Vladajuća koalicija u Srbiji blizu je dogovora o održavanju izbora koji bi podrazumevao da predsednički izbori budu u prvoj polovini januara 2008, a pokrajinski i lokalni u martu naredne godine, piše "Blic".
Demokratska stranka zalaže se za istovremeno raspisivanje predsedničkih i pokrajinskih izbora u Srbiji jer računa na jačanje pozicije u Vojvodini. Medjutim, preostale dve članice koalicije koja čini Vladu Srbije - Demokratska stranka Srbije i G17 plus protive se istovremenom održavanju predsedničkih i pokrajinskih izbora, a zalažu se da se lokalne vlasti biraju po proporcionalnom sistemu.
Njihova računica govori da od istovremenih predsedničkih i pokrajinskih izbora korist imaju samo DS i SRS.
"DSS zna da bi Tadićev rejting još ojačao DS u Vojvodini. Zato je otišao korak dalje i poručuje Demokratskoj stranci da je spreman da podrži Tadića ukoliko se pokrajinski izbori održe zajedno sa lokalnim izborima" kaže sagovornik "Blica" iz vrha vladajuće koalicije.
Prvi čovek Pokrajinskog odbora G17 plus Ivana Dulić-Marković nedavno je vrhu ove stranke prenela da ne bi bilo dobro da se zajedno održe predsednički i pokrajinski izbori, što je stranka podržala. Na ruku računici - prvo predsednički pa svi ostali izbori - ide i podatak da su 1992, 1996, 2000. i 2004. godine pokrajinski i lokalni izbori održavani zajedno.
Ministar za državnu i lokalnu samoupravu Milan Marković ranije je već najavio da je kod lokalnih izbora "pobedio" proporcionalni sistem iako je on u ime DS predlagao sistem kombinovanih većinskih izbora po kojem bi svaka opština bila podeljena na izborne jedinice, ali bi se mandati delili po sistemu lista.
Demokrate su gurale predlog većinskog sistema objašnjavajući da bi on omogućio lakšu raspodelu lokalne vlasti, ali DSS i G17 plus i dalje sumnjaju u korist od ovog sistema.
Iako Ustavni zakon predvidja da pokrajinski i lokalni izbori moraju biti raspisani do 31. decembra u proceduri se nije našao nijedan od zakona koji omogućavaju da datumi ovih izbora budu poznati.
Koliko će izbori koštati gradjane Srbije, nije presudan faktor kod raspisivanja izbora. Bitnije je ispoštovati rokove raspisivanja predvidjene Ustavnim zakonom, kaže Marko Blagojević, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju.
"Bez obzira na činjenicu da izbori nisu jeftini, daleko je važnije znati da se raspisuju kao rezultat poštovanja zakona. Koliko izbori koštaju, trebalo bi da bude poslednji u nizu faktora koje bi trebalo uzeti u obzir", kaže Blagojević i procenjuje da izbori u Srbiji koštaju najviše 10 miliona evra, jer jedan krug predsedničkih izbora košta skoro pet miliona evra, a najveći deo para ide na dnevnice članova biračkih odbora u Srbiji.
Prema "Blicovoj" računici jedan krug predsedničkih ili lokalnih izbora košta 5.884.000 evra. Dok pokrajinski koštaju jedan krug 1.384 000 evra.
(MONDO)
Demokratska stranka zalaže se za istovremeno raspisivanje predsedničkih i pokrajinskih izbora u Srbiji jer računa na jačanje pozicije u Vojvodini. Medjutim, preostale dve članice koalicije koja čini Vladu Srbije - Demokratska stranka Srbije i G17 plus protive se istovremenom održavanju predsedničkih i pokrajinskih izbora, a zalažu se da se lokalne vlasti biraju po proporcionalnom sistemu.
Njihova računica govori da od istovremenih predsedničkih i pokrajinskih izbora korist imaju samo DS i SRS.
"DSS zna da bi Tadićev rejting još ojačao DS u Vojvodini. Zato je otišao korak dalje i poručuje Demokratskoj stranci da je spreman da podrži Tadića ukoliko se pokrajinski izbori održe zajedno sa lokalnim izborima" kaže sagovornik "Blica" iz vrha vladajuće koalicije.
Prvi čovek Pokrajinskog odbora G17 plus Ivana Dulić-Marković nedavno je vrhu ove stranke prenela da ne bi bilo dobro da se zajedno održe predsednički i pokrajinski izbori, što je stranka podržala. Na ruku računici - prvo predsednički pa svi ostali izbori - ide i podatak da su 1992, 1996, 2000. i 2004. godine pokrajinski i lokalni izbori održavani zajedno.
Ministar za državnu i lokalnu samoupravu Milan Marković ranije je već najavio da je kod lokalnih izbora "pobedio" proporcionalni sistem iako je on u ime DS predlagao sistem kombinovanih većinskih izbora po kojem bi svaka opština bila podeljena na izborne jedinice, ali bi se mandati delili po sistemu lista.
Demokrate su gurale predlog većinskog sistema objašnjavajući da bi on omogućio lakšu raspodelu lokalne vlasti, ali DSS i G17 plus i dalje sumnjaju u korist od ovog sistema.
Iako Ustavni zakon predvidja da pokrajinski i lokalni izbori moraju biti raspisani do 31. decembra u proceduri se nije našao nijedan od zakona koji omogućavaju da datumi ovih izbora budu poznati.
Koliko će izbori koštati gradjane Srbije, nije presudan faktor kod raspisivanja izbora. Bitnije je ispoštovati rokove raspisivanja predvidjene Ustavnim zakonom, kaže Marko Blagojević, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju.
"Bez obzira na činjenicu da izbori nisu jeftini, daleko je važnije znati da se raspisuju kao rezultat poštovanja zakona. Koliko izbori koštaju, trebalo bi da bude poslednji u nizu faktora koje bi trebalo uzeti u obzir", kaže Blagojević i procenjuje da izbori u Srbiji koštaju najviše 10 miliona evra, jer jedan krug predsedničkih izbora košta skoro pet miliona evra, a najveći deo para ide na dnevnice članova biračkih odbora u Srbiji.
Prema "Blicovoj" računici jedan krug predsedničkih ili lokalnih izbora košta 5.884.000 evra. Dok pokrajinski koštaju jedan krug 1.384 000 evra.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
