Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od sudskog veća da bivšeg vodju OVK Ramuša Haradinaja i dvojicu kooptuženih za zločine nad Srbima, Romima i Albancima u okolini Dečana 1998. osudi na po 25 godina zatvora.
U utorak objavljenom završnom podnesku, uoči podnošenja završne reči sledeće nedelje, tužilac Dejvid Re je ocenio da je na sudjenju dokazao da su "tokom sedam meseci 1998. pripadnici OVK u okolini Dečana sproveli žestoku kampanju progona civila" u kojoj je "najmanje 40 civila ubijeno zbog svoje nacionalnosti, veroispovesti ili političkih uverenja".
Haradinaj i njemu potčinjeni Idriz Baljaj i Ljah Brahimaj bili su učesnici u tom zajedničkom zločinačkom poduhvatu koji je počeo sredinom aprila 1998. godine, tvrdi tužilac.
"Dokazi o ulozi Haradinaja, Baljaja i Brahimaja u tom zajedničkom zločinačkom poduhvatu su neumoljivi. Optužba je izvela snažne dokaze o ličnoj umešanosti svakog u pojedinačne zločine iz optužnice. Jedini zaključak iz svih dokaza je da su Haradinaj, Baljaj i Brahimaj s entuzijazmom učestvovali u tom poduhvatu i da su krivi za zločine protiv čovečnosti, uključujući progon i ubistva, kao i za kršenje zakona i običaja ratovanja", naglasio je tužilac Re u završnom podnesku.
Optužba je, po njemu, tokom sudjenja uspela da dokaže krivicu optuženih za svaku od 37 tačaka optužnice koja im na teret stavlja višestruko ubistvo, progon, deportaciju, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, okrutno postupanje, mučenje, otmice, zlostavljanje i silovanje civila u okolini Dečana izmedju aprila i novembra 1998. godine.
Zastupnik optužbe podvukao je da "ti zločini nad bespomoćnim civilima zaslužuju značajnu kaznu izrečenu od Tribunala" i ocenio da bi "primerena kazna bila po 25 godina zatvora za svakog od optuženih".
Završne reči optužbe i odbrane na sudjenju Haradinaju zakazane su za 21, 22. i 23. januar.
Pošto je u novembru prošle godine Tužilaštvo završilo svoj dokazni postupak, branioci trojice optuženih odlučili su pred sudije da uopšte ne izvode svedoke odbrane. Iz odluke branilaca proizlazi da oni smatraju da Tužilaštvo nije dokazalo nijednu tačku optužnice protiv Haradinaja, Baljaja i Brahimaja i da, stoga, oni nemaju od čega da se brane.
Sudjenje Haradinaju i saoptuženima je počelo 5. marta prošle godine.
Haradinaj se dobrovoljno predao Tribunalu 9. marta 2005. neposredno pošto je podneo ostavku na mesto premijera Kosova. Istog dana u Hag su iz Prištine prebačeni i Baljaj i Brahimaj. U prvom pojavljivanju pred sudijama, sva trojica su odbacila krivicu.
Tribunal je Haradinaja pustio na privremenu slobodu tri meseca kasnije, 9. juna 2005, a kasnije mu je, na zahtev odbrane, dozvolio i da u ograničenoj meri javno nastupa na Kosovu kao lider Alijanse za budućnost Kosova.
Bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte više puta je, uključujući i pred Savetom bezbednosti UN, upozoravala da se svedoci protiv Haradinaja na Kosovu uznemiravaju i zastrašuju i da to tužiocima pričinjava velike probleme u izvodjenju dokaza.
(Beta)
U utorak objavljenom završnom podnesku, uoči podnošenja završne reči sledeće nedelje, tužilac Dejvid Re je ocenio da je na sudjenju dokazao da su "tokom sedam meseci 1998. pripadnici OVK u okolini Dečana sproveli žestoku kampanju progona civila" u kojoj je "najmanje 40 civila ubijeno zbog svoje nacionalnosti, veroispovesti ili političkih uverenja".
Haradinaj i njemu potčinjeni Idriz Baljaj i Ljah Brahimaj bili su učesnici u tom zajedničkom zločinačkom poduhvatu koji je počeo sredinom aprila 1998. godine, tvrdi tužilac.
"Dokazi o ulozi Haradinaja, Baljaja i Brahimaja u tom zajedničkom zločinačkom poduhvatu su neumoljivi. Optužba je izvela snažne dokaze o ličnoj umešanosti svakog u pojedinačne zločine iz optužnice. Jedini zaključak iz svih dokaza je da su Haradinaj, Baljaj i Brahimaj s entuzijazmom učestvovali u tom poduhvatu i da su krivi za zločine protiv čovečnosti, uključujući progon i ubistva, kao i za kršenje zakona i običaja ratovanja", naglasio je tužilac Re u završnom podnesku.
Optužba je, po njemu, tokom sudjenja uspela da dokaže krivicu optuženih za svaku od 37 tačaka optužnice koja im na teret stavlja višestruko ubistvo, progon, deportaciju, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, okrutno postupanje, mučenje, otmice, zlostavljanje i silovanje civila u okolini Dečana izmedju aprila i novembra 1998. godine.
Zastupnik optužbe podvukao je da "ti zločini nad bespomoćnim civilima zaslužuju značajnu kaznu izrečenu od Tribunala" i ocenio da bi "primerena kazna bila po 25 godina zatvora za svakog od optuženih".
Završne reči optužbe i odbrane na sudjenju Haradinaju zakazane su za 21, 22. i 23. januar.
Pošto je u novembru prošle godine Tužilaštvo završilo svoj dokazni postupak, branioci trojice optuženih odlučili su pred sudije da uopšte ne izvode svedoke odbrane. Iz odluke branilaca proizlazi da oni smatraju da Tužilaštvo nije dokazalo nijednu tačku optužnice protiv Haradinaja, Baljaja i Brahimaja i da, stoga, oni nemaju od čega da se brane.
Sudjenje Haradinaju i saoptuženima je počelo 5. marta prošle godine.
Haradinaj se dobrovoljno predao Tribunalu 9. marta 2005. neposredno pošto je podneo ostavku na mesto premijera Kosova. Istog dana u Hag su iz Prištine prebačeni i Baljaj i Brahimaj. U prvom pojavljivanju pred sudijama, sva trojica su odbacila krivicu.
Tribunal je Haradinaja pustio na privremenu slobodu tri meseca kasnije, 9. juna 2005, a kasnije mu je, na zahtev odbrane, dozvolio i da u ograničenoj meri javno nastupa na Kosovu kao lider Alijanse za budućnost Kosova.
Bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte više puta je, uključujući i pred Savetom bezbednosti UN, upozoravala da se svedoci protiv Haradinaja na Kosovu uznemiravaju i zastrašuju i da to tužiocima pričinjava velike probleme u izvodjenju dokaza.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.