Glavna haška tužiteljka Karla Del Ponte rekla je pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku da Srbija ne saradjuje u potpunosti sa tužilaštvom i sudom u Hagu zato što nije uhapsila Ratka Mladića i preostale begunce.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte rekla je pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku da Srbija ne saradjuje u potpunosti sa tužilaštvom i sudom u Hagu zato što nije uhapsila Ratka Mladića i preostale begunce.
Po njenim rečima, Srbija je posvećena punoj saradnji, ali "na rečima, a ne na delu". "Ne mogu da poreknem da su neki koraci preduzeti, ali su bili spori i neefikasni i definitivno nisu primereni hitnosti trenutka. Kratko rečeno, nema pune saradnje (Srbije) sa mojom kancelarijom", ocenila je Del Ponteova podnoseći svoj poslednji izveštaj Savetu bezbednosti pre odlaska sa dužnosti.
Medjutim, kako je rekla, "uprkos deklarisanoj posvećenosti Srbije punoj saradnji... ne postoji jasan plan potrage za beguncima, nema ozbiljnih tragova, niti znakova da su preduzeti ozbiljni napori da oni budu uhapšeni".
Del Ponteova je rekla da "nije tajna da su Ratko Mladić i Radovan Karadžić poslednjih godina vidjani u Srbiji, ali su vlasti propustile da deluju". "Imam pouzdane informacije da je Radovan Karadžić proveo neko vreme u Beogradu, koristeći svoje ime, čak 2004", napomenula je tužiteljka.
"Srpske vlasti mislile su da mogu ubediti Ratka Mladića da se preda Tribunalu i u proleće prošle godine su sa njim pregovarale i znale tačno gde se nalazi. I pored toga, izabrale su da ga ne uhapse", podvukla je Del Ponteova.
Ona je pozvala EU da nastavi da punom saradnjom sa Tribunalom uslovljava približavanje Beograda Uniji. "Pozivam i vlasti Srbije da preduzmu akciju jer je krajnje vreme za korake koji će dovesti do hapšenja begunaca", naglasila je tužiteljka.
Kazala je da je pre šest meseci, posle hapšenja generala Zdravka Tolimira i Vlastimira Djordjevića bila "oprezni optimista" da bi se Kararadžić i Mladić mogli naći u Hagu, naglašavajući da je "posle poslednje posete Beogradu, taj njen optimizam znatno splasnuo".
Potvrdjujući da je problem dostave dokumenata i pristupa arhivama rešila sa vlastima u Beogradu, Del Ponteova je naglasila da je, nasuprot tome, "bilo premalo napretka i posvećenosti po pitanju begunaca i premalo preduzetih koraka da oni budu uhapšeni".
Del Ponteova je zaključila da svom nasledniku Seržu Bramercu ostavlja "nedovršen posao" i izrazila nadu da on u svojim govorima pred Savetom bezbednosti "neće ponavljati iste reči o istoj temi - saradnji Srbije i hapšenju begunaca".
Pokar je izrazio zabrinutost, jer zemlje u regionu "nisu obezbedile hapšenje i prebacivanje" četiri preostala begunca Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Stojana Župljanina i Gorana Hadžića. "Neophodnost pune saradnje država u hapšenju svih preostalih begunaca je dostigla kritičnu fazu. Bez hapšenja i sudjenja tim preostalim beguncima, glavni cilj suda da donese pravdu, mir i pomirenje regionu, biće ozbiljno ugrožen", rekao je Pokar.
Predsednik Haškog tribunala je naglasio da Tribunal neće zatvoriiti vrata sve dok begunci ne budu uhapšeni i dok im ne bude sudjeno.
Pokar je rekao da će sud učiniti sve da ispuni rokove iz Izlazne strategije, ali da postoje faktori van kontrole suda zbog kojih je bilo odlaganja, pre svega zbog pitanja hapšenja preostalih optuženika.
Prema njegovim rečima, ako bi preostali optuženici bili sada uhapšeni, neki od njih, ali ne svi, mogli bi da budu priključeni nekom od sudjenja, ali je dodao da će svako odlaganje njihovog hapšenja rezultirati zasebnim sudjenjima, što će svakako uticati na planirane rokove za završetak rada suda.
Pokar je naveo da će, prema sadašnjim procenama Tribunala, sva sudjenja biti završena do kraja 2009. godine, izuzev optuženicima Zdravku Tolimiru i Vlastimiru Djordjeviću koji su nedavno izručeni. Sudjenja Tolimiru i Djordjeviću trebalo bi da budu završena početkom 2010. godine.
Predsednik Tribunala je rekao da svi žalbeni postupci trebalo da se okončaju tokom 2011. godine.
Od 161 osobe koje su optužene za ratne zločine pred Tribunalom, 11 čeka u sedam slučajeva na početak sudjenja.
(Beta/MONDO)
Po njenim rečima, Srbija je posvećena punoj saradnji, ali "na rečima, a ne na delu". "Ne mogu da poreknem da su neki koraci preduzeti, ali su bili spori i neefikasni i definitivno nisu primereni hitnosti trenutka. Kratko rečeno, nema pune saradnje (Srbije) sa mojom kancelarijom", ocenila je Del Ponteova podnoseći svoj poslednji izveštaj Savetu bezbednosti pre odlaska sa dužnosti.
Medjutim, kako je rekla, "uprkos deklarisanoj posvećenosti Srbije punoj saradnji... ne postoji jasan plan potrage za beguncima, nema ozbiljnih tragova, niti znakova da su preduzeti ozbiljni napori da oni budu uhapšeni".
Del Ponteova je rekla da "nije tajna da su Ratko Mladić i Radovan Karadžić poslednjih godina vidjani u Srbiji, ali su vlasti propustile da deluju". "Imam pouzdane informacije da je Radovan Karadžić proveo neko vreme u Beogradu, koristeći svoje ime, čak 2004", napomenula je tužiteljka.
"Srpske vlasti mislile su da mogu ubediti Ratka Mladića da se preda Tribunalu i u proleće prošle godine su sa njim pregovarale i znale tačno gde se nalazi. I pored toga, izabrale su da ga ne uhapse", podvukla je Del Ponteova.
Ona je pozvala EU da nastavi da punom saradnjom sa Tribunalom uslovljava približavanje Beograda Uniji. "Pozivam i vlasti Srbije da preduzmu akciju jer je krajnje vreme za korake koji će dovesti do hapšenja begunaca", naglasila je tužiteljka.
Kazala je da je pre šest meseci, posle hapšenja generala Zdravka Tolimira i Vlastimira Djordjevića bila "oprezni optimista" da bi se Kararadžić i Mladić mogli naći u Hagu, naglašavajući da je "posle poslednje posete Beogradu, taj njen optimizam znatno splasnuo".
Potvrdjujući da je problem dostave dokumenata i pristupa arhivama rešila sa vlastima u Beogradu, Del Ponteova je naglasila da je, nasuprot tome, "bilo premalo napretka i posvećenosti po pitanju begunaca i premalo preduzetih koraka da oni budu uhapšeni".
Del Ponteova je zaključila da svom nasledniku Seržu Bramercu ostavlja "nedovršen posao" i izrazila nadu da on u svojim govorima pred Savetom bezbednosti "neće ponavljati iste reči o istoj temi - saradnji Srbije i hapšenju begunaca".
Pokar: Što pre uhapsiti i izručiti begunce
Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar izjavio je u Njujorku da je potreba pune saradnje zemalja bivše Jugoslavije s Tribunalom dostigla "kritičnu fazu" i pozvao Savet bezbednosti UN da preduzme "konkretnu akciju" kako bi preostali optuženi bili uhapšeni i izručeni sudu.Pokar je izrazio zabrinutost, jer zemlje u regionu "nisu obezbedile hapšenje i prebacivanje" četiri preostala begunca Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Stojana Župljanina i Gorana Hadžića. "Neophodnost pune saradnje država u hapšenju svih preostalih begunaca je dostigla kritičnu fazu. Bez hapšenja i sudjenja tim preostalim beguncima, glavni cilj suda da donese pravdu, mir i pomirenje regionu, biće ozbiljno ugrožen", rekao je Pokar.
Predsednik Haškog tribunala je naglasio da Tribunal neće zatvoriiti vrata sve dok begunci ne budu uhapšeni i dok im ne bude sudjeno.
Pokar je rekao da će sud učiniti sve da ispuni rokove iz Izlazne strategije, ali da postoje faktori van kontrole suda zbog kojih je bilo odlaganja, pre svega zbog pitanja hapšenja preostalih optuženika.
Prema njegovim rečima, ako bi preostali optuženici bili sada uhapšeni, neki od njih, ali ne svi, mogli bi da budu priključeni nekom od sudjenja, ali je dodao da će svako odlaganje njihovog hapšenja rezultirati zasebnim sudjenjima, što će svakako uticati na planirane rokove za završetak rada suda.
Pokar je naveo da će, prema sadašnjim procenama Tribunala, sva sudjenja biti završena do kraja 2009. godine, izuzev optuženicima Zdravku Tolimiru i Vlastimiru Djordjeviću koji su nedavno izručeni. Sudjenja Tolimiru i Djordjeviću trebalo bi da budu završena početkom 2010. godine.
Predsednik Tribunala je rekao da svi žalbeni postupci trebalo da se okončaju tokom 2011. godine.
Od 161 osobe koje su optužene za ratne zločine pred Tribunalom, 11 čeka u sedam slučajeva na početak sudjenja.
(Beta/MONDO)
