Opšta deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, kojom se garantuje da su svi ljudi rodjeni slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima, proglašena je 10. decembra 1948. godine, od kada se taj datum obeležava kao Medjunarodni dan ljudskih prava.
Ta deklaracija je po obimu mala, ali po sadržaju je jedan od najznačajnijih dokumenata svetske organizacije, koja se, pored borbe za mir, blisko identifikovala sa pitanjem ljudskih prava.
Iako pitanje ljudskih prava i nacionalnih sloboda postoji od kada i istorija ljudskog roda, savremena medjunarodna regulativa ljudskih sloboda i prava započinje Poveljom Ujedinjenih nacija.
Povelja kao jedan od globalnih ciljeva UN proglašava i definiše nužnost saradnje država radi rešavanja "medjunarodnih problema ekonomske, socijalne, kulturne ili humanitarne prirode i unapredjivanje i podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda za sve, bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru".
Svi članovi Ujedinjenih nacija poveljom su obavezani na pojedinačne i zajedničke akciju sa ciljem stvaranja uslova stabilnosti i blagostanja neophodnih za miroljubive i prijateljske odnose izmedju naroda, zasnovane na poštovanju načela ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda.
Prava čoveka su ugrožavana kroz istoriju od nastanka čovečanstva, od eksploatacije robova, kmetova, inkvicizije, krvavih obračuna sa radničkom klasom, u Prvom i Drugom svetskom ratu i pojavom genocida.
Činjenica je da su i sada česte i teške povrede prava čoveka, uključujući one koje pogadjaju etničke, verske i druge manjine. Sve to utiče da prava čoveka prestanu da budu kategorija poslova u unutrašnjosti države.
Stanje ljudskih prava u Srbiji je, prema oceni direktora Službe za ljudska i manjinska prava Srbije Petra Ladjevića, na zadovoljavajućem nivou.
On je dodao da je sfera ljudskih prava oblast u kojoj, ipak, nikad ne može biti sve ispoštovano i koja se stalno nadogradjuje, što je slučaj i kod nas.
"Individualna prava gradjana ne može unapredjivati samo jedan organ niti jedan deo društva, već predstavljaju celinu u kojima se moraju truditi svi iz države kako bi gradjanin bio zadovoljan ostvarenjem svojih prava", smatra Ladjević.
Govoreći o pravima nacionalnih manjina, Ladjević je istakao da je "njegova" služba i u tom segmentu potpuno ispunila mandat, kao i da su manjinska prava na zadovoljavajućem nivou.
"Ima, medjutim, mnogo stvari koje su obećane, ali nisu ispunjene i ljudi iz sluzbe će se maksimalno truditi, u saradnji sa drugim državnim organima, da se ta obećanja što pre ispune, a to se, pre svega, odnosi na zaokruživanje tzv. manjinskog zakonodavstva", zaključio je Ladjević.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, medjutim, smatra naše društvo "nepristojnim i primitivnim", u kojem se napadaju osnovna ljudska prava, a vlast nije u stanju da obezbedi njihovo poštovanje.
Ona je rekla da su na "posebnom odstrelu" aktivisti i zaštitinici ljudskih prava.
"Ako poredimo stanje ljudskih prava ranijih godina, ova godina je po mnogo čemu vraćanje unazad", rekla je Kandićeva, ocenivši da "ima dogadjaja za koje bih rekla da ih nismo imali čak i u vreme Slobodana Miloševića".
Prema njenim rečima, medjunarodna zajednica nema načina kako da Srbiju privoli da primenjuje zakone, ispunjava svoje obaveze, poštuje Medjunarodni sud pravde koji je obavezuje da preda haške optuženike.
(Tanjug)
Ta deklaracija je po obimu mala, ali po sadržaju je jedan od najznačajnijih dokumenata svetske organizacije, koja se, pored borbe za mir, blisko identifikovala sa pitanjem ljudskih prava.
Iako pitanje ljudskih prava i nacionalnih sloboda postoji od kada i istorija ljudskog roda, savremena medjunarodna regulativa ljudskih sloboda i prava započinje Poveljom Ujedinjenih nacija.
Povelja kao jedan od globalnih ciljeva UN proglašava i definiše nužnost saradnje država radi rešavanja "medjunarodnih problema ekonomske, socijalne, kulturne ili humanitarne prirode i unapredjivanje i podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda za sve, bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru".
Svi članovi Ujedinjenih nacija poveljom su obavezani na pojedinačne i zajedničke akciju sa ciljem stvaranja uslova stabilnosti i blagostanja neophodnih za miroljubive i prijateljske odnose izmedju naroda, zasnovane na poštovanju načela ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda.
Prava čoveka su ugrožavana kroz istoriju od nastanka čovečanstva, od eksploatacije robova, kmetova, inkvicizije, krvavih obračuna sa radničkom klasom, u Prvom i Drugom svetskom ratu i pojavom genocida.
Činjenica je da su i sada česte i teške povrede prava čoveka, uključujući one koje pogadjaju etničke, verske i druge manjine. Sve to utiče da prava čoveka prestanu da budu kategorija poslova u unutrašnjosti države.
Stanje ljudskih prava u Srbiji je, prema oceni direktora Službe za ljudska i manjinska prava Srbije Petra Ladjevića, na zadovoljavajućem nivou.
On je dodao da je sfera ljudskih prava oblast u kojoj, ipak, nikad ne može biti sve ispoštovano i koja se stalno nadogradjuje, što je slučaj i kod nas.
"Individualna prava gradjana ne može unapredjivati samo jedan organ niti jedan deo društva, već predstavljaju celinu u kojima se moraju truditi svi iz države kako bi gradjanin bio zadovoljan ostvarenjem svojih prava", smatra Ladjević.
Govoreći o pravima nacionalnih manjina, Ladjević je istakao da je "njegova" služba i u tom segmentu potpuno ispunila mandat, kao i da su manjinska prava na zadovoljavajućem nivou.
"Ima, medjutim, mnogo stvari koje su obećane, ali nisu ispunjene i ljudi iz sluzbe će se maksimalno truditi, u saradnji sa drugim državnim organima, da se ta obećanja što pre ispune, a to se, pre svega, odnosi na zaokruživanje tzv. manjinskog zakonodavstva", zaključio je Ladjević.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, medjutim, smatra naše društvo "nepristojnim i primitivnim", u kojem se napadaju osnovna ljudska prava, a vlast nije u stanju da obezbedi njihovo poštovanje.
Ona je rekla da su na "posebnom odstrelu" aktivisti i zaštitinici ljudskih prava.
"Ako poredimo stanje ljudskih prava ranijih godina, ova godina je po mnogo čemu vraćanje unazad", rekla je Kandićeva, ocenivši da "ima dogadjaja za koje bih rekla da ih nismo imali čak i u vreme Slobodana Miloševića".
Prema njenim rečima, medjunarodna zajednica nema načina kako da Srbiju privoli da primenjuje zakone, ispunjava svoje obaveze, poštuje Medjunarodni sud pravde koji je obavezuje da preda haške optuženike.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
