Najave da se priprema misija Evropske unije za dolazak na Kosovo bez obzira na to da li će UN usvojiti novu rezoluciju kojom se odobrava slanje tih snaga u pokrajinu izazvale su osude predstavnika Rusije i Srbije.
Srpski premijer Vojislav Koštunica još jednom je ukazao na značaj poštovanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i naglasio da "stabilnost i mir celog regiona sada zavise od odluke SAD da li će poštovati tu rezoluciju.
Šef delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Doris Pak prethodno je izjavila da Evropska unija sprema misiju za dolazak na Kosovo i da je to dužnost EU, čak i ako za taj angažman ne bude dobila "zeleno svetlo" kroz rezoluciju Ujedinjenih nacija.
"Nema govora da se suprotno Rezoluciji 1244 uspostavlja Misija EU umesto UMNIK-a", naveo je premijer Srbije u izjavi dostavljenoj agencijama.
Rusija nije protiv misije EU na Kosovu, ali da Moskva može istu podržati samo na osnovu nove rezolucije UN. "U suprotnom misija bi bila ilegalna", kaže predstavnik Rusije u posredničkoj "trojci" medjunarodne Kontakt grupe Aleksandar Bocan-Harčenko.
Doris Pak je za "Večernje novosti" rekla da "postoji velika potreba da EU bude na Kosovu". "A, kako je rečeno, nova rezolucija nije potrebna. Sasvim je dovoljna Rezolucija 1244, koja ne kaže da misija EU ne može ući na Kosovo. Zato mislim da naša misija treba da otpočne rad čim UNMIK izadje, jer je to u interesu svih", pojasnila je ona.
Ona smatra i da su Amerikanci uvek bili u vezi sa Balkanom a Rusi nikada i da su Rusi "ovim prostorom počeli da se bave u Savetu bezbednosti, posle bombardovanja Srbije, a Amerikanci su u regionu od samog početka. Tu, ipak, ima male razlike. Evropska unija je ta koja je zainteresovana za ovo pitanje, jer su Srbija i Kosovo u Evropi. To nije komšiluk ni Rusima ni Amerikancima! Rusi kosovsko pitanje koriste kao političko sredstvo da podele EU", smatra Pak.
Na pitanje da ne mislite da Rusija, možda, želi da se poštuje medjunarodno pravo, odgovorila je da ne veruje u to, i da je Kosovo specijalni slučaj, "pa nijednu drugu situaciju u svetu ne treba da poredimo sa ovom. Bila bih srećna ako bismo primenili plan Ahtisarija".
Ona smatra da "rezolucija 1244 mora jednom da bude ograničena, jer se rešenje za Kosovo mora naći".
Pak je dodala i da bi joj bilo više drago "kada bismo rešenje dobili pregovorima i jako mi je žao što su današnji političari pod teretom Miloševićevog nasledja. Ali, činjenica je da ovo vruće pitanje nije rešeno 1999. godine, a u interesu svih u regionu je da se ono reši".
Na pitanje da li je po njoj prava kazna za grehe Miloševićeve vladavine oduzimanje teritorije srpskoj državi, kazala je da je "Milošević vodio zemlju, bio je rat, i posle njega nešto treba i da se izgubi".
Na novinarsku konstataciju da je posle rata doneta Rezolucija 1244 u kojoj stoji da je KiM deo Jugoslavije, sada Srbije, Doris Pak je odgovorila da je "na taj način zaustavljen rat, to nije bila kazna za Miloševićevo ponašanje".
Vojislav Koštunica ocenio je da "stabilnost i mir celog regiona sada zavise od odluke SAD da li će poštovati Rezoluciju 1244 ili će se opredeliti za najgrublje kršenje te Rezolucije i Povelje UN".
"Kada bi SAD saopštile da poštuju Rezoluciju 1244 i njene ključne odredbe o garantovanju suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije i obezbedjivanju suštinske autonomije za albansku nacionalnu manjinu u Pokrajini, sasvim sigurno bi bilo pronadjeno kompromisno rešenje, koje bi zadovoljilo obostrane suštinske interese i Srbije i kosovskih Albanaca", navodi se u izjavi Koštunice.
Medjutim, u tom slučaju "nema stvaranja marionetske tvorevine i zadovoljenja vojno-bezbednosnih interesa SAD", dodao je predsednik vlade.
"U ovom trenutku je očigledno da je sva odgovornost na Americi i njenom izboru izmedju, s jedne strane, prava i stabilnosti i, s druge strane, bezakonja i dugoročne nestabilnosti. Ne može se politikom sile, pravnim nasiljem i bezakonjem graditi mir i stabilnost Balkana", ocenio je premijer.
Prema njegovim rečima, Srbija će sa svoje strane sve učiniti da se kroz Savet bezbednosti i u skladu sa Poveljom UN i Ustavom Srbije pronadje sporazumno rešenje i sačuva stabilnost i mir u regionu.
"To svakako znači i da nema govora da se suprotno Rezoluciji 1244 uspostavlja Misija EU umesto UMNIK-a", naveo je Koštunica.
Aleksandar Bocan-Harčenko zalaže se za nastavak pregovora Beograda i Prištine bez rokova, i upozorava da bi nezavisnost Kosova bila presedan za Bosnu i Hercegovinu i Gruziju.
"Rezolucija UN 1244 obavezuje nas na potragu za kompromisnim rešenjem za Kosovo. Samo kompromis Beograda i Prištine može doneti mir regionu, i to ne samo na Kosovu. Intenzivni neformalni razgovori u Badenu nažalost nisu doneli nikakav rezultat, ali je uspostavljena jedna bolja atmosfera koju treba iskoristiti za dalje diskusije", kazao je on u intervjuu bečkom dnevniku "Prese".
Na konstataciju da je budući premijer Kosova Hašim Tači kazao da je moguće pregovarati još sto godina a da se ništa neće promeniti ruski diplomata je objasnio da će od "Saveta bezbednosti UN i nacionalnih vlada zavisiti da li će Priština nastaviti da pregovara".
Na pitanje da li će se Rusija založiti kod generalnog sekretara UN za nastavak pregovora, Bocan-Harčenko je najavio da će Moksva ostati pri svom stavu i da o tome razgovarati ne samo sa prvim čovekom svetske organizacije, već i članicama Saveta bezbednosti.
"Kosovo bi bilo loš primer po Bosnu, a stanje tamo je jako krhko", upozorio je ruski diplomata podvukavši da Rusija podržava univerzalne principe u rešenju konflikata koje se oslanjaju na medjunarodno pravo i da je protiv duplih standarda.
S tim u vezi je kazao da Rusija nije protiv misije EU na Kosovu, ali da Moskva može istu podržati samo na osnovu nove rezolucije UN.
"U suprotnom misija bi bila ilegalna. I OEBS-u je potrebna pravna osnova kako bi mogao nastaviti svoju misiju", podsetio je on.
Srpski premijer Vojislav Koštunica još jednom je ukazao na značaj poštovanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i naglasio da "stabilnost i mir celog regiona sada zavise od odluke SAD da li će poštovati tu rezoluciju.
Šef delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Doris Pak prethodno je izjavila da Evropska unija sprema misiju za dolazak na Kosovo i da je to dužnost EU, čak i ako za taj angažman ne bude dobila "zeleno svetlo" kroz rezoluciju Ujedinjenih nacija.
"Nema govora da se suprotno Rezoluciji 1244 uspostavlja Misija EU umesto UMNIK-a", naveo je premijer Srbije u izjavi dostavljenoj agencijama.
Rusija nije protiv misije EU na Kosovu, ali da Moskva može istu podržati samo na osnovu nove rezolucije UN. "U suprotnom misija bi bila ilegalna", kaže predstavnik Rusije u posredničkoj "trojci" medjunarodne Kontakt grupe Aleksandar Bocan-Harčenko.
Doris Pak je za "Večernje novosti" rekla da "postoji velika potreba da EU bude na Kosovu". "A, kako je rečeno, nova rezolucija nije potrebna. Sasvim je dovoljna Rezolucija 1244, koja ne kaže da misija EU ne može ući na Kosovo. Zato mislim da naša misija treba da otpočne rad čim UNMIK izadje, jer je to u interesu svih", pojasnila je ona.
Ona smatra i da su Amerikanci uvek bili u vezi sa Balkanom a Rusi nikada i da su Rusi "ovim prostorom počeli da se bave u Savetu bezbednosti, posle bombardovanja Srbije, a Amerikanci su u regionu od samog početka. Tu, ipak, ima male razlike. Evropska unija je ta koja je zainteresovana za ovo pitanje, jer su Srbija i Kosovo u Evropi. To nije komšiluk ni Rusima ni Amerikancima! Rusi kosovsko pitanje koriste kao političko sredstvo da podele EU", smatra Pak.
Na pitanje da ne mislite da Rusija, možda, želi da se poštuje medjunarodno pravo, odgovorila je da ne veruje u to, i da je Kosovo specijalni slučaj, "pa nijednu drugu situaciju u svetu ne treba da poredimo sa ovom. Bila bih srećna ako bismo primenili plan Ahtisarija".
Ona smatra da "rezolucija 1244 mora jednom da bude ograničena, jer se rešenje za Kosovo mora naći".
Pak je dodala i da bi joj bilo više drago "kada bismo rešenje dobili pregovorima i jako mi je žao što su današnji političari pod teretom Miloševićevog nasledja. Ali, činjenica je da ovo vruće pitanje nije rešeno 1999. godine, a u interesu svih u regionu je da se ono reši".
Na pitanje da li je po njoj prava kazna za grehe Miloševićeve vladavine oduzimanje teritorije srpskoj državi, kazala je da je "Milošević vodio zemlju, bio je rat, i posle njega nešto treba i da se izgubi".
Na novinarsku konstataciju da je posle rata doneta Rezolucija 1244 u kojoj stoji da je KiM deo Jugoslavije, sada Srbije, Doris Pak je odgovorila da je "na taj način zaustavljen rat, to nije bila kazna za Miloševićevo ponašanje".
Vojislav Koštunica ocenio je da "stabilnost i mir celog regiona sada zavise od odluke SAD da li će poštovati Rezoluciju 1244 ili će se opredeliti za najgrublje kršenje te Rezolucije i Povelje UN".
"Kada bi SAD saopštile da poštuju Rezoluciju 1244 i njene ključne odredbe o garantovanju suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije i obezbedjivanju suštinske autonomije za albansku nacionalnu manjinu u Pokrajini, sasvim sigurno bi bilo pronadjeno kompromisno rešenje, koje bi zadovoljilo obostrane suštinske interese i Srbije i kosovskih Albanaca", navodi se u izjavi Koštunice.
Medjutim, u tom slučaju "nema stvaranja marionetske tvorevine i zadovoljenja vojno-bezbednosnih interesa SAD", dodao je predsednik vlade.
"U ovom trenutku je očigledno da je sva odgovornost na Americi i njenom izboru izmedju, s jedne strane, prava i stabilnosti i, s druge strane, bezakonja i dugoročne nestabilnosti. Ne može se politikom sile, pravnim nasiljem i bezakonjem graditi mir i stabilnost Balkana", ocenio je premijer.
Prema njegovim rečima, Srbija će sa svoje strane sve učiniti da se kroz Savet bezbednosti i u skladu sa Poveljom UN i Ustavom Srbije pronadje sporazumno rešenje i sačuva stabilnost i mir u regionu.
"To svakako znači i da nema govora da se suprotno Rezoluciji 1244 uspostavlja Misija EU umesto UMNIK-a", naveo je Koštunica.
Aleksandar Bocan-Harčenko zalaže se za nastavak pregovora Beograda i Prištine bez rokova, i upozorava da bi nezavisnost Kosova bila presedan za Bosnu i Hercegovinu i Gruziju.
"Rezolucija UN 1244 obavezuje nas na potragu za kompromisnim rešenjem za Kosovo. Samo kompromis Beograda i Prištine može doneti mir regionu, i to ne samo na Kosovu. Intenzivni neformalni razgovori u Badenu nažalost nisu doneli nikakav rezultat, ali je uspostavljena jedna bolja atmosfera koju treba iskoristiti za dalje diskusije", kazao je on u intervjuu bečkom dnevniku "Prese".
Na konstataciju da je budući premijer Kosova Hašim Tači kazao da je moguće pregovarati još sto godina a da se ništa neće promeniti ruski diplomata je objasnio da će od "Saveta bezbednosti UN i nacionalnih vlada zavisiti da li će Priština nastaviti da pregovara".
Na pitanje da li će se Rusija založiti kod generalnog sekretara UN za nastavak pregovora, Bocan-Harčenko je najavio da će Moksva ostati pri svom stavu i da o tome razgovarati ne samo sa prvim čovekom svetske organizacije, već i članicama Saveta bezbednosti.
"Kosovo bi bilo loš primer po Bosnu, a stanje tamo je jako krhko", upozorio je ruski diplomata podvukavši da Rusija podržava univerzalne principe u rešenju konflikata koje se oslanjaju na medjunarodno pravo i da je protiv duplih standarda.
S tim u vezi je kazao da Rusija nije protiv misije EU na Kosovu, ali da Moskva može istu podržati samo na osnovu nove rezolucije UN.
"U suprotnom misija bi bila ilegalna. I OEBS-u je potrebna pravna osnova kako bi mogao nastaviti svoju misiju", podsetio je on.
Redžepi: Nezavisnost do marta 2008. godine
Bivši premijer Kosova Bajram Redžepi izjavio je da će Kosovo proglasiti nezavisnost do marta 2008. godine, u dogovoru sa Briselom i Vašingtonom.
"Uveren sam da će ta istorijska sednica kosovskog parlamenta biti održana do marta 2008. godine. Taj potez neće biti povučen bez dogovora s medjunarodnom zajednicom, s tim da su i u Briselu i u Vašingtonu svesni toga da se ovaj čin ne može odlagati unedogled", rekao je Redžepi za novosadski "Dnevnik".
Redžepi je i potpredsednik Demokratske partije Kosova, koja je pobedila na novembarskim parlamentarnim izborima na Kosovu.
On je ocenio da će sednica Saveta bezbednosti UN 19. decembra za krajnji rezultat imati zaključak da se mehanizam za rešenje statusa mora potražiti mimo Saveta bezbednosti UN.
"Taj mehanizam će ići u pravcu proglašenja nezavisnosti u Skupštini Kosova i potom unilateralnog priznanja nove države", rekao je Redžepi.
On je odbacio bilo kakvu mogućnost da se pregovori Beograda i Prištine nastave i ocenio da je i proteklih nekoliko meseci prokockano u pokušaju da bar unutar pregovaračke "trojke" stavovi budu usaglašeni.
"S obzirom na poziciju Rusije, verovati da je kompromis moguć u ravni je puste želje. Zapravo, svako dalje insistiranje u tom pravcu predstavlja čisto gubljenje vremena", kazao je Redžepi.
Komentarišući izjavu ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića, koji nije isključio mogućnost da jednostrano proglašenje nezavisnosti dovede do novog rata, Redžepi je ocenio da je reč o "huškačkoj retorici".
"To je već poznata huškačka retorika koja ne vodi ničemu. Mi rat ne želimo, ali se ni ne plašimo. I sigurno zbog takvih izjava nećemo odustati", poručio je Redžepi.
"Uveren sam da će ta istorijska sednica kosovskog parlamenta biti održana do marta 2008. godine. Taj potez neće biti povučen bez dogovora s medjunarodnom zajednicom, s tim da su i u Briselu i u Vašingtonu svesni toga da se ovaj čin ne može odlagati unedogled", rekao je Redžepi za novosadski "Dnevnik".
Redžepi je i potpredsednik Demokratske partije Kosova, koja je pobedila na novembarskim parlamentarnim izborima na Kosovu.
On je ocenio da će sednica Saveta bezbednosti UN 19. decembra za krajnji rezultat imati zaključak da se mehanizam za rešenje statusa mora potražiti mimo Saveta bezbednosti UN.
"Taj mehanizam će ići u pravcu proglašenja nezavisnosti u Skupštini Kosova i potom unilateralnog priznanja nove države", rekao je Redžepi.
On je odbacio bilo kakvu mogućnost da se pregovori Beograda i Prištine nastave i ocenio da je i proteklih nekoliko meseci prokockano u pokušaju da bar unutar pregovaračke "trojke" stavovi budu usaglašeni.
"S obzirom na poziciju Rusije, verovati da je kompromis moguć u ravni je puste želje. Zapravo, svako dalje insistiranje u tom pravcu predstavlja čisto gubljenje vremena", kazao je Redžepi.
Komentarišući izjavu ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića, koji nije isključio mogućnost da jednostrano proglašenje nezavisnosti dovede do novog rata, Redžepi je ocenio da je reč o "huškačkoj retorici".
"To je već poznata huškačka retorika koja ne vodi ničemu. Mi rat ne želimo, ali se ni ne plašimo. I sigurno zbog takvih izjava nećemo odustati", poručio je Redžepi.
Gardijan: Opasnost od nove krize na Balkanu
Velika Britanija nudi da pošalje dodatne snage na Kosovo, dok britanski konzervativci i stručnjaci za Balkan upozoravaju na mogućnost ponovnog izbijanja nasilja na Balkanu, piše britanski dnevnik "Gardijan" .
Lider Konzervativne partije Dejvid Kameron optužio je Kremlj da izaziva nevolje na Balkanu i upozorio na mogućnost izbijanja nove krize do Božića, dok je britanska vlada, izdajući nedvosmisleno saopštenje o podršci brzom proglašenju nezavisnosti Kosova, rizikovala da navuče bes Rusa, piše list.
Bivši medjunarodni predstavnik u BiH Pedi Ešdaun optužio je ruske i srpske vlasti da izazivaju probleme u BiH i na Kosovu i zatražio slanje dodatnih snaga za održavanje mira.
"Ako vrlo brzo ne stavimo situaciju pod kontrolu, pitanje Balkana će i te kako ponovo biti na našem dnevnom redu", rekao je za Bi-Bi-Si Ešdaun.
Predstavnik EU u posredničkoj "trojki" Kontakt grupe Volfgang Išinger rekao je da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova "moglo da dovede do problema", ali da su "obe strane privržene da ne uzrokuju nasilje ni pod kakvim uslovima".
"Ne zaboravimo da se na Kosovu nalazi 15 hiljada vojnika pod komandom NATO. Dakle, mi smo pripremljeni na nestabilnost u regionu. Nadam se samo da nećemo morati da još više dramatizujemo situaciju u periodu koji je pred nama, koji će u svakom slučaju biti problematičan za ceo region", rekao je on juče za BBC.
Dok napetost i očekivanja rastu nakon neuspeha dvogodišnjih pregovora izmedju Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova, britansko Ministarstvo spoljnih poslova je izrazilo snažnu podršku težnjama Kosova.
"Dugoročna evropska stabilnost i bezbednost zahtevaju održivo rešenje statusa bez odlaganja", rekao je portparol Forin ofisa i ponovio podršku planu o nadlegdanoj nezavisnosti koji je predložio specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari.
Portparol Forin ofisa je naglasio da je, ako na Kosovu bude potrebno još mirovnih snaga, Britanija prva koja će poslati dodatne snage.
Britanske diplomate su rekle da prvo komandanti NATO na terenu moraju da zatraže pojačanje.
U svom prvom značajnom govoru o spoljnoj politici u Vašingtonu, Kameron je pozvao na hitno slanje dodatnih snaga na Kosovo kako bi se sprečilo nasilje.
"Nova kriza na Balkanu mogla bi izbiti do Božića... To je direktna pretnja našoj nacionalnoj bezbednosti i mi moramo sada preduzeti odlučnu akciju kako bi je sprečili", rekao je on.
(agencije/MONDO)
Lider Konzervativne partije Dejvid Kameron optužio je Kremlj da izaziva nevolje na Balkanu i upozorio na mogućnost izbijanja nove krize do Božića, dok je britanska vlada, izdajući nedvosmisleno saopštenje o podršci brzom proglašenju nezavisnosti Kosova, rizikovala da navuče bes Rusa, piše list.
Bivši medjunarodni predstavnik u BiH Pedi Ešdaun optužio je ruske i srpske vlasti da izazivaju probleme u BiH i na Kosovu i zatražio slanje dodatnih snaga za održavanje mira.
"Ako vrlo brzo ne stavimo situaciju pod kontrolu, pitanje Balkana će i te kako ponovo biti na našem dnevnom redu", rekao je za Bi-Bi-Si Ešdaun.
Predstavnik EU u posredničkoj "trojki" Kontakt grupe Volfgang Išinger rekao je da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova "moglo da dovede do problema", ali da su "obe strane privržene da ne uzrokuju nasilje ni pod kakvim uslovima".
"Ne zaboravimo da se na Kosovu nalazi 15 hiljada vojnika pod komandom NATO. Dakle, mi smo pripremljeni na nestabilnost u regionu. Nadam se samo da nećemo morati da još više dramatizujemo situaciju u periodu koji je pred nama, koji će u svakom slučaju biti problematičan za ceo region", rekao je on juče za BBC.
Dok napetost i očekivanja rastu nakon neuspeha dvogodišnjih pregovora izmedju Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova, britansko Ministarstvo spoljnih poslova je izrazilo snažnu podršku težnjama Kosova.
"Dugoročna evropska stabilnost i bezbednost zahtevaju održivo rešenje statusa bez odlaganja", rekao je portparol Forin ofisa i ponovio podršku planu o nadlegdanoj nezavisnosti koji je predložio specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari.
Portparol Forin ofisa je naglasio da je, ako na Kosovu bude potrebno još mirovnih snaga, Britanija prva koja će poslati dodatne snage.
Britanske diplomate su rekle da prvo komandanti NATO na terenu moraju da zatraže pojačanje.
U svom prvom značajnom govoru o spoljnoj politici u Vašingtonu, Kameron je pozvao na hitno slanje dodatnih snaga na Kosovo kako bi se sprečilo nasilje.
"Nova kriza na Balkanu mogla bi izbiti do Božića... To je direktna pretnja našoj nacionalnoj bezbednosti i mi moramo sada preduzeti odlučnu akciju kako bi je sprečili", rekao je on.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
