Evropski komesar Johanes Han imaće ozbiljnih teškoća da savlada otpor Nemačke i drugih "neodlučnih" članica da se Srbiji pre kraja godine da zeleno svetlo za otvaranje pregovaračkih poglavlja, ocenjuju u Briselu.
Iako Han nije naveo o kojim zemljama je reč, javna je tajna da je prva među njima Nemačka, a uz nju su stale Velika Britanija, Holandija i Belgija.
Iako je Srbija potpuno ispunila uslove za otvaranje poglavlja 32 (kontrola javnih finansija) i ubrzano privodi kraju akcione planove za poglavlja 23 i 24 (pravosuđe i osnovna prava), ove zemlje insistiraju da se prvo otvori poglavlje 35, koje je vezano za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Problem je u tome što za otvaranje ovog poglavlja nisu jasno definisani kriterijumi, što je priznao i komesar Han, rekavši da je to “političko pitanje”.
U dlaku iste reči - da se radi o političkom pitanju - izgovorio je dva dana ranije nemački ambasador u Beogradu Hajnc Vilhelm na skupu koji je organizovalo Nemačko-srpsko privredno udruženje.
Zvaničan stav Berlina je, međutim, da se moraju do kraja sprovesti svi dogovori iz dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, što je i taksativno navedeno u neslužbenom dokumentu u 11 tačaka, koji je još prošle godine "procureo" u medijie.
"Nemačka je odavno preuzela kormilo procesa proširenja i neće lako od njega odustati", kaže za Tanjug zapadni diplomata, koji je želeo da ostane anoniman, podsećajući da je za otvaranje poglavlja potrebna saglasnost svih 28 članica EU.
Kada je reč o Britaniji, ona u ovoj stvari podržava Nemačku zato što se nada da će Berlin zauzvrat podržati nastojanja Londona da ograniči imigrantima iz bivših članica istočnog bloka pravo na useljavanje, a naročito pristup socijalnim fondovima.
Tanjugov izvor kaže da takva vrsta "vezane trgovine" nije neuobičajena u Savetu EU, gde se ustupci u jednoj stvari "naplaćuju" podrškom za drugu, koja sa prvom ne mora da ima nikakve veze.
"Problem Srbije nije u tome što su Nemačka, Britanija i još par članica neodlučne da podrže otvaranje poglavlja, nego što su ostale ( zemlje članice), premda čine većinu, neodlučne da glasno kažu da poglavlja treba otvoriti", ističe on
Ovo pitanje je za njih nedovoljno važan povod da se suprotstave najmoćnijoj članici EU, a ne pomaže ni to što je za svaku odluku vezanu za proširenje EU neophodna i saglasnost Bundestaga, objašnjava on.
Rezultati napora komesara Hana, koji je već danas otputovao u posetu Berlinu, videće se vrlo brzo, možda već tokom posete šefa nemačke diplomatije Frank-Valtera Štajnmajera Beogradu sledećeg utorka.
Premda Hanov poduhvat zasad deluje kao nemoguća misija, možda se treba podsetiti opaske predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera tokom nedavne debate o Grčkoj - da se holivudskih film sa istim naslovom, uprkos računu verovatnoće, ipak završio uspehom.
