Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da Rusija i Srbija imaju isti zajednički stav o Kosovu."Mi ne vidimo drugačiju mogućnost i ne može biti drugačijeg rešenja osim onoga koje će se bazirati na medjunarodnom pravu", rekao je Lavrov, posle susreta sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem. On je dodao da ne može biti unapred pripremljenih ishoda i veštačkih ograničenja procesa.
Lavrov je rekao da do 10. decembra posrednička "trojka" Kontakt grupe treba da generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija preda izveštaj, ali da to ne znači da se time završava i ceo proces, već je to samo period koji je "trojci" dat da pokuša da pronadje rešenje kroz pregovore.
Pitanje Kosova u svakom slučaju ostaje u nadležnosti UN i pod kontrolom Saveta bezbednosti, koji jedino može da odobri rešenje o odredjivanju budućeg statusa Kosova, istakao je Lavrov.
Šef ruske diplomatije se prethodno, na početku razgovora u Moskvi, založio za rešenje za Kosovo koje će biti prihvatljivo za obe strane. Rusija je čvrsto privržena rešenju za Kosovo zasnovanom na medjunarodnom pravu, što podrazumeva njegovu prihvatljivost za obe strane, rekao je Lavrov.
On je kazao da je razgovor sa kolegom iz Srbije "veoma značajan i veoma aktuelan" posebno zbog očekivanja izveštaja "trojke" Kontakt grupe generalnom sekretaru UN o nalaženju rešenja za Kosovo.
Lavrov je ocenio da su odnosi Srbije i Rusije "vrlo dobri" i na političkom planu u medjusobnom poverenju. Šef ruske diplomatije je najavio da će s Jeremićem razgovarati o bilateralnim odnosima gde, kako je naveo, ima dosta značajnih tema za razgovor.
Jeremić je kazao da je srpska delegacija spremna je da u nastavku direktnih pregovora o statusu Kosova napravi još jedan korak ka albanskoj strani, ali ne na račun teritorijalne celovitosti zemlje.
"Verujemo da ako treba da se napravi kompromis, i jedna i druga strana moraju da naprave korak u susret jedna drugoj. Srbija je spremna da učini taj korak, ali ne na račun svoje teritorijalne celovitosti", rekao je Jeremić na konferenciji za novinare.
Ovo je trenutak u kojem svi moramo da budemo odgovorni u pregovorima, kako Beograd i Priština kao neposredni učesnici, tako i medjunarodna zajednica u celini, istakao je ministar Jeremić.
On je rekao da jedino kompromisno rešenje može da pomogne učvršćivanju mira i stabilnosti na Balkanu. "Svaki drugi sled dogadjaja imao bi izuzetno teške posledice i za region, a moguće i za druge regione u svetu", naglasio je Jeremić i dodao da Srbija u svojoj poziciji o Kosovu uživa punu podršku Ruske Federacije.
Vuk Jeremić je ocenio i da su odnosi Srbije i Rusije na kraju ove godine "na višem nivou" nego na početku i dodao da Beogad vrlo ceni rusku podršku u rešavanju kosovskog pitanja.
"Srbija je odlučna da učini sve da se pronadje kompromiso rešenje i spremna je za fleksibilan i konstruktivan prilaz, ali ne može da predje odredjenu crvenu liniju u vezi sa njenim suverenitetom i teritorijalnim integritetom", rekao je on. Takodje je naveo da Beograd smatra da je moguće naći kompromisno rešenje za Kosovo.
Jeremić se prethodno sastao sa opunomoćenim predstavnikom predsednika Rusije za Centralni Federalni Okrug Georgijem Poltavčenkom.
Do posete Jeremića Rusiji dolazi posle parlamentarnih i lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji 17. novembra, kao i posle pete runde pregovora pod okriljem posredničke "trojke" u Briselu.
Zvanični predstavnik ruskog Ministarstva inostranih poslova Mihail Kaminjin rekao je da poseta Jeremića Rusiji odražava visok intenzitet rusko-srpskog političkog dijaloga, kao i da političke odnose Beograda i Moskve karakteriše poverenje, duboko razumevanje i bliska koordinacija napora u bilateralnim odnosima i na medjunarodnoj areni.
Prema njegovim rečima, Moskva Srbiju smatra jednim od prioritetnih partnera na Balkanu, a poseta Jeremića predstavljaće dobru mogućnost da se razgovara i o ključnim projektima trgovinsko-ekonomske saradnje.
Drugog dana posete, 23. novembra, Jeremić će održati predavanje pred studentima i profesorima prestižnog Moskovskog državnog fakulteta za medjunarodne odnose (MGIMO), a tokom boravka u Moskvi daće intervjue za nekoliko najuticajnijih ruskih medija.
U isto vreme, predstavnik Rusije u posredničkoj trojci Kontakt grupe Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da je "ideja o rešavanju statusa Kosmeta po modelu Olandskih ostrva, koja pripadaju Finskoj, a koju je ponudila delegacija Beograda na tek zavšenoj rundi pregovora, vrlo interesantna za diskusiju".
"Zadovoljan sam što je beogradska delegacija iznela vise pojedinosti u vezi sa uporedjivanjem sa modelom široke autonomije", rekao je Bocan-Harčenko u intervjuu za "Glas javnosti". On je kazao da mu je žao što nije došlo do detaljne rasprave o tome, i zato što je delegacija Prištine rekla da taj model "uopšte nije prihvatljiv za njih".
Harčenko je ocenio da se ne može reći da su propali pregovori Beograda i Prištine, jer će, kako je dodao, uskoro biti održan još jedan sastanak, i da je ubedjen da šansa postoji iako je ona sada "stvarno jako mala".
Lavrov je rekao da do 10. decembra posrednička "trojka" Kontakt grupe treba da generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija preda izveštaj, ali da to ne znači da se time završava i ceo proces, već je to samo period koji je "trojci" dat da pokuša da pronadje rešenje kroz pregovore.
Pitanje Kosova u svakom slučaju ostaje u nadležnosti UN i pod kontrolom Saveta bezbednosti, koji jedino može da odobri rešenje o odredjivanju budućeg statusa Kosova, istakao je Lavrov.
Šef ruske diplomatije se prethodno, na početku razgovora u Moskvi, založio za rešenje za Kosovo koje će biti prihvatljivo za obe strane. Rusija je čvrsto privržena rešenju za Kosovo zasnovanom na medjunarodnom pravu, što podrazumeva njegovu prihvatljivost za obe strane, rekao je Lavrov.
On je kazao da je razgovor sa kolegom iz Srbije "veoma značajan i veoma aktuelan" posebno zbog očekivanja izveštaja "trojke" Kontakt grupe generalnom sekretaru UN o nalaženju rešenja za Kosovo.
Lavrov je ocenio da su odnosi Srbije i Rusije "vrlo dobri" i na političkom planu u medjusobnom poverenju. Šef ruske diplomatije je najavio da će s Jeremićem razgovarati o bilateralnim odnosima gde, kako je naveo, ima dosta značajnih tema za razgovor.
Jeremić je kazao da je srpska delegacija spremna je da u nastavku direktnih pregovora o statusu Kosova napravi još jedan korak ka albanskoj strani, ali ne na račun teritorijalne celovitosti zemlje.
"Verujemo da ako treba da se napravi kompromis, i jedna i druga strana moraju da naprave korak u susret jedna drugoj. Srbija je spremna da učini taj korak, ali ne na račun svoje teritorijalne celovitosti", rekao je Jeremić na konferenciji za novinare.
Ovo je trenutak u kojem svi moramo da budemo odgovorni u pregovorima, kako Beograd i Priština kao neposredni učesnici, tako i medjunarodna zajednica u celini, istakao je ministar Jeremić.
On je rekao da jedino kompromisno rešenje može da pomogne učvršćivanju mira i stabilnosti na Balkanu. "Svaki drugi sled dogadjaja imao bi izuzetno teške posledice i za region, a moguće i za druge regione u svetu", naglasio je Jeremić i dodao da Srbija u svojoj poziciji o Kosovu uživa punu podršku Ruske Federacije.
Vuk Jeremić je ocenio i da su odnosi Srbije i Rusije na kraju ove godine "na višem nivou" nego na početku i dodao da Beogad vrlo ceni rusku podršku u rešavanju kosovskog pitanja.
"Srbija je odlučna da učini sve da se pronadje kompromiso rešenje i spremna je za fleksibilan i konstruktivan prilaz, ali ne može da predje odredjenu crvenu liniju u vezi sa njenim suverenitetom i teritorijalnim integritetom", rekao je on. Takodje je naveo da Beograd smatra da je moguće naći kompromisno rešenje za Kosovo.
Jeremić se prethodno sastao sa opunomoćenim predstavnikom predsednika Rusije za Centralni Federalni Okrug Georgijem Poltavčenkom.
Do posete Jeremića Rusiji dolazi posle parlamentarnih i lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji 17. novembra, kao i posle pete runde pregovora pod okriljem posredničke "trojke" u Briselu.
Zvanični predstavnik ruskog Ministarstva inostranih poslova Mihail Kaminjin rekao je da poseta Jeremića Rusiji odražava visok intenzitet rusko-srpskog političkog dijaloga, kao i da političke odnose Beograda i Moskve karakteriše poverenje, duboko razumevanje i bliska koordinacija napora u bilateralnim odnosima i na medjunarodnoj areni.
Prema njegovim rečima, Moskva Srbiju smatra jednim od prioritetnih partnera na Balkanu, a poseta Jeremića predstavljaće dobru mogućnost da se razgovara i o ključnim projektima trgovinsko-ekonomske saradnje.
Drugog dana posete, 23. novembra, Jeremić će održati predavanje pred studentima i profesorima prestižnog Moskovskog državnog fakulteta za medjunarodne odnose (MGIMO), a tokom boravka u Moskvi daće intervjue za nekoliko najuticajnijih ruskih medija.
U isto vreme, predstavnik Rusije u posredničkoj trojci Kontakt grupe Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da je "ideja o rešavanju statusa Kosmeta po modelu Olandskih ostrva, koja pripadaju Finskoj, a koju je ponudila delegacija Beograda na tek zavšenoj rundi pregovora, vrlo interesantna za diskusiju".
"Zadovoljan sam što je beogradska delegacija iznela vise pojedinosti u vezi sa uporedjivanjem sa modelom široke autonomije", rekao je Bocan-Harčenko u intervjuu za "Glas javnosti". On je kazao da mu je žao što nije došlo do detaljne rasprave o tome, i zato što je delegacija Prištine rekla da taj model "uopšte nije prihvatljiv za njih".
Harčenko je ocenio da se ne može reći da su propali pregovori Beograda i Prištine, jer će, kako je dodao, uskoro biti održan još jedan sastanak, i da je ubedjen da šansa postoji iako je ona sada "stvarno jako mala".
Simić: Ne prihvatamo pregovore o "neutralnom" statusu
Srbija neće prihvatiti da se na završnoj rundi pregovora o statusu Kosova i Metohije u Badenu kod Beča razgovara o takozvanom partnerskom odnosu naše države i naše južne pokrajine, izjavio je savetnik srpskog premijera i član državnog pregovaračkog tima Aleksandar Simić.
"Savet bezbednosti UN jasno je dao mandat za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije. Sve dok taj mandat traje, ne smeju da se izbegavaju razgovori o statusu", rekao je Simić u intervjuu za "Novosti".
On je ocenio da je "priča o partnerstvu trik iza kojeg se krije namera da albanski separatisti, protivno medjunarodnom pravu, odvoje deo teritorije Srbije" i naglasio da je nezaobilazna tema sledeće runde pregovora "pronalaženje konsenzusa o statusu Kosova i Metohije, koji će da 'overi' Savet bezbednosti UN".
"Iako je predstavnik EU u 'trojci' Volfgang Išinger prvi pomenuo ideju da status ostane 'neutralan', a da se zapodenu razgovori o partnerstvu, u Briselu smo stekli utisak da je predstavniku SAD Frenku Vizneru najviše stalo da priča ode u 'neutralnom' smeru", odgovorio je Simić na pitanje ko stoji iza tog "trika".
Utisak da je "neutralni" status ideja SAD "stekli smo, izmedju ostalog, jer nas je sam Vizner na kraju sesije zapitao da li smo spremni da status ostavimo po strani, a da razgovaramo o partnerstvu".
"Izrazio je očekivanje da ćemo na to pitanje da odgovorimo u Beču. Samo nismo stigli da ga pitamo: da li to SAD odustaje od Ahtisarijevog plana", dodao je Simić.
On je ocenio i da pomak od Ahtisarijevog plana do "neutralnog" statusa "ne predstavlja nikakav napredak".
"'Neutralni' status otvara vrata separatizmu. I članovi tima Albanaca sa Kosova i Metohije, koji ne prihvataju ništa manje od nezavisnosti, zbog toga su davali jasne signale da o neutralnom statusu može da se priča", izjavio je Simić.
Objašnjavajući šta "neutralni" status zapravo znači, Simić je rekao da je to "pokušaj da status Pokrajine, samo navodno, ostane nerešen".
"Albanski separatisti nisu se izjasnili da će u slučaju 'neutralnog' statusa odustati od jednostranog priznanja Kosova, niti su se pojedine zemlje Zapada izjasnile da neće to priznanje - priznati. Medjunarodno pravo, čak, i ne poznaje nikakav neutralni status. Status je ili definisan ili nije", naglasio je Simić.
(agencije/MONDO)
"Savet bezbednosti UN jasno je dao mandat za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije. Sve dok taj mandat traje, ne smeju da se izbegavaju razgovori o statusu", rekao je Simić u intervjuu za "Novosti".
On je ocenio da je "priča o partnerstvu trik iza kojeg se krije namera da albanski separatisti, protivno medjunarodnom pravu, odvoje deo teritorije Srbije" i naglasio da je nezaobilazna tema sledeće runde pregovora "pronalaženje konsenzusa o statusu Kosova i Metohije, koji će da 'overi' Savet bezbednosti UN".
"Iako je predstavnik EU u 'trojci' Volfgang Išinger prvi pomenuo ideju da status ostane 'neutralan', a da se zapodenu razgovori o partnerstvu, u Briselu smo stekli utisak da je predstavniku SAD Frenku Vizneru najviše stalo da priča ode u 'neutralnom' smeru", odgovorio je Simić na pitanje ko stoji iza tog "trika".
Utisak da je "neutralni" status ideja SAD "stekli smo, izmedju ostalog, jer nas je sam Vizner na kraju sesije zapitao da li smo spremni da status ostavimo po strani, a da razgovaramo o partnerstvu".
"Izrazio je očekivanje da ćemo na to pitanje da odgovorimo u Beču. Samo nismo stigli da ga pitamo: da li to SAD odustaje od Ahtisarijevog plana", dodao je Simić.
On je ocenio i da pomak od Ahtisarijevog plana do "neutralnog" statusa "ne predstavlja nikakav napredak".
"'Neutralni' status otvara vrata separatizmu. I članovi tima Albanaca sa Kosova i Metohije, koji ne prihvataju ništa manje od nezavisnosti, zbog toga su davali jasne signale da o neutralnom statusu može da se priča", izjavio je Simić.
Objašnjavajući šta "neutralni" status zapravo znači, Simić je rekao da je to "pokušaj da status Pokrajine, samo navodno, ostane nerešen".
"Albanski separatisti nisu se izjasnili da će u slučaju 'neutralnog' statusa odustati od jednostranog priznanja Kosova, niti su se pojedine zemlje Zapada izjasnile da neće to priznanje - priznati. Medjunarodno pravo, čak, i ne poznaje nikakav neutralni status. Status je ili definisan ili nije", naglasio je Simić.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
