Mišljenje Medjunarodnog suda pravde, najvišeg sudskog organa UN, nema obavezujući karakter, ali ima pravnu težinu i smatra se, zbog autoriteta te institucije, instrumentom preventivne diplomatije u spornim pitanjima medjunarodnog prava, rečeno je Tanjugu u tom sudu.
Takav karakter imalo bi i mišljenje tog suda o tome da li bi eventualna nezavisnost Kosova i Metohije bila legalna ili ne.
Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je da će Srbija pokrenuti inicijativu da Savet bezbednosti UN od Medjunarodnog suda pravde zatraži mišljenje upravo o tom pitanju.
Ukoliko Savet bezbednosti pozitivno odgovori na Tadićevu inicijativu, mišljenje odnosno pravnu preporuku Sud bi, u skladu sa uobičajenom procedurom, trebalo da usvoji u plenumu, odnosno u postupku u kojem bi učestvovalo svih njegovih 15 stalnih sudija.
Medjunarodni sud pravde, osim što presudjuje u sporovima izmedju država, na zahtev Saveta bezbednosti UN, Generalne skupštine ili drugih ovlašćenih tela svetske organizacije daje tumačenja u vezi sa spornim pitanjima medjunarodnog prava.
Mišljenje o pravnim pitanjima, koje u savetodavnom postupku daje Medjunarodni sud pravde nije obavezujuće, ali se, zbog autoriteta institucije koja ga daje, tretira kao stabilizirajući i mirotvorni instrument preventivne diplomatije, objašnjeno je Tanjugu u sudu, čije je sedište u Hagu.
Savetodavni postupak počinje podnošenjem pisanog zahteva sekretarijatu Medjunarodnog krivičnog suda od strane generalnog sekretara UN ili druge ovlašćene instance UN koja zahteva mišljenje.
Nekoliko dana po primanju zahteva, Sud je dužan da načini listu država i medjunarodnih organizacija, koje bi mogle da pruže informacije od pomoći za donošenje odluke.
Pozvane organizacije i države sudu potom podnose pisane izjave, a zatim i dopune tih izjava, odnosno komentare, ukoliko se proceni da je to potrebno. Pisane izjave se obično predstavljaju javnosti uoči početka usmenog postupka, ako se proceni da je takav postupak uopšte potreban.
Medjunarodni sud pravde je poslednji savetodavni postupak vodio 2003. i 2004. godine povodom odluke Izraela da otpočne izgradnju zida na okupiranim palestinskim teritorijama.
Generalna skupština UN je mišljenje tim povodom zatražila u decembru 2003. godine, a mišljenje Medjunarodnog suda pravde objavljeno je u julu 2004. godine.
U tom postupku, Medjunarodni sud pravde je ocenio da je Izrael povredio medjunarodno pravo i da treba da obustavi radove i poruši već podignute delove zida.
Medjunarodni sud pravde je najviši sudski organ Ujedinjenih nacija. Osnovan je 1945. godine, a počeo je da radi 1946. godine, sa sedištem u Palati mira, u Hagu.
(Tanjug)
Takav karakter imalo bi i mišljenje tog suda o tome da li bi eventualna nezavisnost Kosova i Metohije bila legalna ili ne.
Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je da će Srbija pokrenuti inicijativu da Savet bezbednosti UN od Medjunarodnog suda pravde zatraži mišljenje upravo o tom pitanju.
Ukoliko Savet bezbednosti pozitivno odgovori na Tadićevu inicijativu, mišljenje odnosno pravnu preporuku Sud bi, u skladu sa uobičajenom procedurom, trebalo da usvoji u plenumu, odnosno u postupku u kojem bi učestvovalo svih njegovih 15 stalnih sudija.
Medjunarodni sud pravde, osim što presudjuje u sporovima izmedju država, na zahtev Saveta bezbednosti UN, Generalne skupštine ili drugih ovlašćenih tela svetske organizacije daje tumačenja u vezi sa spornim pitanjima medjunarodnog prava.
Mišljenje o pravnim pitanjima, koje u savetodavnom postupku daje Medjunarodni sud pravde nije obavezujuće, ali se, zbog autoriteta institucije koja ga daje, tretira kao stabilizirajući i mirotvorni instrument preventivne diplomatije, objašnjeno je Tanjugu u sudu, čije je sedište u Hagu.
Savetodavni postupak počinje podnošenjem pisanog zahteva sekretarijatu Medjunarodnog krivičnog suda od strane generalnog sekretara UN ili druge ovlašćene instance UN koja zahteva mišljenje.
Nekoliko dana po primanju zahteva, Sud je dužan da načini listu država i medjunarodnih organizacija, koje bi mogle da pruže informacije od pomoći za donošenje odluke.
Pozvane organizacije i države sudu potom podnose pisane izjave, a zatim i dopune tih izjava, odnosno komentare, ukoliko se proceni da je to potrebno. Pisane izjave se obično predstavljaju javnosti uoči početka usmenog postupka, ako se proceni da je takav postupak uopšte potreban.
Medjunarodni sud pravde je poslednji savetodavni postupak vodio 2003. i 2004. godine povodom odluke Izraela da otpočne izgradnju zida na okupiranim palestinskim teritorijama.
Generalna skupština UN je mišljenje tim povodom zatražila u decembru 2003. godine, a mišljenje Medjunarodnog suda pravde objavljeno je u julu 2004. godine.
U tom postupku, Medjunarodni sud pravde je ocenio da je Izrael povredio medjunarodno pravo i da treba da obustavi radove i poruši već podignute delove zida.
Medjunarodni sud pravde je najviši sudski organ Ujedinjenih nacija. Osnovan je 1945. godine, a počeo je da radi 1946. godine, sa sedištem u Palati mira, u Hagu.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.