Nacrt rezolucije o razvoju u procesu rešavanja statusa Kosva usvojen je u utorak u Parlamentarnoj
skupštini Saveta Evrope u Strazburu sa 96 glasova za i 48 protiv. Prilikom glasasnja, bilo je 24 uzdržanih.
U nacrtu rezolucije, koji je predložio lord Rasel-Džonston, Savet bezbednosti UN se poziva da prevazidje razlike i nametne rešenje za Kosovo, jer su mogućnosti za kompromis iscrpljene, a nerešen status doprinosi nestabilnosti čitavog regiona.
U raspravi o amandmanima usvojena su dva amandmana delegacije Srbije. Usvojen je amandman u kojem se navodi da se Parlamentarna skupština zalaže za pronalaženje alternativnih načina za nastavak pregovora i postizanje kompromisnog rešenja.
Usvojen je i amandman kojim se iz rečenice "ne treba isključiti da se kosovska skupština odluči za jednostrano proglašenje nezavisnosti", briše nastavak koji glasi "ako Savet bezbednosti ne bude u stanju da postigne jednoglasnu poziciju i nametne rešnje".
Usvojene su i preporuke rezolucije sa 104 glasa za i 46 protiv.
Srpska delegacija je glasala protiv rezolucije Parlamentarne skupštine Savete Evrope (PS SE) o Kosovu, ali je zadovoljna izmenama.
"Nismo glasali za rezoluciju ni za preporuke zato što rezolucija nije izmenjena do kraja, a preporuke su izmenjene kako mi nismo želeli”, rekao je Tanjugu šef srpske parlamentarne delegacije Miloš Aligrudić.
U rezoluciji je ostao deo u kome "Skupština poziva zemlje članice, koje su u isto vreme i članice EU, da zauzmu jedinstvenu poziciju o pitanju budućeg statusa Kosova, kao i prema jednostranoj deklaraciji nezavisnosti Skupštine Kosova".
"Ovaj član, čije je brisanje tražila srpska delegacija u amandmanima, dobija novo značenje sa prihvaćenim izmenama", tumači Aligrudić.
"Pošto je kontekst rezolucije naklonjen nastavku pregovora, ispada da je PS SE pozvala članice da budu protiv jednostrane nezavisnosti Kosova", rekao je šef srpske delegacije.
Za srpsku delegaciju je bila sporna i izmena u preporukama Komitetu ministara Saveta Evrope da pozdravi moguće slanje misije EU na Kosovo.
"Taj predlog je neprihvatljiv i zbog toga nismo glasali za rezoluciju. Cilj rezolucije, medjutim, nije bio u tome, već u pozivanju na nametanje rešenja i priznanje jednostranog proglašenja nezavisnosti. Tu nameru smo osujetili i zbog toga smo zadovoljni ukupnim rezultatima”, rekao je Aligrudić.
skupštini Saveta Evrope u Strazburu sa 96 glasova za i 48 protiv. Prilikom glasasnja, bilo je 24 uzdržanih.
U nacrtu rezolucije, koji je predložio lord Rasel-Džonston, Savet bezbednosti UN se poziva da prevazidje razlike i nametne rešenje za Kosovo, jer su mogućnosti za kompromis iscrpljene, a nerešen status doprinosi nestabilnosti čitavog regiona.
U raspravi o amandmanima usvojena su dva amandmana delegacije Srbije. Usvojen je amandman u kojem se navodi da se Parlamentarna skupština zalaže za pronalaženje alternativnih načina za nastavak pregovora i postizanje kompromisnog rešenja.
Usvojen je i amandman kojim se iz rečenice "ne treba isključiti da se kosovska skupština odluči za jednostrano proglašenje nezavisnosti", briše nastavak koji glasi "ako Savet bezbednosti ne bude u stanju da postigne jednoglasnu poziciju i nametne rešnje".
Usvojene su i preporuke rezolucije sa 104 glasa za i 46 protiv.
Srpska delegacija je glasala protiv rezolucije Parlamentarne skupštine Savete Evrope (PS SE) o Kosovu, ali je zadovoljna izmenama.
"Nismo glasali za rezoluciju ni za preporuke zato što rezolucija nije izmenjena do kraja, a preporuke su izmenjene kako mi nismo želeli”, rekao je Tanjugu šef srpske parlamentarne delegacije Miloš Aligrudić.
U rezoluciji je ostao deo u kome "Skupština poziva zemlje članice, koje su u isto vreme i članice EU, da zauzmu jedinstvenu poziciju o pitanju budućeg statusa Kosova, kao i prema jednostranoj deklaraciji nezavisnosti Skupštine Kosova".
"Ovaj član, čije je brisanje tražila srpska delegacija u amandmanima, dobija novo značenje sa prihvaćenim izmenama", tumači Aligrudić.
"Pošto je kontekst rezolucije naklonjen nastavku pregovora, ispada da je PS SE pozvala članice da budu protiv jednostrane nezavisnosti Kosova", rekao je šef srpske delegacije.
Za srpsku delegaciju je bila sporna i izmena u preporukama Komitetu ministara Saveta Evrope da pozdravi moguće slanje misije EU na Kosovo.
"Taj predlog je neprihvatljiv i zbog toga nismo glasali za rezoluciju. Cilj rezolucije, medjutim, nije bio u tome, već u pozivanju na nametanje rešenja i priznanje jednostranog proglašenja nezavisnosti. Tu nameru smo osujetili i zbog toga smo zadovoljni ukupnim rezultatima”, rekao je Aligrudić.
Predstavljajući nacrt rezolucije o procesu rešavanja statusa Kosova Rasel-Džonston je rekao da u odsustvu obostrano prihvatljivog rešenja za Kosovo, nezavisnost predstavlja jedino održivo rešenje i da podržava plan za Kosovo izlasnika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija.
Parlamentrna skupština SE poziva "članice Saveta bezbednosti UN da prevazidju razlike i nametnu rešenje" za Kosovo.
Ocenjuje se i da je "neuspeh da se postigne kompromis tokom perioda angažovanja posredničke 'trojke' otvorio period velike neizvesnosti" i da ne treba isključiti mogućnost da kosovska skupština jednostrano proglasi nezavisnost, ako "Savet bezbednosti ne bude u stanju da postigne jednoglasnu poziciju i nametne rešenje".
Apelujući na Beograd i Prištinu da deluju razumno, pozivaju se i članice SE koje su u EU da usvoje jedinstvenu poziciju po pitanju statusa Kosova i prema mogućem jednostranom proglašenju nezavisnosti.
Istovremno se ponavlja čvrsta privreženost saradnji sa Srbijom u konsolidovanju njene demokratije, kao i spremnost da joj se pomogne da "postane izvor dugoročne stabilnosti regiona" i na putu koji vodi članstvu u EU.
U preporukama koje prate predlog rezolucije, traži se "da proces statusa ni na koji nači ne bi trebalo da skrene pažnju... sa primene standarda za Kosovo" i poziva da Kosovo, nezavisno od budućeg statusa, "bude multietnička oblast bezbedna za sve one koji na njemu žive".
U raspravi o predloženom tekstu, posle Rasela-Džonstona govorio je izvestilac Pieter Omtzigt koji je u ime Odbora za pravna pitanja i ljudska prava podržao nacrt rezolucije i nacrt preporuka lorda Rasela-Džonstona.
Omtzigt je ocenio da je poštovanje ljudskih prava na Kosovu na niskom nivou. On je preneo zaključke svog odbora da je potrebno osigurati punu primenu standarda na polju demokratije, vladavine zakona i ljudskih prava svih ljudi na Kosovu, kao i da je sada, "u sadašnjoj klimi političkih tenzija" još neophodnije da se podstiču pravda i povernje.
Odbor je ocenio i da "svako buduće rešenje treba da ima cilj da se osigura puna primena 'Standarda za Kosovo'" i "jačanje mehanizama za zaštitu ljudskih prava na Kosovu".
Evropska narodna partija je saopštila da u toj grupi postoje neslaganja oko Džonstonovih zaključaka o statusu Kosova kojima se predlaže nezavisnost, kao i oko predvidjenog roka i oko toga ko je zadužen da donese odluku o budućem statusu.
"I dalje ima mesta za dijalog, a zaustavljanje dijaloga bi bi negativan faktor. Pobeda jedne strane i poraz druge nije najbolje rešenje", rekao je predstavnik te grupe u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE), upozoravajući na opasnost od stvaranja presedana.
Savez liberala i demokrata je podržao Džonstonove zaključke o neophodnosti nezavisnosti Kosova, predstavljajući situaciju u kontekstu posleratne situacije koja se ne može primeniti na druge slučajeve u svetu.
Debata se pretvorila u oštru polemiku britanskog parlamentarca, koji je kritikovao stav Rusije prema Kosovu, i predstavnika ruske delegacije Konstantina Kosačova, koji je uzvratio na optužbe.
Kosačov, koji je govorio u ime Evropske demokratske grupe, poručio je Džonstonu da mora da poštuje druga mišljenja u Parlamentu, iako su drugačija od njegovih, kao i da ne vredja Rusiju poredeći je sa medvedom koji gazi male.
Ruski poslanik je insistirao na zalaganju Rusije za poštovanje medjunarodnog prava da bi se izbegla primena sile i novi sukobi.
On je ocenio da je kosovska kriza nastala i zato što je separatizam podržavan spolja, od Amerike i nekih evropskih zemalja, koje su slale jasne poruke i time obesmislile pregovore o budućem statusu.
Socijalistička grupa je saopštila da je reč o "izuzetno osetljivom i eksplozivnom pitanju" koje zahteva više opreznosti. Ta grupa se založila za poštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i za medjunarodni okvir rešavanja ovog pitanja.
"EU i NATO se igraju vatrom zato što hoće da postave secesionističkog predsednika, što može da dovede do toga da se konflikt proširi na druge zemlje", smatra ova politička grupa.
"Naša grupa potpuno odbacuje mogućnost jednoglasnog proglašenja nezavisnosti", poručio je njen predstavnik u PS SE, zalažući se za nastavak pregovora.
Generalni sekretar SE Teri Dejvis izjavio je da odluku o budućem statusu Kosova i Metohije treba da donese Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Dejvis je na konferenciji za novinare, medjutim, ocenio da su sve manje šanse da to pitanje bude rešeno u svetskoj organizaciji.
"Nisam optimista na osnovu razgovora sa predstavnicima UN", rekao je on, dodajući da je, ukoliko bude jednostrano proglašena nezavisnost Kosova, na vladama da donesu odluku o tome da li će priznati novu državu ili ne.
Generalni sekretar SE je rekao da je svestan zabrinutosti da bi eventualna odluka o nezavisnosti mogla da ima posledice u regionu, a naročito u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, ali i šire.
(agencije/MONDO)
Parlamentrna skupština SE poziva "članice Saveta bezbednosti UN da prevazidju razlike i nametnu rešenje" za Kosovo.
Ocenjuje se i da je "neuspeh da se postigne kompromis tokom perioda angažovanja posredničke 'trojke' otvorio period velike neizvesnosti" i da ne treba isključiti mogućnost da kosovska skupština jednostrano proglasi nezavisnost, ako "Savet bezbednosti ne bude u stanju da postigne jednoglasnu poziciju i nametne rešenje".
Apelujući na Beograd i Prištinu da deluju razumno, pozivaju se i članice SE koje su u EU da usvoje jedinstvenu poziciju po pitanju statusa Kosova i prema mogućem jednostranom proglašenju nezavisnosti.
Istovremno se ponavlja čvrsta privreženost saradnji sa Srbijom u konsolidovanju njene demokratije, kao i spremnost da joj se pomogne da "postane izvor dugoročne stabilnosti regiona" i na putu koji vodi članstvu u EU.
U preporukama koje prate predlog rezolucije, traži se "da proces statusa ni na koji nači ne bi trebalo da skrene pažnju... sa primene standarda za Kosovo" i poziva da Kosovo, nezavisno od budućeg statusa, "bude multietnička oblast bezbedna za sve one koji na njemu žive".
U raspravi o predloženom tekstu, posle Rasela-Džonstona govorio je izvestilac Pieter Omtzigt koji je u ime Odbora za pravna pitanja i ljudska prava podržao nacrt rezolucije i nacrt preporuka lorda Rasela-Džonstona.
Omtzigt je ocenio da je poštovanje ljudskih prava na Kosovu na niskom nivou. On je preneo zaključke svog odbora da je potrebno osigurati punu primenu standarda na polju demokratije, vladavine zakona i ljudskih prava svih ljudi na Kosovu, kao i da je sada, "u sadašnjoj klimi političkih tenzija" još neophodnije da se podstiču pravda i povernje.
Odbor je ocenio i da "svako buduće rešenje treba da ima cilj da se osigura puna primena 'Standarda za Kosovo'" i "jačanje mehanizama za zaštitu ljudskih prava na Kosovu".
Evropska narodna partija je saopštila da u toj grupi postoje neslaganja oko Džonstonovih zaključaka o statusu Kosova kojima se predlaže nezavisnost, kao i oko predvidjenog roka i oko toga ko je zadužen da donese odluku o budućem statusu.
"I dalje ima mesta za dijalog, a zaustavljanje dijaloga bi bi negativan faktor. Pobeda jedne strane i poraz druge nije najbolje rešenje", rekao je predstavnik te grupe u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE), upozoravajući na opasnost od stvaranja presedana.
Savez liberala i demokrata je podržao Džonstonove zaključke o neophodnosti nezavisnosti Kosova, predstavljajući situaciju u kontekstu posleratne situacije koja se ne može primeniti na druge slučajeve u svetu.
Debata se pretvorila u oštru polemiku britanskog parlamentarca, koji je kritikovao stav Rusije prema Kosovu, i predstavnika ruske delegacije Konstantina Kosačova, koji je uzvratio na optužbe.
Kosačov, koji je govorio u ime Evropske demokratske grupe, poručio je Džonstonu da mora da poštuje druga mišljenja u Parlamentu, iako su drugačija od njegovih, kao i da ne vredja Rusiju poredeći je sa medvedom koji gazi male.
Ruski poslanik je insistirao na zalaganju Rusije za poštovanje medjunarodnog prava da bi se izbegla primena sile i novi sukobi.
On je ocenio da je kosovska kriza nastala i zato što je separatizam podržavan spolja, od Amerike i nekih evropskih zemalja, koje su slale jasne poruke i time obesmislile pregovore o budućem statusu.
Socijalistička grupa je saopštila da je reč o "izuzetno osetljivom i eksplozivnom pitanju" koje zahteva više opreznosti. Ta grupa se založila za poštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i za medjunarodni okvir rešavanja ovog pitanja.
"EU i NATO se igraju vatrom zato što hoće da postave secesionističkog predsednika, što može da dovede do toga da se konflikt proširi na druge zemlje", smatra ova politička grupa.
"Naša grupa potpuno odbacuje mogućnost jednoglasnog proglašenja nezavisnosti", poručio je njen predstavnik u PS SE, zalažući se za nastavak pregovora.
Generalni sekretar SE Teri Dejvis izjavio je da odluku o budućem statusu Kosova i Metohije treba da donese Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Dejvis je na konferenciji za novinare, medjutim, ocenio da su sve manje šanse da to pitanje bude rešeno u svetskoj organizaciji.
"Nisam optimista na osnovu razgovora sa predstavnicima UN", rekao je on, dodajući da je, ukoliko bude jednostrano proglašena nezavisnost Kosova, na vladama da donesu odluku o tome da li će priznati novu državu ili ne.
Generalni sekretar SE je rekao da je svestan zabrinutosti da bi eventualna odluka o nezavisnosti mogla da ima posledice u regionu, a naročito u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, ali i šire.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
