Ukoliko se premijer Srbije Aleksandar Vučić odluči da Srbija ide na vanredne parlamentarne izbore, građani mogu da ih očekuju ne ranije od 45 dana i ne duže od 60 dana od momenta raspisivanja. U svim strankama tvrde da su spremni.
Srbija bi uskoro mogla ponovo na izbore, treće u četiri godine, što je danas nagovestio i premijer Aleksandar Vučić, a građani će, možda već u decembru ili januaru, uz republičke imati priliku da biraju i pokrajinsku i lokalne vlasti.
Premijer je ranije danas potvrdio da razmišlja o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, ali da konačna odluka još nije doneta.
Ukoliko do njih dođe, to bi bili 11. parlamentarni izbori u Srbiji i osmi vanredni od uvođenja višestranačja.
Zakon o izboru narodnih poslanika kaže da parlamentarne izbore raspisuje predsednik države, a da se tom odlukom određuju dan održavanja izbora i od kada počinju da teku rokovi za izborne radnje.
Prema tom zakonu, od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45, ni više od 60 dana.
Do izbora dolazi prestankom mandata Skupštine Srbije ili, kada je u pitanju vanredni izlazak na birališta, raspuštanje parlamenta, izglasavanje nepoverenja vladi, ostavka vlade, izglasavanje nepoverenja predsedniku vlade ili ostavka premijera.
Redovni parlamentarni izbori bi, budući da su prethodni održani marta prošle godine, trebalo da budu održani marta 2018. godine, kada bi istekao četvorogodišnji mandat aktuelnog saziva Skupštine Srbije.
Prošlogodišnji, martovski izbori, na kojima je SNS osvojila ubedljivih 1.736.920 glasova i 158 od 250 mandata u Skupštini Srbije, takođe su bili vanredni, s obzirom da se na izbore prethodno izlazilo u maju 2012. godine.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić raspisao je tada izbore za mart pošto mu je Vlada Srbije predložila da raspusti Narodnu skupštinu.
Po raspisivanju izbora, sledi prijavljivanje stranaka za izbornu trku i podnošenje izbornih lista, kao i izborna kampanja.
Stranke koje budu zainteresovane za nastup na izborima imaju rok da izborne liste Republičkog izbornoj komisiji dostave najkasnije 15 dana pre dana održavanja izbora, a RIK ih proglašava odmah po prijemu ili najkasnije 24 sata od prijema liste.
Kandidate mogu predlagati registrovane političke stranke, koalicije i druge političke organizacije, posebno ili zajedno, kao i grupe građana, a izborna lista je potvrđena ukoliko je potpisima podrži najmanje 10.000 birača.
PARLAMENTARNI ILI OPŠTI IZBORI?
Premijer Vučić je danas novinarima rekao da razmišlja o vanrednim parlamentarnim izborima, jer je, kako je primetio, nemoguće raditi u atmosferi u kojoj se očigledni rezultati vlade neprestano osporavaju.
Do danas ranije popodne opozicioni DS se nije tim povodom oglasio, ali jer lider stranke koja ima vlast na pokrajinskom nivou, Bojan Pajtić, juče, pre nego što je premijer otvorio temu izbora, rekao u jednom intervjuu da se ne bi iznenadili da njihovi koalicioni partneri u Vojvodini, LSV i SVM, glasaju za vanredne pokrajinske izbore.
To bi, ponovio je stav demokrata, bilo neustavno:
"Po Ustavu, nemoguce je raspisati i prevremene lokalne izbore", kazao je Pajtic.
Pajtićeve slutnje potvrdio je danas zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš, rekavši da ne vidi racionalne razloge za raspisivanje vanrednih republičkih izbora, ali da - ukoliko budu raspisani - treba da budu održani istog dana kada i pokrajinski i lokalni izbori.
"Sve drugo bi bilo neopravdano kako iz finansijskog, tako i iz logičkog ugla", precizirao je Kostreš.
Mimo ove "ustavne" debate, sve stranke, i opozicione i vanparlamentarne, tvrde da su spremne za novu izbornu trku.
OPOZICIJA "KAO ZAPETA PUŠKA"
U opoziconioj SDS ističu da je vanredni izlazak građana na birališta definitivno moguć, ali ukazuju da je uzrok tome to što je ekonomska i institucionalna politika vlade "doživela slom"
Portparol SDS Kontantin Samofalov, ističući da su u SDS spremni za izbornu trku i da očekuju dobar rezultat, jer "i prošle godine smo ušli u parlament, imaju prepoznatljivog lidera, nove i mlade ljude, konkretnu politiku i konkretna rešenja"
Lider SDA Sulejman Ugljanin, koga je Vučić, uz Bojana Pajtića pomenuo kao one koji se najviše "raduju" izborima i "kojima tu želju treba uslišiti" takođe tvrdi da je spreman i siguran u uspeh svoje stranke.
Tvrdi i da svoj optimizam zasniva na tome što je stranka na izborima u martu 2014. osvojila najviše bošnjačkih glasova, a taj uspeh je potvrdila u oktobru osvajanjem najviše mandata u Bošnjačkom nacionalnom veću.
Na opasku premijera da izlazi u susret želji Pajtića i njega, navodi i da mu je drago što se sa Pajtićem našao "u istom košu", jer sa njim, kaže, ima mnogo toga zajedničkog.
Od vanrednih izbora ne beže, kako tvrde, ni u SNP Nenada Popovića, iako ne žele da kometarišu potencijalni rezultat te stranke, a za izbornu trku su, kažu, spremni i u strankama vanparlamentarne opozicije.
U DSS navode da je opozicija uvek za izbore i da su oni u ovom trenutku preko potrebno, što potvrđuju i iz Dveri, koji zajedno sa DSS čine "patriotski blok", radikali kažu da bi bilo dobro da se izbori na svim nivoima raspišu što pre, a u LDP se nadaju da izbori neće biti "izbori za mis", već da će predizbornim koalicijama prethoditi razgovori o poslovima koji treba da se rade.
Mogućnost izbora nije danas komentarisao ni koalicioni SPS, ali je lider socijalista, Ivica Dačić, takođe pre informacije o mogućnosti vanrednih izbora, izjavio da ga to ne bi iznenadilo, ali da za vanredne izbore nema razloga, jer u zemlji postoji politička stabilnost.
"Nikakav problem ne postoji oko toga da li treba da budu izbori ili ne, osim tog da li je premijer zadovoljan kako vlada funkcioniše ili želi neke promene ili novi mandat naroda da bi imao na raspolaganju neke šire mehanizme ili neke nove ljude", rekao je Dačić.
On je takođe istakao da "poštuje Vučićev dinamizam i želju za čestim merenjem 'prolaznih vremena'", ali da misli da će Srbija biti normalna zemlja tek kada bude imala normalne procedure i rokove za održavanje izbora koji su redovni.
