Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić potpisaće u Moskvi, 25. januara u ime Vlade Srbije sporazum o saradnji u oblasti energetike sa Vladom Ruske Federacije. Sporazum će biti osnova za razgovore o zaključivanju ugovora Javnog preduzeća Srbijagas i ruskog Gazprom eksporta o izgradnji gasovoda i podzemnog skladišta gasa "Banatski Dvor" i ugovora Vlade Srbije i Gazprom njefta o prodaji i razvoju NIS-a.
To je odlučeno pošto je Vlada Srbije danas usvojila tekst energetskog sporazuma sa Rusijom, kojim je, izmedju ostalog, predvidjena i prodaja Naftne industrije Srbije (NIS) ruskom Gasprom njeftu. Gaspromnjeft saopštio je, medjutim, da konačni dogovor sa Srbijom o kupovini 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije (NIS) još nije postignut.
Kako prenosi ruska agencija RBK, pozivajući se na službu za odnose sa javnošću Gaspromnjefta, pregovori se vode, ali uslovi sporazuma nisu do kraja usaglašeni i konačnog dogovora o kupovini nema.
RBK navodi da u pres-službi nisu želeli da preciziraju koliko ruska strana predlaže za kupovinu tog dela NIS.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica rekao je da će tekst Sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede izmedju vlada Srbije i Rusije biti poznat javnosti posle njegovog potpisivanja u Moskvi. On je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da se o Sporazumu još pregovara i da će njegova konačna verzija biti usaglašenja i potpisana 25. januara u ruskoj prestonici.
On je objasnio da Sporazum ima okvirni karater i da je važno da ga prate odgovarajući ugovori kao što je ugovor izmedju "Gasproma" i "Srbijagasa".
Koštunica je ocenio da nacrt sporazuma ima izuzetan značaj za energetsku stabilnost Sribje i doprineće i povećanju zaposlenosti u zemlji. On je rekao i da bi Srbija, da nema sporazuma, postala energetski izolovana.
Indirektnu korist od Sporazuma imaće i gradjevinska industrija u Srbiji, rekao je Košutnica na izuzetno posećenoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Koštunica je rekao da je razgovarao sa liderom G17 plus Mladjanom Dinkićem i da su se ministri iz te stranke izjasnili da bi verzija sporazuma mogla biti poboljšana, precizirajući da on smatra da može i treba na tome da se radi.
Premijer je naglasio je važno da je u Vladi Srbije preovladao konsezus po ovom pitanju.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mladjan Dinkić prethodno je izjavio da ministri iz G17 Plus nisu prisustvovali sednici Vlade na kojoj se razgovaralo o energetskom sporazumu sa Rusijom jer nisu želeli da se izjašnjavaju o tom sporazumu s obzirom da on nije potpun.
"Bićemo spremni da se izjasnimo tek kada sporazum bude podnet Skupštini na ratifikaciju, odnosno kada budu poznati njegovi detalji", rekao je Dinkić.
To mišljenje ne deli ministar Ilić. "Izuzetno sam zadovoljan što mi je Vlada Srbije ukazala poverenje da potpišem sporazum sa Vladom Ruske Federacije u oblasti energetike", rekao je Ilić i ocenio da je taj strateški sporazum najveća investicija do sada u Srbiji.
"Sporazum će biti potpisan u Moskvi 25. januara i ovo je najbolja vest za srpske privrednike i naše gradjane", naglasio je Ilić.
Ministar rudarstava i energetike Aleksandar Popović izjavio je da će sporazum srpske i ruske vlade u oblasti energetike "sigurno doprineti i povećanju nivoa stranih investicija u Srbiju".
Popović je rekao da će zahvaljajući sporazumu biti povećana i energetska bezbednost Srbije, jer će se njegovom realizacijom povećati količina gasa koja stiže u našu zemlju.
Realizacija sporazuma doprineće i smanjenju pritiska na naš elektroenergetski sistem, ocenio je Popović na konferenciji za novinare u Vadi Srbije.
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Aleksejev izjavio je da sporazum o energetskoj saradnji obuhvata izgradnju magistralnog gasovoda kroz Srbiju i privatizaciju Naftne industrije Srbije.
"Biće magistralni gasovod", rekao je Aleksejev na konferenciji za novinare Društva rusko-srpskog prijateljstva, upitan da li će kroz Srbiju "ići krak gasovoda ili će to biti magistralni gasovod".
Ambasador Rusije je rekao da će sporazum biti temelj novih odnosa dve zemlje i da je siguran kako ishod izbora za predsednika Srbije neće uticati na dogovor.
"Želeo bih da naši ekonomski odnosi budu zaštićeni od političkih talasa", rekao je Aleksejev.
Dodao je da će Srbija potpisivanjem sporazuma dobiti posebnu ulogu u regionu, jer će dobiti novi kvalitet kao zemlja koja može da pruži sve usluge u transportu gasa i poboljšane mogućnosti u vezi sa naftom.
"Mislim da će zato biti povećan ne samo ekonomski, nego i politički uticaj Srbije. To je dobra stvar i za Srbiju i za Rusiju i naše bilateralne odnose", rekao je Aleksejev.
Portparol Evropske komisije za energetiku Feran Daradelas izjavio je u Briselu da Evropska komisija nema ništa protiv izgradnje ruskog gasovoda "Južni potok" preko Bugarske i Srbije, jer smatra da je "u skladu, a ne suprotnosti" s projektom izgradnje gasovoda "Nabuko" koji podržava Evropska unija.
To je odlučeno pošto je Vlada Srbije danas usvojila tekst energetskog sporazuma sa Rusijom, kojim je, izmedju ostalog, predvidjena i prodaja Naftne industrije Srbije (NIS) ruskom Gasprom njeftu. Gaspromnjeft saopštio je, medjutim, da konačni dogovor sa Srbijom o kupovini 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije (NIS) još nije postignut.
Kako prenosi ruska agencija RBK, pozivajući se na službu za odnose sa javnošću Gaspromnjefta, pregovori se vode, ali uslovi sporazuma nisu do kraja usaglašeni i konačnog dogovora o kupovini nema.
RBK navodi da u pres-službi nisu želeli da preciziraju koliko ruska strana predlaže za kupovinu tog dela NIS.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica rekao je da će tekst Sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede izmedju vlada Srbije i Rusije biti poznat javnosti posle njegovog potpisivanja u Moskvi. On je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da se o Sporazumu još pregovara i da će njegova konačna verzija biti usaglašenja i potpisana 25. januara u ruskoj prestonici.
On je objasnio da Sporazum ima okvirni karater i da je važno da ga prate odgovarajući ugovori kao što je ugovor izmedju "Gasproma" i "Srbijagasa".
Koštunica je ocenio da nacrt sporazuma ima izuzetan značaj za energetsku stabilnost Sribje i doprineće i povećanju zaposlenosti u zemlji. On je rekao i da bi Srbija, da nema sporazuma, postala energetski izolovana.
Indirektnu korist od Sporazuma imaće i gradjevinska industrija u Srbiji, rekao je Košutnica na izuzetno posećenoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Koštunica je rekao da je razgovarao sa liderom G17 plus Mladjanom Dinkićem i da su se ministri iz te stranke izjasnili da bi verzija sporazuma mogla biti poboljšana, precizirajući da on smatra da može i treba na tome da se radi.
Premijer je naglasio je važno da je u Vladi Srbije preovladao konsezus po ovom pitanju.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mladjan Dinkić prethodno je izjavio da ministri iz G17 Plus nisu prisustvovali sednici Vlade na kojoj se razgovaralo o energetskom sporazumu sa Rusijom jer nisu želeli da se izjašnjavaju o tom sporazumu s obzirom da on nije potpun.
"Bićemo spremni da se izjasnimo tek kada sporazum bude podnet Skupštini na ratifikaciju, odnosno kada budu poznati njegovi detalji", rekao je Dinkić.
To mišljenje ne deli ministar Ilić. "Izuzetno sam zadovoljan što mi je Vlada Srbije ukazala poverenje da potpišem sporazum sa Vladom Ruske Federacije u oblasti energetike", rekao je Ilić i ocenio da je taj strateški sporazum najveća investicija do sada u Srbiji.
"Sporazum će biti potpisan u Moskvi 25. januara i ovo je najbolja vest za srpske privrednike i naše gradjane", naglasio je Ilić.
Ministar rudarstava i energetike Aleksandar Popović izjavio je da će sporazum srpske i ruske vlade u oblasti energetike "sigurno doprineti i povećanju nivoa stranih investicija u Srbiju".
Popović je rekao da će zahvaljajući sporazumu biti povećana i energetska bezbednost Srbije, jer će se njegovom realizacijom povećati količina gasa koja stiže u našu zemlju.
Realizacija sporazuma doprineće i smanjenju pritiska na naš elektroenergetski sistem, ocenio je Popović na konferenciji za novinare u Vadi Srbije.
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Aleksejev izjavio je da sporazum o energetskoj saradnji obuhvata izgradnju magistralnog gasovoda kroz Srbiju i privatizaciju Naftne industrije Srbije.
"Biće magistralni gasovod", rekao je Aleksejev na konferenciji za novinare Društva rusko-srpskog prijateljstva, upitan da li će kroz Srbiju "ići krak gasovoda ili će to biti magistralni gasovod".
Ambasador Rusije je rekao da će sporazum biti temelj novih odnosa dve zemlje i da je siguran kako ishod izbora za predsednika Srbije neće uticati na dogovor.
"Želeo bih da naši ekonomski odnosi budu zaštićeni od političkih talasa", rekao je Aleksejev.
Dodao je da će Srbija potpisivanjem sporazuma dobiti posebnu ulogu u regionu, jer će dobiti novi kvalitet kao zemlja koja može da pruži sve usluge u transportu gasa i poboljšane mogućnosti u vezi sa naftom.
"Mislim da će zato biti povećan ne samo ekonomski, nego i politički uticaj Srbije. To je dobra stvar i za Srbiju i za Rusiju i naše bilateralne odnose", rekao je Aleksejev.
Portparol Evropske komisije za energetiku Feran Daradelas izjavio je u Briselu da Evropska komisija nema ništa protiv izgradnje ruskog gasovoda "Južni potok" preko Bugarske i Srbije, jer smatra da je "u skladu, a ne suprotnosti" s projektom izgradnje gasovoda "Nabuko" koji podržava Evropska unija.
Gasovod kroz Srbiju
Već sada se zna da će gasovod kroz Srbiju biti kapaciteta od oko 20 milijardi kubnih metara godišnje, uz prihod od transporta gasa u iznosu od oko 200 miliona evra godinšnje.
Sporazum podrazumeva i proširenje trenutnog kapaciteta skladišta gasa u Banatskom Dvoru, koji sada može da primi oko 800.000 kubnih metara, s mogućnošću dnevnog upumpavanja oko pet miliona kubika.
Projekat izgradnje gasovoda "Južni tok" jedan je od sada najvećih, ako ne i najveći, u gasnom sektoru u svetu i on je zajednički projekat ruskog giganta "Gasproma" i italijanske energetske kompanije ENI, kojim će se prirodni gas transportovati iz Rusije, a moguće i iz centralne Azije, u Evropu preko Crnog mora.
Podvodni deo gasovoda, u dužini od 900 kilometara, povezivaće rusku obalu Crnog mora i bugarski grad Burgas, a površinski deo će se sastojati od dva kraka.
Jedan krak će ići kroz Bugarsku i Grčku, preko Jadranskog mora do italijanskog grada Brindizija, dok će se drugi protezati u pravcu sever-zapad, a moguće su dve rute: kroz Bugarsku, Srbiju, Madjarsku i Austriju ili kroz Bugarsku, Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju i Austriju.
Magistralni gasovod kroz Srbiju, od Dimitrovgrada do hrvatske granice, biće inevsticija vredna oko milijardu evra, a njegova dužina biće oko 400 kilometara, s mogućnošću da se jedan krak odvoji prema Republici Srpskoj.
Izgradnja tog gasovoda je rezultat dogovora predsednika Rusije Vladimira Putina i tadašnjeg premijera Italije Silvija Berluskonija o obezbedivanju dodatnih, više od 30 milijardi kubnih metara gasa za Apeninsko poluostrvo, ali i za snabdevanje Evrope.
Ruski "Gasprom" je idejni lider i glavni finansijer projekta gasovoda "Plavi potok" (Blue Stream) i to je trenutno najveća investicija u svetu u oblasti transporta gasa, vredna više od 5,4 milijardi dolara, a njegov deo pod nazivom "Južni potok" trebalo bi da prodje kroz Srbiju.
Sporazum podrazumeva i proširenje trenutnog kapaciteta skladišta gasa u Banatskom Dvoru, koji sada može da primi oko 800.000 kubnih metara, s mogućnošću dnevnog upumpavanja oko pet miliona kubika.
Projekat izgradnje gasovoda "Južni tok" jedan je od sada najvećih, ako ne i najveći, u gasnom sektoru u svetu i on je zajednički projekat ruskog giganta "Gasproma" i italijanske energetske kompanije ENI, kojim će se prirodni gas transportovati iz Rusije, a moguće i iz centralne Azije, u Evropu preko Crnog mora.
Podvodni deo gasovoda, u dužini od 900 kilometara, povezivaće rusku obalu Crnog mora i bugarski grad Burgas, a površinski deo će se sastojati od dva kraka.
Jedan krak će ići kroz Bugarsku i Grčku, preko Jadranskog mora do italijanskog grada Brindizija, dok će se drugi protezati u pravcu sever-zapad, a moguće su dve rute: kroz Bugarsku, Srbiju, Madjarsku i Austriju ili kroz Bugarsku, Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju i Austriju.
Magistralni gasovod kroz Srbiju, od Dimitrovgrada do hrvatske granice, biće inevsticija vredna oko milijardu evra, a njegova dužina biće oko 400 kilometara, s mogućnošću da se jedan krak odvoji prema Republici Srpskoj.
Izgradnja tog gasovoda je rezultat dogovora predsednika Rusije Vladimira Putina i tadašnjeg premijera Italije Silvija Berluskonija o obezbedivanju dodatnih, više od 30 milijardi kubnih metara gasa za Apeninsko poluostrvo, ali i za snabdevanje Evrope.
Ruski "Gasprom" je idejni lider i glavni finansijer projekta gasovoda "Plavi potok" (Blue Stream) i to je trenutno najveća investicija u svetu u oblasti transporta gasa, vredna više od 5,4 milijardi dolara, a njegov deo pod nazivom "Južni potok" trebalo bi da prodje kroz Srbiju.
"Premija ili kolonijalizacija Srbije"?
Ekonomski analitičari i dalje su rezervisani prema Sporazumu sa Rusijom o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, koji je usvojila Vlada Srbije, pogotovo kad je reč o koristi koji će taj ugovor doneti privredi i gradjanima Srbije.
Dok poslovni aranžman sa ruskom kompanijom "Gasprom" deo analitičara smatra "premijom" za Srbiju, drugi, medjutim, izražavaju rezerve prema činjenici da sporazum podrazumeva prodaju "Naftne industrije Srbije" putem direktne pogodbe, umesto na tenderu, kako je predvidjeno Zakonom o privatizaciji.
Urednik energetskog portala www.energoportal.info Dragan Nedeljković izjavio je Tanjugu da Sporazum sa Vladom Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede predstavlja "premiju" za Srbiju.
Prema njegovim rečima, potpisivanje Sporazuma, u momentu kada se ceo svet i politički zvaničnici zemalja bore za energetsku stabilnost svojih zemalja, ovo je očekivan potez.
"Srbija već ima problema sa energijom, nijedna nova elektrana nije napravljena u poslednjih dvadeset godina, dok sa druge strane potrošnja raste a uvoz nafte je sve skuplji", podsetio je Nedeljković.
Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević ukazuje za Tanjug da je direktnom prodajom NIS-a prekršen Zakon o privatizaciji.
"Prodaja NIS-a suprotna je i našem Zakonu o besplatnoj podeli akcija jer on govori o privatizaciji NIS a ovde će ta kompanija biti u maloj meri privatizovana jer je "Gasprom" u većinskom vlasništvu Rusije", smatra Kovačević.
On je dodao da se kao poseban problem pojavljuje i činjenica da NIS drži u svojim rukama 78 odsto naftnih derivata, i da je dobro poznato "šta znači imati koncentrisanu prodaju. "Kako ćemo se braniti od monopolskog ponašanja novog vlasnika NIS-a, kojeg smo direktnom pogodbom stekli", upitao se Kovačević.
Direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Vuka Djoković ukazao je da još nisu poznati ključni detalji sporazuma, ali ocenjuje da iza njegovog usvajanja stoje politički, a ne ekonomski razlozi.
"Nije objavljeno koliku ce cenu "Gasprom" da plati za NIS. Ako je rec o ceni koju je pomenuo ministar Dinkić, od 400 miliona evra, ta cena je veoma nepovoljna za Srbiju", rekao je Djoković.
On je naveo da odgovor sada traže mnoga pitanja, kao, na primer, pitanje kako to da je "Gazprom" u novembru bio spreman da učestvuje na tenderu za NIS, a sada se NIS prodaje van tržišta i ispod tržišne cene? Predstavnici vlasti treba da odgovore i na pitanje sta će raditi u slučaju preuzimanja 51 odsto NIS-a, odnosno šta će drzava da radi sa preostalih 49 odsto vlasnistva?
Za njega je nejasno i zašto "Gazprom" ne kupi 100 odsto NIS-a, jer je, smatra, besmisleno da država postaje manjinski akcionar?
Gradjani treba da znaju i šta će biti sa uredbom o zabrani uvoza naftnih derivata, kao i sa plaćanjem dazbina na koriscenje mineralnih sirovina jer NIS crpe oko 600.000 tona nafte iz domacih lezista, a zna se da ta nafta nije adekvatno oporezovana.
Stavovi su podeljeni i medju političarima. Dok predsednik Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović tvrdi da odluka o potisivanju sporazuma ima političku pozadinu, za srpskog ministra trgovine i usluga Predraga Bubala u pitanju je "istorijski sporazum".
Jovanović je naglasio da se "ne sme dopustiti da cena izborne podrške Vojislava Koštunice predsedničkom kandidatu DS bude plaćena kolonizacijom Srbije, do koje dolazi realizacijom energetskog sporazuma sa Rusijom".
"Jasno je da takva odluka ne može biti doneta bez dogovora predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice, s obzirom da oni vode dve stranke vladajuće koalicije", rekao je Jovanović na konferenciji za novinare.
Bubalo, medjutim, kaže da je energetski sporazum koji 25. januara treba da bude potpisan sa Rusijom "istorijski sporazum koji rešava energetsku situaciju Srbije za mnogo desetina godina unapred".
Bubalo je agenciji Beta kazao da odluka Vlade Srbije da sa Rusijom sklopi sporazum u oblasti energetike "najbolja vest za privredu i gradjane Srbije".
"To je istorijski sporazum kojim će dobiti gradjani Srbije, privreda i privredni subjekti koji će biti u poziciji da se uredno snabdevaju energentima", kazao je Bubalo.
Prema njegovim rečima, energetskim sporazumom Srbija će postati tranzitna zemlja kada je u pitanju gas i gasovod prema Evropskoj uniji.
(agencije/MONDO)
Dok poslovni aranžman sa ruskom kompanijom "Gasprom" deo analitičara smatra "premijom" za Srbiju, drugi, medjutim, izražavaju rezerve prema činjenici da sporazum podrazumeva prodaju "Naftne industrije Srbije" putem direktne pogodbe, umesto na tenderu, kako je predvidjeno Zakonom o privatizaciji.
Urednik energetskog portala www.energoportal.info Dragan Nedeljković izjavio je Tanjugu da Sporazum sa Vladom Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede predstavlja "premiju" za Srbiju.
Prema njegovim rečima, potpisivanje Sporazuma, u momentu kada se ceo svet i politički zvaničnici zemalja bore za energetsku stabilnost svojih zemalja, ovo je očekivan potez.
"Srbija već ima problema sa energijom, nijedna nova elektrana nije napravljena u poslednjih dvadeset godina, dok sa druge strane potrošnja raste a uvoz nafte je sve skuplji", podsetio je Nedeljković.
Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević ukazuje za Tanjug da je direktnom prodajom NIS-a prekršen Zakon o privatizaciji.
"Prodaja NIS-a suprotna je i našem Zakonu o besplatnoj podeli akcija jer on govori o privatizaciji NIS a ovde će ta kompanija biti u maloj meri privatizovana jer je "Gasprom" u većinskom vlasništvu Rusije", smatra Kovačević.
On je dodao da se kao poseban problem pojavljuje i činjenica da NIS drži u svojim rukama 78 odsto naftnih derivata, i da je dobro poznato "šta znači imati koncentrisanu prodaju. "Kako ćemo se braniti od monopolskog ponašanja novog vlasnika NIS-a, kojeg smo direktnom pogodbom stekli", upitao se Kovačević.
Direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Vuka Djoković ukazao je da još nisu poznati ključni detalji sporazuma, ali ocenjuje da iza njegovog usvajanja stoje politički, a ne ekonomski razlozi.
"Nije objavljeno koliku ce cenu "Gasprom" da plati za NIS. Ako je rec o ceni koju je pomenuo ministar Dinkić, od 400 miliona evra, ta cena je veoma nepovoljna za Srbiju", rekao je Djoković.
On je naveo da odgovor sada traže mnoga pitanja, kao, na primer, pitanje kako to da je "Gazprom" u novembru bio spreman da učestvuje na tenderu za NIS, a sada se NIS prodaje van tržišta i ispod tržišne cene? Predstavnici vlasti treba da odgovore i na pitanje sta će raditi u slučaju preuzimanja 51 odsto NIS-a, odnosno šta će drzava da radi sa preostalih 49 odsto vlasnistva?
Za njega je nejasno i zašto "Gazprom" ne kupi 100 odsto NIS-a, jer je, smatra, besmisleno da država postaje manjinski akcionar?
Gradjani treba da znaju i šta će biti sa uredbom o zabrani uvoza naftnih derivata, kao i sa plaćanjem dazbina na koriscenje mineralnih sirovina jer NIS crpe oko 600.000 tona nafte iz domacih lezista, a zna se da ta nafta nije adekvatno oporezovana.
Stavovi su podeljeni i medju političarima. Dok predsednik Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović tvrdi da odluka o potisivanju sporazuma ima političku pozadinu, za srpskog ministra trgovine i usluga Predraga Bubala u pitanju je "istorijski sporazum".
Jovanović je naglasio da se "ne sme dopustiti da cena izborne podrške Vojislava Koštunice predsedničkom kandidatu DS bude plaćena kolonizacijom Srbije, do koje dolazi realizacijom energetskog sporazuma sa Rusijom".
"Jasno je da takva odluka ne može biti doneta bez dogovora predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice, s obzirom da oni vode dve stranke vladajuće koalicije", rekao je Jovanović na konferenciji za novinare.
Bubalo, medjutim, kaže da je energetski sporazum koji 25. januara treba da bude potpisan sa Rusijom "istorijski sporazum koji rešava energetsku situaciju Srbije za mnogo desetina godina unapred".
Bubalo je agenciji Beta kazao da odluka Vlade Srbije da sa Rusijom sklopi sporazum u oblasti energetike "najbolja vest za privredu i gradjane Srbije".
"To je istorijski sporazum kojim će dobiti gradjani Srbije, privreda i privredni subjekti koji će biti u poziciji da se uredno snabdevaju energentima", kazao je Bubalo.
Prema njegovim rečima, energetskim sporazumom Srbija će postati tranzitna zemlja kada je u pitanju gas i gasovod prema Evropskoj uniji.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
