Stoltenberg je dočekan po starom srpskom običaju, uz pogaču i so, ali i gardu Vojske Srbije.

Norveški diplomata koji je na čelu zapadne vojne alijanse doleteo je avionom belgijske vojske, javlja reporter Tanjuga.

Njegov dolazak na aerodromu u Beogradu prati veliki broj medijskih ekipa.

Tokom dvodneve posete Srbiji, Stoltenberg će razgovarati sa premijerom Vučićem i drugim zvaničnicima.

 Kako je najavljeno, za sutra je predviđen svečani doček ispred Palate Srbija, a potom i sastanak šefa NATO i premijera Vučića i zajednička konferencija za novinare.

Stoltenberg će sa premijerom Vučićem održati i predavanje na Fakultetu političkih nauka.

Prvi čovek NATO razgovaraće i sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem i ministrom odbrane Bratislavom Gašićem.

Stoltenbrg je uoči dolaska u Beograd za agenciju Beta rekao da Srbija i NATO "imaju zajednički interes da ojačaju saradnju".


On je rekao da se "veoma raduje svojoj prvoj poseti Beogradu u svojstvu generalnog sekretara NATO" i da je Beograd grad njegovog detinjstva.

Jensov otac Torvald od 1960. godine bio je prvi sekretar norveške ambasade, a sam državnik Stoltenberg je u Beogradu živeo od 1962. do 1965. godine.

Na beogradske dane Stoltenberg je podsećao u ranijim susretima sa srpskim zvaničnicima.

"Kao dete sam imao privilegiju da živim u Beogradu tri godine i još uvek se sećam Kalemegdana. To je divan i prelep grad", izjavio je ranije Stoltenberg.

Osim kuće u kojoj je odrastao, na Dedinju, njegovo omiljeno mesto je Kalemegdan, gde je, kako je rekao, naučio da skija. Stoltenberg je svojevremeno govorio da je kao dečak voleo srpske specijalitete, i to punjene paprike, pasulj i ćevapčiće.

Osnovnu i srednju školu završio je u Oslu, a posle obaveznog vojnog roka, na Univerzitetu u Oslu završio je Ekonomski fakultet.

Diplomirao je na temi vezanoj za makorekonomska planiranja. Kao aktivan ekolog, krajem 2011. sa nekolicinom naučnika i avanturista proslavio je na Južnom polu 100. godišnjicu osvajanja najjužnije tačke na planeti, upozoravajući na posledice globalnog otopljavanja.

Bio je predsednik norveške vlade ukupno devet godina, najpre nepunih godinu dana početkom 2000-ih, a potom tokom dva četvorogodišnja mandata od oktobra 2005. do oktobra 2013. godine, kada je poražen na izborima od predstavnika umerene desnice.

Stoltenberg je predsednik radničke (Laburističke) partije od 2002. godine. Bio je državni sekretar u Ministarstvu za životnu sredinu, zatim ministar industrije, ministar finansija od 1996. do 1997. godine.

Tokom njegovog poslednjeg premijerskog mandata, 22. jula 2011, dogodio se teroristički napad Andersa Beringa Brejvika u Oslu kada je u tom gradu i na obližnjem ostrvu Utoja ubijeno 77 ljudi.

Predmet napada bilo je i središte vlade, tako da je i Stoltenbergov kabinet bio oštećen, pošto su tada od siline udara popucala gotovo sva stakla na dvadesetospratnici.

Norveški mediji Stoltenberga porede sa bivšim američkim predsednikom Džonom Kenedijem, imajući u vidu, pre svega, njegovu harizmu i dobar izgled. Sklon je neobaveznom ponašanju, te je tako tokom predizborne kampanje jednog popodneva vozio taksi kako bi se bolje upoznao sa biračima.

"Ako postoji mesto gde ljudi zaista govore ono što i misle, onda je to taksi, objasnio je potom putem video snimka koji je objavljen na društvenim mrežama Facebook, Twitter i Youtube.

Godine 2012. čestitao je Evropskoj uniji na dobijanju Nobelove nagrade za mir, ali je isključio mogućnost ulaska Novreške u Uniju. Norvežani su ulazak zemlje u EU odlučno odbacili na referendumima 1972. i 1994. godine.

Tokom njegovog mandata, negde početkom 2012. Norveška se izvinjavala zbog hapšenja i deportacija Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Stoltenberg je povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, 28. januara te godine izjavio da je vreme da Norveška prizna da su pojedini političari i građani te zemlje učestvovali u progonu Jevreja.