Savet bezbednosti UN održao je u sredu uveče u Njujorku sednicu na kojoj je razmotrio izveštaj UNMIK-a o situaciji na Kosovu, a ambasadorima zemalja članica obratio se i predsednik Srbije Boris Tadić.
Tadić je u prvom, otvorenom delu sednice, pozvao Savet bezbednosti UN da donese odluku o nastavku pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i izrazio spremnost Srbije da odmah nastavi te razgovore u cilju pronalaženja "kompromisnog i održivog" rešenja.
Ističući da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, Tadić je ukazao da će ona svoj teritorijalni integritet i suverenitet čuvati "svim demokratskim sredstvima, pravnim argumentima i diplomatijom". "Zbog toga, još jednom potvrdjujem da Srbija neće pribegavati nasilju i ratu", rekao je Tadić.
Tadić je pozvao članice Saveta bezbednosti UN da "ne ohrabruju i da ne dozvole donošenje jednostranog akta o nezavisnosti Kosova" i kršenje Rezolucije 1244 i Povelje UN, kojima se garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
U zatvorenom delu sednice šef UNMIK-a Joahim Riker predstavio je tromesečni izveštaj o situaciji na Kosovu, a potom se obratio i predstavnik Kosova, kosovski premijer Hašim Tači. Riker je ukazao da i dalje postoje izazovi ali da "nije fer" reći da nema slobode kretanja. "Ja sam svedok da se u Prištini na ulici i restoranima može slobodno govoriti na srpskom jeziku", rekao je on.
Šef UNMIK-a je ocenio da su kosovske institucije spremne za naredni korak u procesu utvrdjivanja statusa Kosova i da od pitanja statusa zavisi sprovodjenje nekih standarda. Riker je takodje rekao da je medjunarodna administracija na Kosovu uradila ono što je bilo realno moguće uraditi i da je spremna "na sve mogućnosti" u slučaju proglašenja nezavisnosti.
Američki ambasador u UN Zalmaj Halilzad rekao je da je Savet bezbednosti UN u blokadi po pitanju rešavanja konačnog statusa Kosova i ponovio da je plan Martija Ahtisarija najbolje rešenje. "Složili smo se oko toga koja je naša pozicija oko statusa, žao nam je što se strane nisu dogovorile i što je SB blokiran, ali što se tiče specifičnijih pitanja mi smo pozdravili izbore", rekao je Halilzad. On je poručio srpskim vlastima da treba da rade mudro i da medjunarodna zajednica "pruža ruku" Srbiji i da treba raditi kako bi Srbija održala svoje veze sa SAD, sa EU.
Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin izjavio je, medjutim, da misija UN na Kosovu treba da poništi odluku o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i da svaka odluka mora biti doneta u Savetu bezbednosti UN. Čurkin je takodje istakao da "nijedno pitanje ne može biti rešeno bez SB UN".
Govoreći o ruskom predlogu za dalje rešavanje kosovskog pitanja, Čurkin je kazao da on ne predstavlja "zamrzavanje već pokretanje procesa" i da će nakon izbora u Srbiji biti trenutak za novi proces o Kosovu.
Kosovski premijer Hašim Tači je izjavio da će u veoma bliskoj budućnosti biti doneta odluka o nezavisnosti Kosova u koordinaciji sa Vašingtonom i Briselom i da će "Kosovo biti zemlja ravnopravnih šansi za sve gradjane, podsticaj stabilnosti u regionu". "Predstavili smo veoma pozitivnu realnost na Kosovu, koja je izgradila stabilne multietničke institucije koje su spremne da vode Kosovo ka sledećem koraku", kazao je.
Povodom najavljenih poteza Beograda u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, Tači je samo rekao da je "Srbija u predizbornom periodu". Ističući da se pozdravio sa predsednikom Srbije kojem je poželeo sve najbolje za Srbiju, Tači je rekao da mu je i predsednik Tadić otpozdravio istim željama.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun koji nije prisustvovao sednici, ocenio je u izveštaju da je "malo verovatno" održati status kvo i da zato "glavni prioritet za Savet bezbednosti i medjunarodnu zajednicu treba da bude nastavak procesa odredjivanja budućeg statusa Kosova". Ban Ki Mun je takodje naveo da je "primio k znanju spremnost Evropske unije da ima veću ulogu na Kosovu kao što je to izraženo u zaključcima sa Evropskog saveta od 14. decembra".
Tadić je u prvom, otvorenom delu sednice, pozvao Savet bezbednosti UN da donese odluku o nastavku pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i izrazio spremnost Srbije da odmah nastavi te razgovore u cilju pronalaženja "kompromisnog i održivog" rešenja.
Ističući da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, Tadić je ukazao da će ona svoj teritorijalni integritet i suverenitet čuvati "svim demokratskim sredstvima, pravnim argumentima i diplomatijom". "Zbog toga, još jednom potvrdjujem da Srbija neće pribegavati nasilju i ratu", rekao je Tadić.
Tadić je pozvao članice Saveta bezbednosti UN da "ne ohrabruju i da ne dozvole donošenje jednostranog akta o nezavisnosti Kosova" i kršenje Rezolucije 1244 i Povelje UN, kojima se garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
U zatvorenom delu sednice šef UNMIK-a Joahim Riker predstavio je tromesečni izveštaj o situaciji na Kosovu, a potom se obratio i predstavnik Kosova, kosovski premijer Hašim Tači. Riker je ukazao da i dalje postoje izazovi ali da "nije fer" reći da nema slobode kretanja. "Ja sam svedok da se u Prištini na ulici i restoranima može slobodno govoriti na srpskom jeziku", rekao je on.
Šef UNMIK-a je ocenio da su kosovske institucije spremne za naredni korak u procesu utvrdjivanja statusa Kosova i da od pitanja statusa zavisi sprovodjenje nekih standarda. Riker je takodje rekao da je medjunarodna administracija na Kosovu uradila ono što je bilo realno moguće uraditi i da je spremna "na sve mogućnosti" u slučaju proglašenja nezavisnosti.
Američki ambasador u UN Zalmaj Halilzad rekao je da je Savet bezbednosti UN u blokadi po pitanju rešavanja konačnog statusa Kosova i ponovio da je plan Martija Ahtisarija najbolje rešenje. "Složili smo se oko toga koja je naša pozicija oko statusa, žao nam je što se strane nisu dogovorile i što je SB blokiran, ali što se tiče specifičnijih pitanja mi smo pozdravili izbore", rekao je Halilzad. On je poručio srpskim vlastima da treba da rade mudro i da medjunarodna zajednica "pruža ruku" Srbiji i da treba raditi kako bi Srbija održala svoje veze sa SAD, sa EU.
Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin izjavio je, medjutim, da misija UN na Kosovu treba da poništi odluku o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i da svaka odluka mora biti doneta u Savetu bezbednosti UN. Čurkin je takodje istakao da "nijedno pitanje ne može biti rešeno bez SB UN".
Govoreći o ruskom predlogu za dalje rešavanje kosovskog pitanja, Čurkin je kazao da on ne predstavlja "zamrzavanje već pokretanje procesa" i da će nakon izbora u Srbiji biti trenutak za novi proces o Kosovu.
Kosovski premijer Hašim Tači je izjavio da će u veoma bliskoj budućnosti biti doneta odluka o nezavisnosti Kosova u koordinaciji sa Vašingtonom i Briselom i da će "Kosovo biti zemlja ravnopravnih šansi za sve gradjane, podsticaj stabilnosti u regionu". "Predstavili smo veoma pozitivnu realnost na Kosovu, koja je izgradila stabilne multietničke institucije koje su spremne da vode Kosovo ka sledećem koraku", kazao je.
Povodom najavljenih poteza Beograda u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, Tači je samo rekao da je "Srbija u predizbornom periodu". Ističući da se pozdravio sa predsednikom Srbije kojem je poželeo sve najbolje za Srbiju, Tači je rekao da mu je i predsednik Tadić otpozdravio istim željama.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun koji nije prisustvovao sednici, ocenio je u izveštaju da je "malo verovatno" održati status kvo i da zato "glavni prioritet za Savet bezbednosti i medjunarodnu zajednicu treba da bude nastavak procesa odredjivanja budućeg statusa Kosova". Ban Ki Mun je takodje naveo da je "primio k znanju spremnost Evropske unije da ima veću ulogu na Kosovu kao što je to izraženo u zaključcima sa Evropskog saveta od 14. decembra".
Tadićev govor pratilo 2,5 miliona gradjana
Obraćanje predsednika Tadića Savetu bezbednosti UN pratilo je oko dva i po miliona gledalaca u Srbiji, odnosno polovina svih onih kojima je u tom periodu bio uključen televizor, izjavio je Tanjugu direktor agencije "AGB Nilsen medija riserč" (Nielsen Media Research) Darko Broćić.
Tri televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju - RTS, B92 i TV Pink - izmenile su u sredu redovnu programsku šemu i direktno se uključile u prenos kada je Tadić počeo obraćanje na sednici SB UN, na kojoj je razmatran izveštaj šefa UNMIK-a Joakima Rikera o Kosovu.
Veliko interesovanje za raspravu o Kosovu bilo je i u Njujorku - o tome govori podatak da je 40 država koje nisu članice Saveta bezbednosti tražilo da njihovi ambasadori prisustvuju zasedanju.
Broćić je precizirao da je bar jedan deo Tadićevog govora na nekoj od televizija videlo oko 35 odsto ukupne populacije Srbije, odnosno oko 2,5 miliona ljudi. Najveća gledanost je bila na Radio-televiziji Srbije, gde je Tadićev govor, u bilo kom trenutku emitovanja, gledalo 12 odsto populacije u Srbiji, odnosno 848.000 ljudi.
Udeo u gledanosti na toj televiziji, odnosno udeo medju onima koji su u vreme govora imali uključene TV aparate, bio je 24,8 odsto.
Govor predsednika Srbije na TV Pinku gledalo je 7,4 odsto populacije, odnosno 522.000 ljudi, a udeo je bio 15,3 odsto.
Na TV B92 govor je pratilo 242.000 ljudi, odnosno 3,4 odsto stanovništva Srbije, a udeo u gledanosti bio je 7,1 odsto.
Podaci su dobijeni elektronskim merenjem gledanosti televizijskog programa na teritoriji Srbije bez Kosova medju stanovništvom starijim od četiri godine.
(agencije/MONDO)
Tri televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju - RTS, B92 i TV Pink - izmenile su u sredu redovnu programsku šemu i direktno se uključile u prenos kada je Tadić počeo obraćanje na sednici SB UN, na kojoj je razmatran izveštaj šefa UNMIK-a Joakima Rikera o Kosovu.
Veliko interesovanje za raspravu o Kosovu bilo je i u Njujorku - o tome govori podatak da je 40 država koje nisu članice Saveta bezbednosti tražilo da njihovi ambasadori prisustvuju zasedanju.
Broćić je precizirao da je bar jedan deo Tadićevog govora na nekoj od televizija videlo oko 35 odsto ukupne populacije Srbije, odnosno oko 2,5 miliona ljudi. Najveća gledanost je bila na Radio-televiziji Srbije, gde je Tadićev govor, u bilo kom trenutku emitovanja, gledalo 12 odsto populacije u Srbiji, odnosno 848.000 ljudi.
Udeo u gledanosti na toj televiziji, odnosno udeo medju onima koji su u vreme govora imali uključene TV aparate, bio je 24,8 odsto.
Govor predsednika Srbije na TV Pinku gledalo je 7,4 odsto populacije, odnosno 522.000 ljudi, a udeo je bio 15,3 odsto.
Na TV B92 govor je pratilo 242.000 ljudi, odnosno 3,4 odsto stanovništva Srbije, a udeo u gledanosti bio je 7,1 odsto.
Podaci su dobijeni elektronskim merenjem gledanosti televizijskog programa na teritoriji Srbije bez Kosova medju stanovništvom starijim od četiri godine.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
