Francuska se suočava sa saobraćajnim kolapsom nakon što su se u sredu sindikatima železničara u štrajku pridružili radnici javnih saobraćajnih preduzeća u Parizu, kao i sindikati elektroprivrede i gasne industrije. Železničarima su podršku pružili i studenti koji protestuju već nedelju dana protiv Zakona o univerzitetu.
Ovo je drugi štrajk u poslednjih mesec dana kojim radnici javnih preduzeća pokušavaju da spreče reformu sistema penzijskog osiguranja koju želi da sprovede francuski predsednik Nikola Sarkozi i predstavlja najveći izazov sa kojim se susreće od kada je preuzeo vlast pre šest meseci.
Pet od šest vozova u Francuskoj nije krenulo u utorak, saopštila je državna železnica, a prigradski železnički i autobuski saobraćaj, kao i metro su stali u sredu ujutro. Jedina linija koja bi trebalo da radi u Parizu bez problema je automatizovana Linija 14.
Mediji izveštavaju o kolonama automobila dugim 300 kilometara na prilazima Parizu, što je inače dva puta više u odnosu na regularne dane.
Takođe, mnogi gradjani koji moraju da presedaju, odlučili su se da iznajmljuju hotelske sobe, kako bi izbegli saobraćajne gužve. Mnogi prelaze i na alternativni pogon, pa su Pariz preplavili biciklisti, ljudi na rolerima i skuterima.
Nisu poštedjeni ni vozovi na brzim linijama. Očekuje se samo 90 od 700 polazaka na TeŽeVe (TGV) linijama u sredu. Polasci za London nisu otkazani, ali se ovi vozovi neće zaustavljati u Kaleu, dok će samo dva stati u Lilu, saopštila je ova kompanija.
Devet polazaka na liniji Pariz – Brisel je otkazano, kao i još 49 drugih, ali se očekuje da saobraćaj bude normalan na linijama za Amsterdam i Keln.
Vazdušni saobraćaj nije ugrožen štrajkom, ali će stati vozovi koji povezuju dva glavna aerodroma sa centrom Pariza.
Sindikati u energetskom sektoru najavljuju da će ciljano isključivati struju pojedinim zgradama, pre nego što predju na šira isključenja.
Sindikalne vodje su proglasile štrajk do daljnjeg, ali će svakog dana donositi novu odluku da li ga produžuju ili obustavljaju.
Razlog za štrajk je vladina odluka da prekine "specijalan režim" kojim preko pola miliona radnika u javnim preduzećima ima pravo da ode u penziju nakon 37,5 godina rada, za razliku od ostalih koji to pravo stiču nakon 40 godina.
Svi prethodni pokušaji su propadali nakon masovnih uličnih protesta, ali je Sarkozi ubedjen da će pobediti u ovom odmeravanju snaga, jer prema istraživanjima javnog mnjenja njega podržava javnost.
Istraživanje magazina L’Express objavljeno u sredu pokazuje da 58 odsto ljudi smatra da vlada ne sme da odustane od svog plana, a po istraživanju desničarskog Le Figaroa 84 odsto gradjana ne očekuje da će Sarkozi da se pokori štrajkačima.
Postoje i znaci da ni radnici nisu spremni na produženje sukoba, što pokazuje i odluka jednog od sindikalnih vodja Bernara Tiboa da pristane na pojedinačne pregovore sa javnim preduzećima. On je ranije zahtevao centralizovane pregovore u kojima bi učestvovali radnici, vlada i menadžeri.
Iako premijer Fransoa Fijon smatra da štrajk mora što pre da se okonča, nezadovoljstvo medju studentima i javnim službenicima raste zbog povećanja troškova života i cena goriva i stanarina, tako da preti opasnost da protesti eksplodiraju u mnogo šire sukobe.
Studentski bunt protiv zakona o univerzitetu, koji je počeo prošle nedelje, proširio se do danas na 21 fakultet širom zemlje. Štrajkači su najavili velike demonstracije u Parizu sa početkom u 14 sati i 30 minuta.
"Specijalni režimi", koje štrajkači brane, uvedeni su nakon Drugog svetskog rata za radnike na teškim poslovima, ali vlada tvrdi da takve privilegije više nemaju smisla i da koštaju državu preko pet milijardi godišnje.
Transportni radnici kažu da uslovi možda nisu tako loši kao kada je sistem formiran pre pola veka, ali da i dalje primaju niske plate i imaju radno vreme koji opravdavaju njihov poseban status.
Ovo je drugi štrajk u poslednjih mesec dana kojim radnici javnih preduzeća pokušavaju da spreče reformu sistema penzijskog osiguranja koju želi da sprovede francuski predsednik Nikola Sarkozi i predstavlja najveći izazov sa kojim se susreće od kada je preuzeo vlast pre šest meseci.
Pet od šest vozova u Francuskoj nije krenulo u utorak, saopštila je državna železnica, a prigradski železnički i autobuski saobraćaj, kao i metro su stali u sredu ujutro. Jedina linija koja bi trebalo da radi u Parizu bez problema je automatizovana Linija 14.
Mediji izveštavaju o kolonama automobila dugim 300 kilometara na prilazima Parizu, što je inače dva puta više u odnosu na regularne dane.
Takođe, mnogi gradjani koji moraju da presedaju, odlučili su se da iznajmljuju hotelske sobe, kako bi izbegli saobraćajne gužve. Mnogi prelaze i na alternativni pogon, pa su Pariz preplavili biciklisti, ljudi na rolerima i skuterima.
Nisu poštedjeni ni vozovi na brzim linijama. Očekuje se samo 90 od 700 polazaka na TeŽeVe (TGV) linijama u sredu. Polasci za London nisu otkazani, ali se ovi vozovi neće zaustavljati u Kaleu, dok će samo dva stati u Lilu, saopštila je ova kompanija.
Devet polazaka na liniji Pariz – Brisel je otkazano, kao i još 49 drugih, ali se očekuje da saobraćaj bude normalan na linijama za Amsterdam i Keln.
Vazdušni saobraćaj nije ugrožen štrajkom, ali će stati vozovi koji povezuju dva glavna aerodroma sa centrom Pariza.
Sindikati u energetskom sektoru najavljuju da će ciljano isključivati struju pojedinim zgradama, pre nego što predju na šira isključenja.
Sindikalne vodje su proglasile štrajk do daljnjeg, ali će svakog dana donositi novu odluku da li ga produžuju ili obustavljaju.
Razlog za štrajk je vladina odluka da prekine "specijalan režim" kojim preko pola miliona radnika u javnim preduzećima ima pravo da ode u penziju nakon 37,5 godina rada, za razliku od ostalih koji to pravo stiču nakon 40 godina.
Svi prethodni pokušaji su propadali nakon masovnih uličnih protesta, ali je Sarkozi ubedjen da će pobediti u ovom odmeravanju snaga, jer prema istraživanjima javnog mnjenja njega podržava javnost.
Istraživanje magazina L’Express objavljeno u sredu pokazuje da 58 odsto ljudi smatra da vlada ne sme da odustane od svog plana, a po istraživanju desničarskog Le Figaroa 84 odsto gradjana ne očekuje da će Sarkozi da se pokori štrajkačima.
Postoje i znaci da ni radnici nisu spremni na produženje sukoba, što pokazuje i odluka jednog od sindikalnih vodja Bernara Tiboa da pristane na pojedinačne pregovore sa javnim preduzećima. On je ranije zahtevao centralizovane pregovore u kojima bi učestvovali radnici, vlada i menadžeri.
Iako premijer Fransoa Fijon smatra da štrajk mora što pre da se okonča, nezadovoljstvo medju studentima i javnim službenicima raste zbog povećanja troškova života i cena goriva i stanarina, tako da preti opasnost da protesti eksplodiraju u mnogo šire sukobe.
Studentski bunt protiv zakona o univerzitetu, koji je počeo prošle nedelje, proširio se do danas na 21 fakultet širom zemlje. Štrajkači su najavili velike demonstracije u Parizu sa početkom u 14 sati i 30 minuta.
"Specijalni režimi", koje štrajkači brane, uvedeni su nakon Drugog svetskog rata za radnike na teškim poslovima, ali vlada tvrdi da takve privilegije više nemaju smisla i da koštaju državu preko pet milijardi godišnje.
Transportni radnici kažu da uslovi možda nisu tako loši kao kada je sistem formiran pre pola veka, ali da i dalje primaju niske plate i imaju radno vreme koji opravdavaju njihov poseban status.
U štrajku i nemačke mašinovođe
Nemačke mašinovodje počele su u sredu u podne najopsežniji i najduži štrajk u istoriji nemačke železnice.
Akcija sindikata počela je najpre u teretnom saobraćaju, a od sutra počinju da štrajkuju mašinovodje u lokalnom i medjumesnom saobraćaju.
Tek u subotu će saobraćaj početi da se odvija normalno. Sindikalne vodje još nisu pozvale mašinovodje na neograničeni štrajk.
Mašinovodje žele ovom akcijom da ojačaju pritisak na rukovodstvo Nemačke železnice i privole ga da se vrati za pregovarački sto i to sa novom ponudom o mogućnostima povećanja plata.
Sindikat mašinovodja, GDL, traži da Nemačka železnica sa njima sklopi poseban tarifni ugovor (ne onaj koji se odnosi na čitavu branšu), kao i da im se skrati radno vreme i povećaju plate za 31 odsto.
Mašinovodje u Nemačkoj zaradjuju mesečno izmedju 1.970 i 2.142 evra bruto. Sindikat zahteva da najniža plata za ovaj odgovoran posao iznosi barem 2.500 evra.
Ukoliko započeti štrajk ne bude doveo do željenog odgovora rukovodstva Nemačke železnice, GDL najavljuje neograničene štrajkove naglašavajući da za to "postoji odgovarajuće raspoloženje u bazi".
Najavljeno je da će posebno na istoku zemlje do subote raditi samo 10 do 15 odsto regionalnih vozova, teretni vozovi se uopšte ne upućuju u ovaj deo Nemačke, niti odatle polaze.
Uvodjenjem vanrednih vozova i angažovanjem mašinovodja iz Austrije, Švajcarske i Češke Nemačka železnica pokušaće da umanji posledice štrajka.
Javno mnjenje i dalje uveliko podržava mašinovodje, uprkos tome što štrajkovi u neprilike dovode ljude koji vozom putuju na posao. Na porast podrške uticali su u velikoj meri i navodi štampe da je rukovodstvo Nemačke železnice u prošloj godini povećalo sebi plate za 77 odsto.
U medjuvremenu i političari sve oštrije kritikuju šefa Nemačke železnice Hartmuta Medorna zbog nepopustljivog držanja prema mašinovodjama i traže da se on lično pobrine za okončanje spora.
Pri tome, prema procenama Nemačkog instituta za privredna istraživanja (DIW), svaki dan štrajka mašinovodja nacionalnu ekonomiju košta 25 miliona evra.
Danas su predstavnici vodećih privrednih udruženja pozvali da se što pre okonča tarifni spor na železnici i upozorili da će zaposleni u mnogim fabrikama u zemlji morati da predju na skraćeno radno vreme, jer nije obezbedjena redovna dostava sirovina ili delova za proizvodnju.
(Agencije/MONDO)
Akcija sindikata počela je najpre u teretnom saobraćaju, a od sutra počinju da štrajkuju mašinovodje u lokalnom i medjumesnom saobraćaju.
Tek u subotu će saobraćaj početi da se odvija normalno. Sindikalne vodje još nisu pozvale mašinovodje na neograničeni štrajk.
Mašinovodje žele ovom akcijom da ojačaju pritisak na rukovodstvo Nemačke železnice i privole ga da se vrati za pregovarački sto i to sa novom ponudom o mogućnostima povećanja plata.
Sindikat mašinovodja, GDL, traži da Nemačka železnica sa njima sklopi poseban tarifni ugovor (ne onaj koji se odnosi na čitavu branšu), kao i da im se skrati radno vreme i povećaju plate za 31 odsto.
Mašinovodje u Nemačkoj zaradjuju mesečno izmedju 1.970 i 2.142 evra bruto. Sindikat zahteva da najniža plata za ovaj odgovoran posao iznosi barem 2.500 evra.
Ukoliko započeti štrajk ne bude doveo do željenog odgovora rukovodstva Nemačke železnice, GDL najavljuje neograničene štrajkove naglašavajući da za to "postoji odgovarajuće raspoloženje u bazi".
Najavljeno je da će posebno na istoku zemlje do subote raditi samo 10 do 15 odsto regionalnih vozova, teretni vozovi se uopšte ne upućuju u ovaj deo Nemačke, niti odatle polaze.
Uvodjenjem vanrednih vozova i angažovanjem mašinovodja iz Austrije, Švajcarske i Češke Nemačka železnica pokušaće da umanji posledice štrajka.
Javno mnjenje i dalje uveliko podržava mašinovodje, uprkos tome što štrajkovi u neprilike dovode ljude koji vozom putuju na posao. Na porast podrške uticali su u velikoj meri i navodi štampe da je rukovodstvo Nemačke železnice u prošloj godini povećalo sebi plate za 77 odsto.
U medjuvremenu i političari sve oštrije kritikuju šefa Nemačke železnice Hartmuta Medorna zbog nepopustljivog držanja prema mašinovodjama i traže da se on lično pobrine za okončanje spora.
Pri tome, prema procenama Nemačkog instituta za privredna istraživanja (DIW), svaki dan štrajka mašinovodja nacionalnu ekonomiju košta 25 miliona evra.
Danas su predstavnici vodećih privrednih udruženja pozvali da se što pre okonča tarifni spor na železnici i upozorili da će zaposleni u mnogim fabrikama u zemlji morati da predju na skraćeno radno vreme, jer nije obezbedjena redovna dostava sirovina ili delova za proizvodnju.
(Agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.