Srbija je protekle godine načinila krupne korake u približavanju EU, suština je Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije.
Komesar EU za susedsku politiku i proširenje Johanes Han ocenio je danas u Briselu da Srbija protekle godine načinila krupne korake u približavanju EU i da je blizu otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja.
"Verujem da su se stekli uslovi da se ona otvore ove godine", rekao je Han, predstavljajući paket izveštaja o napretku država kandidata i potencijalnih kandidata pred Spoljnopolitičkim odborom EP.
On je ocenio da je došlo do napretka u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a Srbija se u regionalnoj saradnji ponela vrlo konstruktivno.
Takođe Han se osvrnuo na činjenicu da su u Srbiji u toku ambiciozne reforme i izrazio očekivanje da će se reforme u oblasti pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala, kao i ekononomske reforme nastaviti.
Govoreći o izbegličkoj krizi bez presedana komesar je rekao da se Srbija ponela "relativno dobro".
Govoreći o Kosovu Han je rekao da se ono ove godine suočilo sa ozbiljnim izazovima i da je vlada u Prištini morala da donese neke teške odluke, kao što su formiranje specijalnog suda i tužilaštva za zločine OVK i sporazum sa Beogradom u okvoru dijaloga o normalizaciji odnosa.
Komesar je rekao da je politička situacija na Kosovu u poslednjih šest meseci u pat poziciji i da su izbori omeli proces reformi.
Izvestilac EP za Srbiju Dejvid Mekalister je rekao da je novi pristup u pisanju Izveštaja pozitivna promena jer daje jasniju sliku o napretku i smernice za nastavak procesa evropskih integracija.
"Znam koliko je za Srbiju važno da se prva poglavlja što pre otvore ", rekao je Mekalister, dodajući da smatra da je došlo vreme za to.
Tada će početi pravi rad, dodao je on i zatražio od komesara Hana da odgovori da li će poglavlja biti otvorena ove godine.
ŠTA PIŠE U IZVEŠTAJU
Srbija ostaje posvećena strateškom cilju ulaska u EU i sprovodi ambiciozni plan političkih i ekonomskih reformi, ocenjeno je u najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u pridruživanju EU.
Srbija je pohvaljena i za napredak u ekonomskim reformama, uz konstataciju da se ekonomija Srbije oporavlja od recesije, a da je zahvaljujući značajnim merama konsolidacije i boljoj naplati poreza, znatno smanjen budžetski deficit.
U izvestaju se ističe da je naša zemlja uspešno finalizovala akcione planove potrebne za otvaranje pregovaračkih poglavlja, koji se odnose na vladavinu prava.
Beograd je igrao konstruktivnu ulogu i regionu i ostao posvećen normalizaciji odnosa sa Prištinom, sa kojom su postignuti ključni sporazumi.
Srbija je imala veoma konstrukitvnu ulogu u rešavanju migrantske krize, ocenjuje Evropska komisija.
U dokumentu se takođe ističe da i pored poboljšanog zakonskog okvira situacija u vezi sa vladavinom prava i nezavisnosti pravosuđa još nije zadovoljavajuća, jer nisu sasvim otklonjene mogućnosti političkog uticaja na tužioce i sudove.
Srbija je uspostavila pravni i institucionalni okvir za poštovanje temeljnih prava, a potrebno je obezbediti doslednu primenu širom zemlje, uključujući zaštitu manjina, navodi Komisija.
U poslednje vreme poboljšanja je saradnja između vlasti i nezavisnih regulatornih tela i ombudsmana, ali potrebno je dodatno poboljšanje, ocenjuje se u izveštaju.
Komisija uz to smatra da je potrebno učiniti više da se obezbedi puno poštovanje slobode medija i slobode izražavanja, naročito u pogledu transparentnosti vlasnistva i finansiranja medija.
Srbija će morati da progresivno prilagođava spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom u EU u periodu do pristupanja, podseća Evropska komisija.
Javno predstavljanje izveštaja je dosad više puta bilo odlagano, a neizvesnost je trajala sve do juče popodne.
Iz Komisije dosad nije pruženo zadovoljavajuće objašnjenje zašto se objavljivanje paketa stalno odlaže, a većina analitičara smatra da Komisija pokušava da izbegne da zbog delova izveštaja o kršenju ljudskih prava u Turskoj pokvari odnose sa tom zemljom, jer je Turska strateški saveznik EU za rešavanje izbegličke krize.
Izveštaji su ove godine biti u drugačijoj formi od dosadašnje, a države kandidati prvi put dobijaju ocene od jedan do pet, u zavisnosti od napretka u pojedinim oblastima.
