Cilj predloga da se odnosi Srbije i Kosova urede po modelu sporazuma dve Nemačke nije bio da ponudi rešenje, već metod kojim bi se došlo do dogovora i primer da je moguć sporazum strana sa potpuno suprotnim stavovima, izjavio je ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas.
Mas je u intervjuu za "Večernje novosti" istakao da je sugestija ambasadora Volfganga Išingera, koja se odnosila na sporazum dve Nemačke iz 1972. godine, imala za cilj da se razmatra metod kojim se, eventualno, može doći do dogovora, jer je potpuno jasno de se te dve situacije ne mogu porediti.
"On je samo hteo da stavi do znanja da je u istoriji bilo sličnih situacija, u kojima su strane bile potpuno suprotnih stavova, sa potrebom da regulišu neke druge oblasti. Pošto se ideja odnosi samo na tehniku pregovora, ni unutar EU nije bilo usaglašavanja stavova da li je to zvaničan predlog", kazao je Mas, dodajući da taj predlog nije zvanični stav Nemačke.
Na pitanje da li je metod kojim su se sporazumele dve suverene zemlje, primenljiv i u kosovskom slučaju, jer je Kosovo deo Srbije, Mas je objasnio da su odnosi dve Nemačke bili potpuno drugačiji regulisani nego odnosi sa drugim državama.
"Taj metod je podrazumevao da pitanje o kojem nije moguć konsenzus, može da se zadrži kao suprotnost, a da se istovremeno nalaze sporazumna rešenja u drugim oblastima. Savezna Republika
Nemačka nikada nije priznala Nemačku Demokratsku Republiku za stranu državu.
Predstavnik SRN u NDR nije bio predstavnik Ministarstva spoljnih poslova već Ureda saveznog kancelara, i obrnuto. Stalna predstavništva nisu se nazivala ambasadama", naveo je Mas.
Prema njegovim rečima, odnosi dve Nemačke omogućavali su da se NDR oseća, i prema trećim zemljama nastupa kao suverena i nezavisna država.
Na pitanje da oceni predlog Beograda da se status Kosova reši po modelu Hong Konga, Mas je rekao da je bespredmetno pitati njega ili Kontakt grupu šta misli o nekom modelu.
"On treba da se 'proda' drugoj strani. Bilo koji dogovor dve strane prihvatljiv je i za nas", naveo je nemački ambasador.
On je istakao da "u Evropskoj uniji trenutno, ne postoji rešenje niti predlog za status KiM za koji se kaže: tako mora biti".
"Svi se nadamo dogovoru, a težnja Nemačke je da sve učini da do takvog rešenja dodje", kazao je Mas, dodajući da niko neće imati koristi ako pitanje Kosova i dalje ostane otvoreno.
"Naš cilj je da dvema stranama stavimo do znanja da su one odgovorne za pronalazak rešenja i da treba da se dogovore", kazao je Mas.
Navodeći da će se naći druga rešenja ukoliko ne bude postignut kompromis o Kosovu, Mas je rekao da ne zna i ne želi da špekuliše kako bi ona mogla da izgledaju, ali da bi, "šta god bi usledilo, bilo gore od svakog sporazuma".
Odgovarajući na pitanje da li će Nemačka podržati predlog da se pregovorima o statusu Kosova pruži šansa i posle 10. decembra. Mas je kazao da se tada završava mandat "trojke i ta faza pregovora", a da o tome šta će biti posle može samo da se špekuliše.
(Beta)
Mas je u intervjuu za "Večernje novosti" istakao da je sugestija ambasadora Volfganga Išingera, koja se odnosila na sporazum dve Nemačke iz 1972. godine, imala za cilj da se razmatra metod kojim se, eventualno, može doći do dogovora, jer je potpuno jasno de se te dve situacije ne mogu porediti.
"On je samo hteo da stavi do znanja da je u istoriji bilo sličnih situacija, u kojima su strane bile potpuno suprotnih stavova, sa potrebom da regulišu neke druge oblasti. Pošto se ideja odnosi samo na tehniku pregovora, ni unutar EU nije bilo usaglašavanja stavova da li je to zvaničan predlog", kazao je Mas, dodajući da taj predlog nije zvanični stav Nemačke.
Na pitanje da li je metod kojim su se sporazumele dve suverene zemlje, primenljiv i u kosovskom slučaju, jer je Kosovo deo Srbije, Mas je objasnio da su odnosi dve Nemačke bili potpuno drugačiji regulisani nego odnosi sa drugim državama.
"Taj metod je podrazumevao da pitanje o kojem nije moguć konsenzus, može da se zadrži kao suprotnost, a da se istovremeno nalaze sporazumna rešenja u drugim oblastima. Savezna Republika
Nemačka nikada nije priznala Nemačku Demokratsku Republiku za stranu državu.
Predstavnik SRN u NDR nije bio predstavnik Ministarstva spoljnih poslova već Ureda saveznog kancelara, i obrnuto. Stalna predstavništva nisu se nazivala ambasadama", naveo je Mas.
Prema njegovim rečima, odnosi dve Nemačke omogućavali su da se NDR oseća, i prema trećim zemljama nastupa kao suverena i nezavisna država.
Na pitanje da oceni predlog Beograda da se status Kosova reši po modelu Hong Konga, Mas je rekao da je bespredmetno pitati njega ili Kontakt grupu šta misli o nekom modelu.
"On treba da se 'proda' drugoj strani. Bilo koji dogovor dve strane prihvatljiv je i za nas", naveo je nemački ambasador.
On je istakao da "u Evropskoj uniji trenutno, ne postoji rešenje niti predlog za status KiM za koji se kaže: tako mora biti".
"Svi se nadamo dogovoru, a težnja Nemačke je da sve učini da do takvog rešenja dodje", kazao je Mas, dodajući da niko neće imati koristi ako pitanje Kosova i dalje ostane otvoreno.
"Naš cilj je da dvema stranama stavimo do znanja da su one odgovorne za pronalazak rešenja i da treba da se dogovore", kazao je Mas.
Navodeći da će se naći druga rešenja ukoliko ne bude postignut kompromis o Kosovu, Mas je rekao da ne zna i ne želi da špekuliše kako bi ona mogla da izgledaju, ali da bi, "šta god bi usledilo, bilo gore od svakog sporazuma".
Odgovarajući na pitanje da li će Nemačka podržati predlog da se pregovorima o statusu Kosova pruži šansa i posle 10. decembra. Mas je kazao da se tada završava mandat "trojke i ta faza pregovora", a da o tome šta će biti posle može samo da se špekuliše.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
