Poslanici u Skupštini Srbije raspravljali su danas o Predlogu zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.
On je rekao da se zato Predlog zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku zasniva na kompromisu između ideje da se što više zaštiti pravo na suđenje u razumnom roku i strankama što pre pruži obeštećenje, ali i podstakne ubrzanje rada sudova. Predlog ovog zakona, dodao je on, predviđa dva pravna sredstva čija je svrha da omoguće ubrzanje postupka, i preduprede dugo trajanje postupka, a to su prigovor i žalba. O njihovoj osnovanosti će, kako je rekao, odlučivati predsednici sudova, a postupak zaštite počinje podnošenjem prigovora u pisanom obliku. Prema predloženom rešenju, predsednik suda koji usvoji prigovor navodi razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke na suđenje u razumnom roku, a stranka ima pravo na žalbu na odluku sudije, ako njom nije zadovoljna. Selaković je rekao da je dopunom Zakona o sudijama, koji je takođe obrazlagao, predviđeno da sudiji Vrhovnog kasacionog suda prestaje radni vek kada navrši 67 godina života. PREOPTEREĆENJE PREDSEDNIKA SUDOVA Poslanik Socijaldemokratske stranke Slobodan Homen rekao je tokom rasprave da nije siguran da će predloženi zakon nešto promeniti i da će možda čak zakomplikovati situaciju u pravosuđu. On je kazao da je mnogo zastarelih predmeta koje će predsednici sudova morati da rešavaju jer predlog zakona predviđa da se prigovori nezadovoljnih stranka upućuju predsedniku suda. "Bojim se da ćemo svaljujući kompletan posao na predsednike sudova, dovesti samo do daljeg zagušavanja rada sudova i da ti sudovi neće biti operativniji", naveo je Homen. On je kazao da bi problem mogla da predstavlja i procena kada se smatra da je povređeno pravo na suđenje, s obzirom da dužina razumnog roka za suđenje nije navedena. Poslanica Demokratske stranke Nataša Vučković rekla je da će predloženi zakon izazvati brojne teškoće i da se postavlja pitanje njegove delotvornosti, kao i da će predsednici sudova biti preopterećeni. Ona je rekla da će biti ugroženo dostojanstvo sudija i da je neophodno odrediti kriterijum na osnovu kojih sudije mogu odlučivati. DS, kako je navela, smatra da je potrebno da se sudije pripreme kako bi ovaj zakon u što većoj meri imao efekte. Poslanik Nove stranke Zoran Živković rekao da je zakon u suštini dobar jer prvi put uređuje tu oblast, ali da će ga podržati ako budu usvojeni amandmani njegove stranke. Nova stranka traži da se žalbe ne podnose predsednicima sudova nego da o tome odlučuje najstariji sudija u nadležnom sudu. Poslanik Socijalističke partije Srbije Neđo Jovanović rekao je da se radi o zakonu koji treba da bude usvojen zbog neažurnosti, a da su brojni uzroci te neažurnosti i ne tiču se samo sudova. On je istakao da će donošenjem tog zakona sudovi biti efikasniji i da će se poštovati prava građana. MINISTAR SELAKOVIĆ: VIŠE OD 950.000 STARIH PREDMETA Ministar pravde Nikola Selaković izjavio je danas da u sudovima u Srbiji ima 953.515 starih predmeta i ukazao da dugo trajanje sudskih postupaka direktno šteti ostvarivanju prava pred sudom kao jednoj od najbitnijih institucija pravne države i remeti poverenje u sudove. "Ako bismo se ograničili na nerešene stare predmete prema datumu inicijalnog akta u kojima postupci traju od pet do deset godina i na one starije od deset godina stanje u našim sudovima je alarmantno", rekao je Selaković, obrazlažući predloge zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i zakona o dopuni Zakona o sudijama. On je rekao da prema izveštaju o radu sudova u Srbiji za 2014. godinu starih predmeta u kojima postupak traje između pet i deset godina ima ukupno 713.521, dok onih u kojima postuak traje više od deset godina ima ukupno 239.944. "Sve ukupno to daje brojku od 953.515 starih predmetima u našim sudovima", rekao je Selaković. Prema njegovim rečima, od ovog broja više od 90 odsto, odnosno 874.277 predmeta čine predmeti izvršenja na osnovu verodostojnih isprava, dok na sve druge otpada 79.216 predmeta. On je rekao i da suđenje u razumnom roku zavisi od mnoštva elemenata od kojih neki daleko premašuju uticaje koji potiču iz samog pravosudnog sistema ili zavise od rada sudija.
