Peta runda pregovora Beograda i Prištine o budućem uredjenju Kosova i Metohije završena je u Briselu bez napretka, a posrednička "trojka" Kontakt grupe najavila je novi trodnevni susret od 26. novembra, u Badenu, kod Beča.
Državni pregovarački tim Srbije, koji su predvodili predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica, predložio je da rešenje za status Kosova i Metohije, u vidu suštinske autonomije, bude oročeno na 20 godina, a beogradska delegacija predstavila je uporednu analizu modela suštinske autonomije Hongkonga, Olandskih ostrva i Kosova, kao funkcionalnih rešenja, saglasnih Povelji UN.
Priština je opisala svoju viziju nadgledane nezavisnosti Kosova, u skladu s predlozima specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, saopštila je posrednička "trojka" i ponovila rešenost da se dodje do sporazuma dveju strana.
Predsednik Tadić rekao je da Srbija neće odustati od suvereniteta nad Kosovom i Metohijom, da je njena pozicija principijelna i da će nastaviti da traga za rešenjem koje isključuje unilateralizam i nasilje. "Mi smo u ovim pregovorima učinili još jedan korak napred i izložili nove mogućnosti, ali albanska strana nije bila spremna da u tome učestvuje", izjavio je Tadić.
Premijer Koštunica saopštio je da je srpska delegacija odbacila mogućnost prihvatanja "neutralnog statusa" Kosova i Metohije. Iako posrednička "trojka" nije, na sastanku, zvanično predstavila nikakav predlog, o nekoj vrsti “neutralnog” statusa Kosova i Metohije govorio je američki predstavnik Frank Vizner, koji je upitao delegaciju Beogradu da li bi takvo rešenje bilo prihvatljivo.
“Moj odgovor je bio ‘ne’. Mi moramo da razgovaramo o statusu jer se o tome vode pregovori…Možemo da razgovaramo o partnerstvu, ali pošto najpre rešimo pitanje statusa, u skladu s principima medjunarodnog prava”, istakao je Koštunica, dodajući da je stav sličan Viznerovom izneo i predsednik privremene pokrajinske vlade Agim Čeku. Koštunica je naglasio da je "neutralan" status "trik"- "druga reč za pokušaj skrivanja činjenice da bi, po tom predlogu, Kosovo i Srbija trebalo da budu odvojene države".
Delegacije su na pregovorima predvodili najviši zvaničnici: na celu delegacije Beograda bili su predsednik i premijer Boris Tadić i Vojislav Koštunica, a pregovarački tim Prištine predvodili su predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i premijer Agim Čeku.
Trojka Kontakt grupe saopštila je da je u poslednjoj rundi pregovora delegacija Prištine opisala svoje vidjenje nadzirane nezavisnosti Kosova u skladu s preporukama specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, dok je tim Beograda nastavio da delegaciji Prištine obrazlaže svoje vidjenje široke autonomije za pokrajinu unutar granica Srbije.
Kako se navodi u saopštenju pregovaračke "trojke" Kontakt grupe, obe strane su ponovo naglasile svoju rešenost da se uzdrže od akata ili saopštenja koja mogu da podriju bezbednosne prilike na Kosovu.
U saopštenju se navodi da će "trojka" sledeći sastanak sa dvema stranama održati u Badenu u Austriji od 26. do 28. novembra i podseća obe delegacije da će pod njenim okriljem biti zaključen izveštaj Kontakt grupe generalnom sekretaru UN 10. decembra.
Prethodno je "trojka", koju sačinjavaju posrednik EU Volfgang Išinger, Rus Aleksandar Bocan-Harčenko i Amerikanc Frenk Vizner, nakon svog pripremnog sastanka, održala odvojene razgovore sa članovima oba pregovaračka tima.
Posrednici su na sastanku saslušali novi predlog pregovaračkog tima Beograda.
Državni pregovarački tim Srbije, koji su predvodili predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica, predložio je da rešenje za status Kosova i Metohije, u vidu suštinske autonomije, bude oročeno na 20 godina, a beogradska delegacija predstavila je uporednu analizu modela suštinske autonomije Hongkonga, Olandskih ostrva i Kosova, kao funkcionalnih rešenja, saglasnih Povelji UN.
Priština je opisala svoju viziju nadgledane nezavisnosti Kosova, u skladu s predlozima specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, saopštila je posrednička "trojka" i ponovila rešenost da se dodje do sporazuma dveju strana.
Predsednik Tadić rekao je da Srbija neće odustati od suvereniteta nad Kosovom i Metohijom, da je njena pozicija principijelna i da će nastaviti da traga za rešenjem koje isključuje unilateralizam i nasilje. "Mi smo u ovim pregovorima učinili još jedan korak napred i izložili nove mogućnosti, ali albanska strana nije bila spremna da u tome učestvuje", izjavio je Tadić.
Premijer Koštunica saopštio je da je srpska delegacija odbacila mogućnost prihvatanja "neutralnog statusa" Kosova i Metohije. Iako posrednička "trojka" nije, na sastanku, zvanično predstavila nikakav predlog, o nekoj vrsti “neutralnog” statusa Kosova i Metohije govorio je američki predstavnik Frank Vizner, koji je upitao delegaciju Beogradu da li bi takvo rešenje bilo prihvatljivo.
“Moj odgovor je bio ‘ne’. Mi moramo da razgovaramo o statusu jer se o tome vode pregovori…Možemo da razgovaramo o partnerstvu, ali pošto najpre rešimo pitanje statusa, u skladu s principima medjunarodnog prava”, istakao je Koštunica, dodajući da je stav sličan Viznerovom izneo i predsednik privremene pokrajinske vlade Agim Čeku. Koštunica je naglasio da je "neutralan" status "trik"- "druga reč za pokušaj skrivanja činjenice da bi, po tom predlogu, Kosovo i Srbija trebalo da budu odvojene države".
Delegacije su na pregovorima predvodili najviši zvaničnici: na celu delegacije Beograda bili su predsednik i premijer Boris Tadić i Vojislav Koštunica, a pregovarački tim Prištine predvodili su predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i premijer Agim Čeku.
Trojka Kontakt grupe saopštila je da je u poslednjoj rundi pregovora delegacija Prištine opisala svoje vidjenje nadzirane nezavisnosti Kosova u skladu s preporukama specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, dok je tim Beograda nastavio da delegaciji Prištine obrazlaže svoje vidjenje široke autonomije za pokrajinu unutar granica Srbije.
Kako se navodi u saopštenju pregovaračke "trojke" Kontakt grupe, obe strane su ponovo naglasile svoju rešenost da se uzdrže od akata ili saopštenja koja mogu da podriju bezbednosne prilike na Kosovu.
U saopštenju se navodi da će "trojka" sledeći sastanak sa dvema stranama održati u Badenu u Austriji od 26. do 28. novembra i podseća obe delegacije da će pod njenim okriljem biti zaključen izveštaj Kontakt grupe generalnom sekretaru UN 10. decembra.
Prethodno je "trojka", koju sačinjavaju posrednik EU Volfgang Išinger, Rus Aleksandar Bocan-Harčenko i Amerikanc Frenk Vizner, nakon svog pripremnog sastanka, održala odvojene razgovore sa članovima oba pregovaračka tima.
Posrednici su na sastanku saslušali novi predlog pregovaračkog tima Beograda.
Novi predlog Beograda: Oročen status
Kako je saopštila Vlada Srbije srpski tim je u Briselu predložio da rešenje statusa Kosova, po kojem bi Kosovo imalo suštinsku autonomiju, bude oročeno na 20 godina. Pregovarački tim je predstavio uporednu analizu modela suštinske autonomije Hongkonga, Olandskih ostrva i Kosova kao funkcionalnih rešenja saglasnih Povelji UN, navodi se u vladinom saopštenju.
Dodaje se da su ta rešenja saglasna i fundamentalnim principima poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta medjunarodno priznatih država. "Uporedna analiza prikazuje univerzalni karakter modela suštinske autonomije i njegovu funkcionalnost i održivost u različitim delovima sveta", piše u saopštenju vlade.
Beograd je predložio da u okviru rešenja za Kosovo budu usvojeni medjunarodno garantovani sporazum o statusu Kosova i nova rezolucija Saveta bezbednosti UN, a da sporazum bude oročen na 20 godina.
Prema predlogu Beograda, "rezervisane nadležnosti Srbije" bile bi spoljna politika, kontrola granica, zaštita srpskog verskog i kulturnog nasledja, dok bi odbrana bila "rezervisana nadležnost Srbije koja se ne primenjuje na Kosovu".
Politike saradnje bile bi monetarna politika i carinska politika, dok bi sve ostalo bilo isključiva nadležnost Kosova - budžet, ekonomska politika, poljoprivreda, mediji, obrazovanje, zaštita životne sredine, omladina, sport, fiskalna politika, unutrašnji poslovi, zdravstvo, infrastruktura, zapošljavanje...
Kosovo bi biralo i uredjivalo svoje institucije bez mešanja Srbije i imalo bi zakonodavnu vlast u oblastima isključive nadležnosti Kosova i u drugim slučajevima utvrdjenim sporazumom, a Srbija ne bi mogla da menja niti ukida zakone Kosova.
Srbija bi, prema predlogu Beograda, bila subjekt medjunarodnog prava i formalno bi potpisivala sporazume uz potpis Kosova, i Srbija bi pružala diplomatsko-konzularnu zaštitu svim gradjanima, dok bi kancelarije za konzularne poslove Kosova bile u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.
Status stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava u Prištini bio bi do nivoa generalnog konzulata. Beograd je predložio privremeno medjunarodno vojno prisustvo i demilitarizaciju Kosova.
Srbija i Kosovo bi potpisali sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kao aneks tog sporazuma za Srbiju, dok bi dalji proces evropskih integracija Kosova bio vodjen u koordinaciji sa Srbijom.
U tabelarnom prikazu na sedam strana navodi se da, prema ustavnim rešenjima, Kina ima suverenost na Hongkongom, a Finska nad Olandskim ostrvima, kao i da je Kosovo, prema preambuli Ustava Srbije, sastavni deo Srbije, dok se u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN potvrdjuje privrženost svih država članica UN suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije i drugih država u regionu.
Srpski ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, neposredno posle susreta sa "trojkom" je napomenuo da su trojica posrednika "pažljivo saslušala i pozitivno reagovala na ovaj predlog Srbije".
Samardzić je istakao da je glavni problem na ovim pregovorima, kao i tokom čitavog pregovaračkog procesa, kako motivisati kosovske Albance koji misle da će dobiti nezavisnost ako ne dodje do rešenja. "Jeftinije im je da čekaju nezavisnost nego da sa nama raspravljaju", istakao je Samardžić.
"Neophodno je da se današnji sastanak, kao i sastanak koji će se održati od 26. do 28. oktobra u Beču, iskoriste da se albanska strana privoli da pregovara", ukazao je on i naglasio da sada, po okončanju izbora na Kosovu, Beograd očekuje u tom smislu pomoć "trojke".
Savet ministara EU pozvao je u ponedeljak sa sastanka u Briselu Beograd i Prištinu da ispolje "veću fleksibilnost", "pozitivno i konstruktivno" odgovore na inicijative "trojke" i da učine sve što mogu kako bi se postiglo dogovorno rešenje za status Kosova.
Dodaje se da su ta rešenja saglasna i fundamentalnim principima poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta medjunarodno priznatih država. "Uporedna analiza prikazuje univerzalni karakter modela suštinske autonomije i njegovu funkcionalnost i održivost u različitim delovima sveta", piše u saopštenju vlade.
Beograd je predložio da u okviru rešenja za Kosovo budu usvojeni medjunarodno garantovani sporazum o statusu Kosova i nova rezolucija Saveta bezbednosti UN, a da sporazum bude oročen na 20 godina.
Prema predlogu Beograda, "rezervisane nadležnosti Srbije" bile bi spoljna politika, kontrola granica, zaštita srpskog verskog i kulturnog nasledja, dok bi odbrana bila "rezervisana nadležnost Srbije koja se ne primenjuje na Kosovu".
Politike saradnje bile bi monetarna politika i carinska politika, dok bi sve ostalo bilo isključiva nadležnost Kosova - budžet, ekonomska politika, poljoprivreda, mediji, obrazovanje, zaštita životne sredine, omladina, sport, fiskalna politika, unutrašnji poslovi, zdravstvo, infrastruktura, zapošljavanje...
Kosovo bi biralo i uredjivalo svoje institucije bez mešanja Srbije i imalo bi zakonodavnu vlast u oblastima isključive nadležnosti Kosova i u drugim slučajevima utvrdjenim sporazumom, a Srbija ne bi mogla da menja niti ukida zakone Kosova.
Srbija bi, prema predlogu Beograda, bila subjekt medjunarodnog prava i formalno bi potpisivala sporazume uz potpis Kosova, i Srbija bi pružala diplomatsko-konzularnu zaštitu svim gradjanima, dok bi kancelarije za konzularne poslove Kosova bile u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.
Status stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava u Prištini bio bi do nivoa generalnog konzulata. Beograd je predložio privremeno medjunarodno vojno prisustvo i demilitarizaciju Kosova.
Srbija i Kosovo bi potpisali sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kao aneks tog sporazuma za Srbiju, dok bi dalji proces evropskih integracija Kosova bio vodjen u koordinaciji sa Srbijom.
U tabelarnom prikazu na sedam strana navodi se da, prema ustavnim rešenjima, Kina ima suverenost na Hongkongom, a Finska nad Olandskim ostrvima, kao i da je Kosovo, prema preambuli Ustava Srbije, sastavni deo Srbije, dok se u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN potvrdjuje privrženost svih država članica UN suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije i drugih država u regionu.
Srpski ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, neposredno posle susreta sa "trojkom" je napomenuo da su trojica posrednika "pažljivo saslušala i pozitivno reagovala na ovaj predlog Srbije".
Samardzić je istakao da je glavni problem na ovim pregovorima, kao i tokom čitavog pregovaračkog procesa, kako motivisati kosovske Albance koji misle da će dobiti nezavisnost ako ne dodje do rešenja. "Jeftinije im je da čekaju nezavisnost nego da sa nama raspravljaju", istakao je Samardžić.
"Neophodno je da se današnji sastanak, kao i sastanak koji će se održati od 26. do 28. oktobra u Beču, iskoriste da se albanska strana privoli da pregovara", ukazao je on i naglasio da sada, po okončanju izbora na Kosovu, Beograd očekuje u tom smislu pomoć "trojke".
Savet ministara EU pozvao je u ponedeljak sa sastanka u Briselu Beograd i Prištinu da ispolje "veću fleksibilnost", "pozitivno i konstruktivno" odgovore na inicijative "trojke" i da učine sve što mogu kako bi se postiglo dogovorno rešenje za status Kosova.
Olandska ostrva
Oland, arhipelag u Skandinaviji, hvaljen je kao uzor stvaranja skladne "nacije" - bez pune nezavisnosti, a eksperti i političari ga već odredjeno vreme proučavaju kao model za Kosovo i Metohiju.
Olandska ostrva su bila deo švedskog kraljevstva do 1809. kada ih je, zajedno s Finskom, preuzela Rusija i držala pod svojom upravom sve do raspada carstva 1917. godine.
Tada su opštine Olanda zatražile prisajedinjenje Švedskoj, ali je Finska odbila otcepljenje i ponudila suštinsku autonomiju, koju je Oland odbacio.
Kompromis je pronadjen nekoliko godina kasnije, 1921. godine, kada je Društvo naroda presudilo da Finskoj pripada suverenitet nad Olandskim ostrvima, uz maksimalnu lokalnu samoupravu poput parlamenta, prava na korišćenje švedskog jezika, kulture i običaja.
Danas gradjani Olanda imaju pravo da upravljaju svojim poslovima, da donose zakone, štampaju sopstvene poštanske markice, da imaju svoju radio i televiziju i da upravljaju svojom ekonomijom i infrastrukturom.
Specifična situacija je omogućila Olandskim ostvrima da postanu jedan od najprosperitetnijih regiona Evrope, s jakim bankarstvom i snažnom saobraćajnom strukturom, raspostranjenom širom Skandinavije i Baltika.
(agencije/MONDO)
Olandska ostrva su bila deo švedskog kraljevstva do 1809. kada ih je, zajedno s Finskom, preuzela Rusija i držala pod svojom upravom sve do raspada carstva 1917. godine.
Tada su opštine Olanda zatražile prisajedinjenje Švedskoj, ali je Finska odbila otcepljenje i ponudila suštinsku autonomiju, koju je Oland odbacio.
Kompromis je pronadjen nekoliko godina kasnije, 1921. godine, kada je Društvo naroda presudilo da Finskoj pripada suverenitet nad Olandskim ostrvima, uz maksimalnu lokalnu samoupravu poput parlamenta, prava na korišćenje švedskog jezika, kulture i običaja.
Danas gradjani Olanda imaju pravo da upravljaju svojim poslovima, da donose zakone, štampaju sopstvene poštanske markice, da imaju svoju radio i televiziju i da upravljaju svojom ekonomijom i infrastrukturom.
Specifična situacija je omogućila Olandskim ostvrima da postanu jedan od najprosperitetnijih regiona Evrope, s jakim bankarstvom i snažnom saobraćajnom strukturom, raspostranjenom širom Skandinavije i Baltika.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
