Predsednik Srbije Boris Tadić založio se za nastavak pregovora o Kosovu i pozvao članice Saveta bezbednosti UN da ne ohrabruju i ne dozvole donošenje jednostranog akta o nezavisnosti Kosova.
Predsednik Srbije je govorio na otvorenom delu sednice na Ist riveru i ocenio da rešenje budućeg statusa mora da se donese u Savetu bezbednosti i da taj organ UN "mora da se saglasi i sa bilo kakvom promenom sastava civilne i vojne misije u pokrajini". Posle njegovog govora, sednica je zatvorena za javnost.
Tadić je poručio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, a da će svoj teritorijalni integritet i suverenitet čuvati svim demokratskim sredstvima, pravnim argumentima i diplomatijom. On je ponovio da Srbija neće pribegavati nasilju i ratu, ali da je - ukoliko bi došlo do nasilja i Kfor ne bi bio u mogućnosti da reaguje i zaštiti Srbe - spremna da uz pristanak nadležnih medjunarodnih institucija, upravo poštujući medjunarodno pravo, pomogne i pruži zaštitu ugroženom stanovništvu.
Tadić je na sednici, na kojoj se razmatra izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera o situaciji na Kosovu, istakao je da je Beograd spreman da pregovore s Prištinom nastavi "odmah".
Predsednik Srbije je izrazio žaljenje što pregovori pod okriljem medjunarodne posredničke "trojke" nisu urodili kompromisom, a krivicu za to pripisao je Prištini. Jedini argument kojim je, kako je rekao, prištinska delegacija baratala, jeste da su Slobodan Milošević i njegov režim krivi za situaciju na Kosovu i da zbog grešaka bivšeg režima Kosovo navodno zaslužuje nezavisnost.
Tadić je podsetio da su Srbija i njen narod preživeli teške godine poslednje decenije 20. veka, a da su posledice loše i neodgovorne politike dostigle kulminaciju nepravednim kažnjavanjem Srbije u proleće 1999. godine, tokom tromesečnog bombardovanja.
Bombardovanjem su, dodao je, bili kažnjeni gradjani Srbije, a režim je ostao nedirnut, sve dok ga oktobra 2000. godine, gradjani Srbije, braneći svoju demokratsku izbornu volju, nisu smenili: "Danas je Srbija, evo već osam godina, demokratska i miroljubiva zemlja koja uporno pregovara, nudi rešenja, nudi kompromis. Ne postoji nijedan opravdan razlog, nijedan pravni argument, da se zbog pogrešne politike jednog lošeg režima, Srbija i njen narod sada, skoro deceniju kasnije, ponovo, nepravedno kažnjavaju".
Osvrćući se na izveštaj specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN Joakima Rikera o stanju i primeni standarda na Kosovu, Tadić je ocenio da taj izveštaj ne odslikava stvarno stanje stvari. Sa Kosova je proterano 250.000 ljudi, u pokrajini postoji kontinuitet kršenja ljudskih prava i ograničena sloboda kretanja za pripadnike srpske i drugih etnički diskriminisanih zajednica, a zastrašivanje Srba i napadi na njihovu imovinu i kulturno i versko nasledje stalna su pojava, naglasio je Tadić.
Predsednik Srbije je naveo i da je od dolaska UNMIK-a i Kfora 1999. godine do januara 2007. bilo preko 7.000 etnički motivisanih napada, da je ubijen 581 Srbin i 104 pripadnika drugih etnički diskriminisanih zajednica. On je podsetio i da je kidnapovan 841 Srbin, 960 ljudi je teško ranjeno, a skoro 18.000 kuća je uništeno, isto toliko je opljačkano, a 27.000 stanova i kuća je uzurpirano i naglasio da te činjenice, u moru drugih, govore o realnom stanju na Kosovu.
Predsednik Srbije je govorio na otvorenom delu sednice na Ist riveru i ocenio da rešenje budućeg statusa mora da se donese u Savetu bezbednosti i da taj organ UN "mora da se saglasi i sa bilo kakvom promenom sastava civilne i vojne misije u pokrajini". Posle njegovog govora, sednica je zatvorena za javnost.
Tadić je poručio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, a da će svoj teritorijalni integritet i suverenitet čuvati svim demokratskim sredstvima, pravnim argumentima i diplomatijom. On je ponovio da Srbija neće pribegavati nasilju i ratu, ali da je - ukoliko bi došlo do nasilja i Kfor ne bi bio u mogućnosti da reaguje i zaštiti Srbe - spremna da uz pristanak nadležnih medjunarodnih institucija, upravo poštujući medjunarodno pravo, pomogne i pruži zaštitu ugroženom stanovništvu.
Tadić je na sednici, na kojoj se razmatra izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera o situaciji na Kosovu, istakao je da je Beograd spreman da pregovore s Prištinom nastavi "odmah".
Predsednik Srbije je izrazio žaljenje što pregovori pod okriljem medjunarodne posredničke "trojke" nisu urodili kompromisom, a krivicu za to pripisao je Prištini. Jedini argument kojim je, kako je rekao, prištinska delegacija baratala, jeste da su Slobodan Milošević i njegov režim krivi za situaciju na Kosovu i da zbog grešaka bivšeg režima Kosovo navodno zaslužuje nezavisnost.
Tadić je podsetio da su Srbija i njen narod preživeli teške godine poslednje decenije 20. veka, a da su posledice loše i neodgovorne politike dostigle kulminaciju nepravednim kažnjavanjem Srbije u proleće 1999. godine, tokom tromesečnog bombardovanja.
Bombardovanjem su, dodao je, bili kažnjeni gradjani Srbije, a režim je ostao nedirnut, sve dok ga oktobra 2000. godine, gradjani Srbije, braneći svoju demokratsku izbornu volju, nisu smenili: "Danas je Srbija, evo već osam godina, demokratska i miroljubiva zemlja koja uporno pregovara, nudi rešenja, nudi kompromis. Ne postoji nijedan opravdan razlog, nijedan pravni argument, da se zbog pogrešne politike jednog lošeg režima, Srbija i njen narod sada, skoro deceniju kasnije, ponovo, nepravedno kažnjavaju".
Osvrćući se na izveštaj specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN Joakima Rikera o stanju i primeni standarda na Kosovu, Tadić je ocenio da taj izveštaj ne odslikava stvarno stanje stvari. Sa Kosova je proterano 250.000 ljudi, u pokrajini postoji kontinuitet kršenja ljudskih prava i ograničena sloboda kretanja za pripadnike srpske i drugih etnički diskriminisanih zajednica, a zastrašivanje Srba i napadi na njihovu imovinu i kulturno i versko nasledje stalna su pojava, naglasio je Tadić.
Predsednik Srbije je naveo i da je od dolaska UNMIK-a i Kfora 1999. godine do januara 2007. bilo preko 7.000 etnički motivisanih napada, da je ubijen 581 Srbin i 104 pripadnika drugih etnički diskriminisanih zajednica. On je podsetio i da je kidnapovan 841 Srbin, 960 ljudi je teško ranjeno, a skoro 18.000 kuća je uništeno, isto toliko je opljačkano, a 27.000 stanova i kuća je uzurpirano i naglasio da te činjenice, u moru drugih, govore o realnom stanju na Kosovu.
Rusija: Izveštaj UNMIK-a ne odražava realnu situaciju
Tadić je, uoči sednice Saveta bezbednosti UN o Kosovu, ponovio da u tom telu UN "ne postoji većina" koja bi podržala nezavisno Kosovo i istakao da će Beograd nastaviti da se zalaže za nastavak pregovora o budućem statusu.
Tadić se sastao sa ruskim i američkim ambasadorima pri UN, Vitalijem Čurkinom i Zalmajom Kalilzadom.
"Poštujem konstruktivan pristup Rusije poslednjih meseci i nastojanje da se kroz nastavak pregovora pronadje kompromis, za šta prostor postoji", rekao je Tadić i dodao da se stavovi Beograda i Vašingtona u vezi sa Kosovom i dalje razlikuju.
"Pregovori su najbolje moguće rešenje. (...) Kalilzad je postavio pitanje da li Albanci hoće i žele nastavak pregovora", rekao je predsednik Srbije i naglasio da politički predstavnici kosovskih Albanaca "moraju" pristati na nastavak dijaloga, jer je takvo rešenje jedini način za obezbedjivanje stabilnosti čitavog regiona.
U izveštaju šefa UNMIK-a Joahima Rikera, generalni sekretar UN Ban Ki Mun ocenio je da je "malo verovatno" održati status kvo i da zato "glavni prioritet za Savet bezbednosti i medjunarodnu zajednicu treba da bude nastavak procesa odredjivanja budućeg statusa Kosova".
Ban Ki Mun je naveo da je "primio k znanju spremnost Evropske unije da ima veću ulogu na Kosovu kao što je to izraženo u zaključcima sa Evropskog saveta od 14. decembra".
U zatvorenom delu sednice najavljeni su govori Rikera i Tačija, koji se obraća u skladu sa članom 39 poslovnika Saveta bezbednosti, koji dozvoljava da se tom telu obrate osobe koje mogu da pruže korisne informacije za tekuću debatu.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije smatra da izveštaj UNMIK-a o stanju na Kosovu ne odražava realnu situaciju u pokrajini. "Taj izveštaj nam se ne svidja, on ne odražava realnu situciju. On ulepšava realizaciju standarda za nacionalne zajednice", rekao je predstavnik ruskog ministarstva spoljnih poslova za Balkan Aleksandar Bocan-Harčenko agenciji Interfaks.
(Tanjug/MONDO)
Tadić se sastao sa ruskim i američkim ambasadorima pri UN, Vitalijem Čurkinom i Zalmajom Kalilzadom.
"Poštujem konstruktivan pristup Rusije poslednjih meseci i nastojanje da se kroz nastavak pregovora pronadje kompromis, za šta prostor postoji", rekao je Tadić i dodao da se stavovi Beograda i Vašingtona u vezi sa Kosovom i dalje razlikuju.
"Pregovori su najbolje moguće rešenje. (...) Kalilzad je postavio pitanje da li Albanci hoće i žele nastavak pregovora", rekao je predsednik Srbije i naglasio da politički predstavnici kosovskih Albanaca "moraju" pristati na nastavak dijaloga, jer je takvo rešenje jedini način za obezbedjivanje stabilnosti čitavog regiona.
U izveštaju šefa UNMIK-a Joahima Rikera, generalni sekretar UN Ban Ki Mun ocenio je da je "malo verovatno" održati status kvo i da zato "glavni prioritet za Savet bezbednosti i medjunarodnu zajednicu treba da bude nastavak procesa odredjivanja budućeg statusa Kosova".
Ban Ki Mun je naveo da je "primio k znanju spremnost Evropske unije da ima veću ulogu na Kosovu kao što je to izraženo u zaključcima sa Evropskog saveta od 14. decembra".
U zatvorenom delu sednice najavljeni su govori Rikera i Tačija, koji se obraća u skladu sa članom 39 poslovnika Saveta bezbednosti, koji dozvoljava da se tom telu obrate osobe koje mogu da pruže korisne informacije za tekuću debatu.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije smatra da izveštaj UNMIK-a o stanju na Kosovu ne odražava realnu situaciju u pokrajini. "Taj izveštaj nam se ne svidja, on ne odražava realnu situciju. On ulepšava realizaciju standarda za nacionalne zajednice", rekao je predstavnik ruskog ministarstva spoljnih poslova za Balkan Aleksandar Bocan-Harčenko agenciji Interfaks.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
