i održe u skladu sa odredbama Ustavnog zakona".
"Predsednik Srbije Boris Tadić smatra da se Ustav i Ustavni zakon moraju poštovati, a oni nalažu da se izbori raspišu do 31. decembra", podsećaju u kabinetu.
Do sada su kandidaturu za predsednika Srbije, pored Tadića, najavili i lideri Nove Srbije, Jedinstvene Srbije i Liberalno demokratske partije - Velimir Ilić, Dragan Marković Palma i Čedomir Jovanović. I predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak nije odbacio mogućnost da se i sam pojavi u trci za predsednika Srbije.
SM: Tadić najpopularniji, slede ga Nikolić i Vučić
Predsednik Srbije Boris Tadić uživa i dalje najveću popularnost medju gradjanima Srbije, pokazuje oktobarsko istraživanje javnog mnenja Stratedžik marketing, prema kome 39 odsto gradjana Srbije Tadića pozitivno ocenjuje.
Slede lideri Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić sa 34, odnosno 31 odsto pozitivnih ocena gradjana.
Prema rečima direktora SM Srdjana Bogosavljevića, u kontekstu spekulacija da o kandidaturi za predsednika Srbije razmišljaju Boris Tadić, Tomislav Nikolić, Velimir Ilić, Čedomir Jovanović i Ivica Dačić, ima nekoliko pokazatelja koji "ukazuju na pojedinačne šanse i pre nego što se raspišu izbori i zna konačna lista kandidata".
"Pre svega treba gledati broj pozitivnih ocena i procenat ljudi koji bez ikakvog podsećanja pominju tog lidera kao sopstveni izbor za predsednika", kazao je Bogosavljević.
Tako aktuelnog predsednika Srbije i lidera DS Borisa Tadić koji ima 39 odsto pozitvnih ocena, 30 odsto gradjana spontano pominje kao svoj izbor za predsednika. Nikolić je na drugom mestu sa 31 procentom pozitivnih stavova i 23 procenata onih kojima je on spontani izbor.
Slede Ilić koga 18 gradjana pozitivno ocenjuje, a dva procenta spontano navodi kao predsednika, pa Čedomir Jovanović sa 12 odsto pozitivnih ocena i tri odsto onih koji ga navode kao predsednika i Ivica Dačić sa 11 pozitivnih ocena i jedan odsto spontanog navodjenja.
U ovom trenutku oko 50 odsto od prisutnih birača u Srbiji, odnosno 2,7 miliona ljudi izjavljuje da će sigurno glasati na izborima. Medju njima je čak 35 odsto onih koji Tadića spontano navode kao svoj izbor. Nikolića u tom kontektu navodi 31 procenat, objasnio je Bogosavljević.
Velika većina gradjana, dodao je on, 73 odsto od prisutnih u Srbiji smatra da će se u drugom krugu naći Tadić i Nikolić, 17 odsto nema stav o tome, dok svaki deseti u drugom krugu očekuje nekog drugog.
"Preciznije procene snage pojedinih kandidata dobijaju se tek kada se zna kompletna lista kandidata. Spontani odgovori su samo prva indikacija o šansama", upozorio je Bogosavljević.
(MONDO/agencije/Foto "Blic")
Slede lideri Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić sa 34, odnosno 31 odsto pozitivnih ocena gradjana.
Prema rečima direktora SM Srdjana Bogosavljevića, u kontekstu spekulacija da o kandidaturi za predsednika Srbije razmišljaju Boris Tadić, Tomislav Nikolić, Velimir Ilić, Čedomir Jovanović i Ivica Dačić, ima nekoliko pokazatelja koji "ukazuju na pojedinačne šanse i pre nego što se raspišu izbori i zna konačna lista kandidata".
"Pre svega treba gledati broj pozitivnih ocena i procenat ljudi koji bez ikakvog podsećanja pominju tog lidera kao sopstveni izbor za predsednika", kazao je Bogosavljević.
Tako aktuelnog predsednika Srbije i lidera DS Borisa Tadić koji ima 39 odsto pozitvnih ocena, 30 odsto gradjana spontano pominje kao svoj izbor za predsednika. Nikolić je na drugom mestu sa 31 procentom pozitivnih stavova i 23 procenata onih kojima je on spontani izbor.
Slede Ilić koga 18 gradjana pozitivno ocenjuje, a dva procenta spontano navodi kao predsednika, pa Čedomir Jovanović sa 12 odsto pozitivnih ocena i tri odsto onih koji ga navode kao predsednika i Ivica Dačić sa 11 pozitivnih ocena i jedan odsto spontanog navodjenja.
U ovom trenutku oko 50 odsto od prisutnih birača u Srbiji, odnosno 2,7 miliona ljudi izjavljuje da će sigurno glasati na izborima. Medju njima je čak 35 odsto onih koji Tadića spontano navode kao svoj izbor. Nikolića u tom kontektu navodi 31 procenat, objasnio je Bogosavljević.
Velika većina gradjana, dodao je on, 73 odsto od prisutnih u Srbiji smatra da će se u drugom krugu naći Tadić i Nikolić, 17 odsto nema stav o tome, dok svaki deseti u drugom krugu očekuje nekog drugog.
"Preciznije procene snage pojedinih kandidata dobijaju se tek kada se zna kompletna lista kandidata. Spontani odgovori su samo prva indikacija o šansama", upozorio je Bogosavljević.
(MONDO/agencije/Foto "Blic")
Pridruži se MONDO zajednici.