Dan nakon poslednje runde pregovora Beograda i Prištine koja je završena bez konkretnih pomaka u približavanju stavova dva pregovaračka tima, pojavile su se nove informacije i spekulacije o tome šta je sve bilo predmet pregovora.
Ruski predstavnik u posredničkoj trojci Kontakt grupe Aleksandar Bocan-Harčenko potvrdio je da se na pregovorima o statusu Kosova i Metohije razmatra mogućnost potpisivanja dokumenta kojim bi Albanci odustali od ideje stvaranja "Velike Albanije".
On je rekao da Albanci odbijaju tu formulaciju, jer su "sve strane predvidele od početka nedopustivost takvog scenarija". "Druga je stvar što postoje procesi, koji se ne mogu zaustaviti papirom", rekao je Bocan-Harčenko u intervjuu dnevniku "Izvestija".
Potpredsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Dragan Todorović izjavio je da je, prema informacijama do kojih je došao, tokom pregovora o statusu Kosova u Briselu "potpisan neki sporazum", ali da se ne zna "šta je zapravo potpisano".
"Tu se krije neka zamka sa kojom bi trebalo da budu upoznati poslanici parlamenta, jer postoji nagoveštaj da je u Briselu potpisan sporazum koji se odnosi na deo teritorije Srbije bez Kosova i Metohije i što se tiče SRS na to nećemo pristati", rekao je Todorović.
On je oštro je protestovao što radikali, kako je rekao, nisu obavešteni o tome šta preduzima državni tim tokom pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije. "Pregovarački tim ima mandat da u granicama Rezolucije koju je usvojio parlament pregovara, a mi čujemo raznorazne predloge i nismo sigurni šta se tačno krije iza njih", rekao je on novinarima u Skupštini Srbije. On je izrazio uverenje da državni tim ne može da izadje iz okvira Rezolucije koju je parlament usvojio i kojom je dao mandat i smernice za pregovore.
Savetnik za medije premijera Srbije Srdjan Djurić odbacio je navode Dragana Todorovića da je na pregovorima o Kosovu potpisan "nekakav sporazum" dve strane. Djurić je agenciji Beta kazao da na pregovorima u Briselu nije potpisan bilo kakav dokument i da je poslanik radikala "pogrešno informisan".
On je dodao da je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica nakon završetka razgovora na konferenciji za novinare u Briselu izložio sve što je srpska delegacija iznela na razgovorima sa prištinskim timom i "trojkom" Kontakt grupe.
Bocan - Harčenko je još rekao da se ne može precrtavati suverenitet Srbije i da je to "argument od armiranog betona". Za razliku od SAD, Rusija na pitanje Kosova i Metohije gleda sa stanovišta medjunarodnog prava, rekao je on. Ruski diplomata smatra da bi nezavisnost Kosova protiv volje Beograda, ili jednostrano proglašena, bila opasna jer podstiče separatizam.
On je upozorio da je jednostrani scenario opasan za Balkan jer se "Srbi neće saglasiti sa odvajanjem Kosova", a "EU će dobiti faktičku podelu Pokrajine", što je nespojivo sa zadatkom posredničke "trojke" o multietničkom Kosovu. "I treće, Kosovo će stvoriti presedan", naglasio je ruski diplomata, koji je i član posredničke "trojke" u okviru koje se vode direktni pregovori Beograda i Prištine.
Prema njegovim rečima "Amerikanci smatraju da je Kosovo već de facto odvojeno" i "iz nekog razloga" da "i u Kontakt grupi i u Savetu bezbednosti UN treba da bude dogovoreno da je Kosovo jedinstven slučaj". "Takav pristup navodno bi uticao na nepriznate republike i one ne bi krenule po 'kosovskom scenariju'. Teško, medjutim, da će se u drugim regionima složiti da je nekome nešto dozvoljeno, a drugome nije", rekao je Bocan-Harčenko.
On je upozorio da u svetu postoji mnogo tačaka sa aktivnim problemom separatizma i da "suverenizacija Kosova mimo Beograda taj separatizam podstiče" i dodao da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti neizbežno izazvalo probleme na svim teritorijama na kojima žive Albanci.
"U Makedoniji, na jugu Srbije. Počeće lančana reakcija, a na Balkanu je to naročito opasno", naglasio je Bocan-Harčenko.
Komentarišući informacije da postoji spremnost SAD i EU da naprave razmenu ustupaka sa Rusijom u vezi sa Kosovom na račun ustupaka u drugim medjunarodim pitanjima, ruski diplomata je rekao da "kardinalnog obrta nema".
S druge strane, predstavnik "trojke" Evropske unije u pregovorima Volfgang Išinger navodi da "trojka" očekuje dogovor o budućoj saradnji izmedju srpske i albanske strane, ukoliko ne bude rešeno pitanje statusa Kosova.
Išinger je izjavio u Berlinu da se "napori 'trojke' odnose na to da se barem postigne dogovor o saradnji" izmedju Beograda i Prištine i dodao da bi sporazum o "statusu bio idealan"."Naravno da bi sporazum o statusu bio idealan, ali je to, nažalost, nešto što ne možemo očekivati" pre kraja pregovora 10. decembra, rekao je nemački diplomata i dodao da bi bilo "korisno" postići i dogovor o uzajamnoj saradnji.
Išinger je citirao studiju Instituta za komparativnu ekonomiju u Beču o dogovoru o saradnji. Taj institut je uporedio hipoteze do sada pomenute za Kosovo - pojačana autonomija, suverenitet Srbije, nezavisnost pod medjunarodnim nadzorom kao i partnerstvo. Tu poslednju hipotezu, kako je rekao Išinger, intistut smatra kao najbolju u ekonomskom pogledu.
"Normalizacija situacije na osnovu institucionalizovanog partnerstva izmedju Srbije i Kosova dovela bi do značajnog smanjenja rizika, razvoja investicija i tržišta, poboljšanja perspektiva za integraciju u EU, znatnu ekonomsku obnovu Kosova i trajni rast u Srbiji", navodi se u studiji instituta.
Na tu izjavu Išingera reagovao je ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić koji je naglasio da je status Kosova jedina tema pregovora Beograda i Prištine i da Državni tim Srbije odbacuje svaku mogućnost menjanja teme pregovora.
Samardžić je agenciji Tanjug rekao da je Išinger pogrešno interpretirao tok razgovora vodjenih u Briselu. "Na taj način on pogrešno interpretira tok razgovora u Briselu i posebno poruku koju je Srbija dala na tom razgovoru. Naime, bilo je jasno iz istupanja naših predstavnika, a posebno iz poslednje reči premijera, da Srbija ne želi da zameni temu statusa za temu odnosa ili nekakvog partnerstva izmedju Beograda i Prištine", naveo je Samardžić.
On je ponovio da je status glavna tema i jedini mandat koji "trojka" ima, i da je Beograd zbog toga od samog početka ovih razgovora odbacivao da se razgovara o nekakvim odnosima, ili o nekom sporazumu o budućim odnosima Beograda i Prištine.
"O takvim odnosima je moguće razgovarati samo kada se završe razgovori o statusu i kada se status utvrdi u skladu sa Rezolucijom 1244 i u skladu sa medjunarodnim pravom. Dotle je nemoguće otvarati bilo kakvu drugu tema ili razgovor o nekim drugim pitanjima i to je juče kao i prethodnih slučajeva bilo jasno rečeno", istakao je Samardžić.
On je kazao da je krajnje čudno da Išinger insistira na jednoj temi koja je odbačena de fakto više puta, a juče na sastanku u Briselu, na izrazit način.
Beograd očekuje, dodao je Samardžić, da će se nadalje ipak razgovarati o pravoj temi ovih pregovora, a to je budući status Kosova i Metohije i da će i "trojka", zajedno sa Išingerom, uložiti odredjeni napor da se nadje kompromisno rešenje o budućem statusu Kosova i Metohije.
Američki diplomata u penziji Ričard Holbruk istovremeno je upozorio na opasnost izbijanja nasilja na Balkanu posle pobede Hašima Tačija na kosmetskim izborima, ali je za to, unapred, optužio - Rusiju."Hašima Tačija znam već deset godina. On iza sebe ima znamenitu karijeru. Do problema, medjutim, može doći zbog ponašanje Rusa", izjavio je 66-godišnji Holbruk, koji je ostao upamćen zbog svoje uloge u sklapanju Dejtonskog sporazuma.
Problem je u tome što je, po Holbrukovom mišljenju, "Moskva odlučila da se ponaša vrlo neprijatno... - zato što želi da se pošto poto vrati na svetsku pozornicu u ulozi velike sile". "Rusi su iskoristili činjenicu da su Amerikanci zanemarili Balkan, a Evropljani pokazali slabosti u radu na stablizaciji tog regiona'', rekao je Holbruk, danas spoljnopolitički savetnik kandidata za predsednika SAD, gospodje Hilari Klinton, i direktor Američke akademije u Berlinu.
Holbruk ne veruje da bi direktni pregovori Beograda i Prištine mogli da budu plodotvorni, predvidjajući da će, mesec dana posle 10. decembra, lideri kosovskih Albanaca jednostrano proglasiti nezavisnost.
'Taj čin će potom priznati SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i većina drugih članica Evropske unije'', tvrdi Holbruk, dodajući da jedino nije siguran kako će se po tom pitanju izjasniti Grčka, Kipar, Rumunija i Bugarska.
''S tim se, naravno, neće složiti ni Rusija... Postoji velika opasnost da potom izbije nasilje'', ocenio je Holbruk, dodajući da "postoji opasnost i u Bosni, jer bi srpski deo mogao da pokuša da se otcepi".
Odgovarajući na pitanje zašto Evropskoj uniji i SAD nije uspelo da "smire" Balkan, Holbruk je jasno stavio do znanja da odgovornost za to snosi "nesposobna" EU.
"Evropljani su u Bosni zamenili NATO, Amerikanci su se povukli. To je bila velika greška", ocenio je Holbruk.
(agencije/MONDO)
Ruski predstavnik u posredničkoj trojci Kontakt grupe Aleksandar Bocan-Harčenko potvrdio je da se na pregovorima o statusu Kosova i Metohije razmatra mogućnost potpisivanja dokumenta kojim bi Albanci odustali od ideje stvaranja "Velike Albanije".
On je rekao da Albanci odbijaju tu formulaciju, jer su "sve strane predvidele od početka nedopustivost takvog scenarija". "Druga je stvar što postoje procesi, koji se ne mogu zaustaviti papirom", rekao je Bocan-Harčenko u intervjuu dnevniku "Izvestija".
Potpredsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Dragan Todorović izjavio je da je, prema informacijama do kojih je došao, tokom pregovora o statusu Kosova u Briselu "potpisan neki sporazum", ali da se ne zna "šta je zapravo potpisano".
"Tu se krije neka zamka sa kojom bi trebalo da budu upoznati poslanici parlamenta, jer postoji nagoveštaj da je u Briselu potpisan sporazum koji se odnosi na deo teritorije Srbije bez Kosova i Metohije i što se tiče SRS na to nećemo pristati", rekao je Todorović.
On je oštro je protestovao što radikali, kako je rekao, nisu obavešteni o tome šta preduzima državni tim tokom pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije. "Pregovarački tim ima mandat da u granicama Rezolucije koju je usvojio parlament pregovara, a mi čujemo raznorazne predloge i nismo sigurni šta se tačno krije iza njih", rekao je on novinarima u Skupštini Srbije. On je izrazio uverenje da državni tim ne može da izadje iz okvira Rezolucije koju je parlament usvojio i kojom je dao mandat i smernice za pregovore.
Savetnik za medije premijera Srbije Srdjan Djurić odbacio je navode Dragana Todorovića da je na pregovorima o Kosovu potpisan "nekakav sporazum" dve strane. Djurić je agenciji Beta kazao da na pregovorima u Briselu nije potpisan bilo kakav dokument i da je poslanik radikala "pogrešno informisan".
On je dodao da je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica nakon završetka razgovora na konferenciji za novinare u Briselu izložio sve što je srpska delegacija iznela na razgovorima sa prištinskim timom i "trojkom" Kontakt grupe.
Bocan - Harčenko je još rekao da se ne može precrtavati suverenitet Srbije i da je to "argument od armiranog betona". Za razliku od SAD, Rusija na pitanje Kosova i Metohije gleda sa stanovišta medjunarodnog prava, rekao je on. Ruski diplomata smatra da bi nezavisnost Kosova protiv volje Beograda, ili jednostrano proglašena, bila opasna jer podstiče separatizam.
On je upozorio da je jednostrani scenario opasan za Balkan jer se "Srbi neće saglasiti sa odvajanjem Kosova", a "EU će dobiti faktičku podelu Pokrajine", što je nespojivo sa zadatkom posredničke "trojke" o multietničkom Kosovu. "I treće, Kosovo će stvoriti presedan", naglasio je ruski diplomata, koji je i član posredničke "trojke" u okviru koje se vode direktni pregovori Beograda i Prištine.
Prema njegovim rečima "Amerikanci smatraju da je Kosovo već de facto odvojeno" i "iz nekog razloga" da "i u Kontakt grupi i u Savetu bezbednosti UN treba da bude dogovoreno da je Kosovo jedinstven slučaj". "Takav pristup navodno bi uticao na nepriznate republike i one ne bi krenule po 'kosovskom scenariju'. Teško, medjutim, da će se u drugim regionima složiti da je nekome nešto dozvoljeno, a drugome nije", rekao je Bocan-Harčenko.
On je upozorio da u svetu postoji mnogo tačaka sa aktivnim problemom separatizma i da "suverenizacija Kosova mimo Beograda taj separatizam podstiče" i dodao da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti neizbežno izazvalo probleme na svim teritorijama na kojima žive Albanci.
"U Makedoniji, na jugu Srbije. Počeće lančana reakcija, a na Balkanu je to naročito opasno", naglasio je Bocan-Harčenko.
Komentarišući informacije da postoji spremnost SAD i EU da naprave razmenu ustupaka sa Rusijom u vezi sa Kosovom na račun ustupaka u drugim medjunarodim pitanjima, ruski diplomata je rekao da "kardinalnog obrta nema".
S druge strane, predstavnik "trojke" Evropske unije u pregovorima Volfgang Išinger navodi da "trojka" očekuje dogovor o budućoj saradnji izmedju srpske i albanske strane, ukoliko ne bude rešeno pitanje statusa Kosova.
Išinger je izjavio u Berlinu da se "napori 'trojke' odnose na to da se barem postigne dogovor o saradnji" izmedju Beograda i Prištine i dodao da bi sporazum o "statusu bio idealan"."Naravno da bi sporazum o statusu bio idealan, ali je to, nažalost, nešto što ne možemo očekivati" pre kraja pregovora 10. decembra, rekao je nemački diplomata i dodao da bi bilo "korisno" postići i dogovor o uzajamnoj saradnji.
Išinger je citirao studiju Instituta za komparativnu ekonomiju u Beču o dogovoru o saradnji. Taj institut je uporedio hipoteze do sada pomenute za Kosovo - pojačana autonomija, suverenitet Srbije, nezavisnost pod medjunarodnim nadzorom kao i partnerstvo. Tu poslednju hipotezu, kako je rekao Išinger, intistut smatra kao najbolju u ekonomskom pogledu.
"Normalizacija situacije na osnovu institucionalizovanog partnerstva izmedju Srbije i Kosova dovela bi do značajnog smanjenja rizika, razvoja investicija i tržišta, poboljšanja perspektiva za integraciju u EU, znatnu ekonomsku obnovu Kosova i trajni rast u Srbiji", navodi se u studiji instituta.
Na tu izjavu Išingera reagovao je ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić koji je naglasio da je status Kosova jedina tema pregovora Beograda i Prištine i da Državni tim Srbije odbacuje svaku mogućnost menjanja teme pregovora.
Samardžić je agenciji Tanjug rekao da je Išinger pogrešno interpretirao tok razgovora vodjenih u Briselu. "Na taj način on pogrešno interpretira tok razgovora u Briselu i posebno poruku koju je Srbija dala na tom razgovoru. Naime, bilo je jasno iz istupanja naših predstavnika, a posebno iz poslednje reči premijera, da Srbija ne želi da zameni temu statusa za temu odnosa ili nekakvog partnerstva izmedju Beograda i Prištine", naveo je Samardžić.
On je ponovio da je status glavna tema i jedini mandat koji "trojka" ima, i da je Beograd zbog toga od samog početka ovih razgovora odbacivao da se razgovara o nekakvim odnosima, ili o nekom sporazumu o budućim odnosima Beograda i Prištine.
"O takvim odnosima je moguće razgovarati samo kada se završe razgovori o statusu i kada se status utvrdi u skladu sa Rezolucijom 1244 i u skladu sa medjunarodnim pravom. Dotle je nemoguće otvarati bilo kakvu drugu tema ili razgovor o nekim drugim pitanjima i to je juče kao i prethodnih slučajeva bilo jasno rečeno", istakao je Samardžić.
On je kazao da je krajnje čudno da Išinger insistira na jednoj temi koja je odbačena de fakto više puta, a juče na sastanku u Briselu, na izrazit način.
Beograd očekuje, dodao je Samardžić, da će se nadalje ipak razgovarati o pravoj temi ovih pregovora, a to je budući status Kosova i Metohije i da će i "trojka", zajedno sa Išingerom, uložiti odredjeni napor da se nadje kompromisno rešenje o budućem statusu Kosova i Metohije.
Američki diplomata u penziji Ričard Holbruk istovremeno je upozorio na opasnost izbijanja nasilja na Balkanu posle pobede Hašima Tačija na kosmetskim izborima, ali je za to, unapred, optužio - Rusiju."Hašima Tačija znam već deset godina. On iza sebe ima znamenitu karijeru. Do problema, medjutim, može doći zbog ponašanje Rusa", izjavio je 66-godišnji Holbruk, koji je ostao upamćen zbog svoje uloge u sklapanju Dejtonskog sporazuma.
Problem je u tome što je, po Holbrukovom mišljenju, "Moskva odlučila da se ponaša vrlo neprijatno... - zato što želi da se pošto poto vrati na svetsku pozornicu u ulozi velike sile". "Rusi su iskoristili činjenicu da su Amerikanci zanemarili Balkan, a Evropljani pokazali slabosti u radu na stablizaciji tog regiona'', rekao je Holbruk, danas spoljnopolitički savetnik kandidata za predsednika SAD, gospodje Hilari Klinton, i direktor Američke akademije u Berlinu.
Holbruk ne veruje da bi direktni pregovori Beograda i Prištine mogli da budu plodotvorni, predvidjajući da će, mesec dana posle 10. decembra, lideri kosovskih Albanaca jednostrano proglasiti nezavisnost.
'Taj čin će potom priznati SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i većina drugih članica Evropske unije'', tvrdi Holbruk, dodajući da jedino nije siguran kako će se po tom pitanju izjasniti Grčka, Kipar, Rumunija i Bugarska.
''S tim se, naravno, neće složiti ni Rusija... Postoji velika opasnost da potom izbije nasilje'', ocenio je Holbruk, dodajući da "postoji opasnost i u Bosni, jer bi srpski deo mogao da pokuša da se otcepi".
Odgovarajući na pitanje zašto Evropskoj uniji i SAD nije uspelo da "smire" Balkan, Holbruk je jasno stavio do znanja da odgovornost za to snosi "nesposobna" EU.
"Evropljani su u Bosni zamenili NATO, Amerikanci su se povukli. To je bila velika greška", ocenio je Holbruk.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
