Srbija se po broju podnetih zahteva za azil u Nemačkoj u junu mesecu našla na trećem mestu mestu iza Sirije i Albanije, saopštilo je danas nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova podatke Savezne službe za migracije i izbeglice.
Građani Srbije su u junu podneli 2.240 zahteva, što je više nego u maju ove godine kada su podneli 1.990 zahteva, pokazuju podaci, prema kojima se Srbija, međutim, u prvoj polovini ove godine sa 13.822 zahteva, nalazi na četvrtom mestu, iza Sirije, Kosova i Albanije.
U prvoj polovini ove godine je u Nemačkoj 179.037 osoba podnelo zahtev za azil (159.927 po prvi put i 19.110 ponovljeno), što je za 132,2 odsto više nego u istom periodu lane.
Kada je reč o zemljama iz kojih je u prvoj polovini ove godine stiglo najviše zahteva za azil, statistika kaže da su to Sirija, Kosovo (Nemačka je priznala samoproglašenje nezavisnosti), Albanija, Srbija, Irak, Avganistan, Makedonija, Bosna, Eritreja i Nigerija.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je povodom talasa izbeglica rekao da je važno razgraničiti kome je potrebna zaista pomoć i onih koji ni pod jednim uslovom nemaju mogućnost da dođu u obzir da u Nemačoj dobiju pravo na ostanak.
"Oni, kojima je priznato pravo na zaštitu, trebalo bi ubuduće da budu brže i bolje integrisani, a sa druge strane oni, koji imaju obavezu da napuste zemlju i nemaju nikakvu perspektivu za ostanak, trebalo da bi da se u buduće njihov boravak u Nemačkoj konsekventnije i delotvornije okonča...", rekao je De Mezijer danas, povodom predstavljanja ovog izveštaja o azilantima.
Kada je reč o građanima Kosova, oni su početkom ove godine, u jednoj lavini azilanata koja je dolazila organizovano u Nemačku, izazvali velike političke diskusije.
Srbija je, međutim, lane u Nemačkoj proglašena sigurnom zemljom, odnosno, zemljom sigurnog porekla, što znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, ali se pojedinačno mogu potvrditi.
Pored Srbije, takvim zemljama proglašene su i Makedonija i BiH, čime se potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenjem zahteva za azil.
Azilanti sa Balkana, uglavnom lažni, tema su političkih diskusija u Nemačkoj.
