Dačić je za televiziju Pink rekao da je najvažnije da Srbija nastavi s političkom aktivnošću i da se nada da će na Generalnoj konferenciji među 60 zemalja koje nisu priznale Kosovo, biti i određen broj onih koji će glasati protiv prijema Kosova.

"Verujem da postoji šansa da predlog ne prođe. Mi ćemo biti u Parizu (gde je sedište UNESCO), bićemo veoma aktivni i na bilateralnom nivou i pošto je potrebno da glasa dve trećine (članica) da bi odluka o prijemu Kosova prošla, nadam se da će među 60 zemalja, koje nisu priznale Kosovo, jedan broj glasati protiv", rekoa je Dačić.

On je naveo da bi odluka o prijemu Kosova u Unesko dugoročno gledano predstavljala opasnost za kulturnu baštinu Srbije.

"Neće se ništa dešavati sada, jer će Kosovo biti pod budnim oko međunarodne zajednice, ali dugoročno gledano, to jeste opasnost", rekao je Dačić.

Govoreći o tome što su Crna Gora i Makedonija glasale za preporuku da Kosovo bude primljeno u Unesko, on je kazao da će se i Srbija prema tim zemljama na međunarodnom planu u budućnosti odnositi istom merom.

I ambasador Srbije pri UNESCO Darko Tanasković uveren je da šanse naše zemlje da spreči prijem Kosova u tu agenciju nisu male.

“Rezultati glasanja na sednici Izvršnog saveta uverljivo su potvrdili da se planskom i intenzivnom diplomatskom aktivnošću u koju se, i kao u ovom slučaju, uključe svi državni i nacionalni potencijali, i u nepovoljnim okolnostima mogu postići konkretni rezultati”, rekao je Tanasković u izjavi Tanjugu.

Do zasedanja Generalne konferencije Uneska početkom novembra nije ostalo mnogo vremena, tako da će Srbija, kako kaže, svakako nastaviti s argumentovanim ubeđivanjem širokog kruga država da iz više jakih razloga nije prihvatljivo izjasniti se u prilog članstva Kosova u ovoj specijalizovanoj agenciji UN.

“Iako nije preporučljivo gajiti optimizam bez pokrića, uveren sam da šanse Srbije da spreči prijem Kosova u Unesko nisu male”, ističe on.

Prema njegovim rečima, ne možemo biti zadovoljni činjenicom da je Izvršni savet odlučio da preporuči zahtev Kosova Generalnoj konferenciji Uneska, ali "sve ostalo, od atmosfere i toka sednice, do rezultata glasanja i načina na koji su pojedine države obrazložile svoj glas, ohrabrujuće je u smislu potencijalne produktivnosti političke poruke onoga što se  dogodilo u pariskom sedištu Uneska".

Na pitanje sa kojim zemljama bi Srbija mogla da razgovara kako bi one promenile svoj stav, Tanasković kaže da, ako isključimo države koje su svojim potpisima na samom početku podržale predlog Albanije da se tačka sa zahtevom Kosova stavi na dnevni red zasedanja Izvršnog saveta, kao i neke koje i bez pitanja ističu svoju privrženost njegovom članstvu u Unesku, vredi razgovarati sa svima.

A, kako kaže, ne treba zaboraviti da Generalnu konferenciju čini 195 država.

Poučan je primer Papue Nove Gvineje koja je, kako objašnjava, kosponzorisala predlog Albanije, a njen predstavnik ne samo da se prilikom glasanja uzdržao, već je čak zatražio da se ime njegove zemlje ukloni sa spiska kosponzora.

Do toga sigurno ne bi došlo da, kako navodi, najvišim zvaničnicima ove daleke pacifičke zemlje nije objašnjeno o čemu se zapravo radi. “Tužno je da to i dalje nije jasno nekim našim rođacima i najbližim susedima”, zaključio je Tanasković.