Povratak u Srbiju originalnog 166. lista Miroslavljevog jevanđelja, koji se čuva u Nacionalnoj biblioteci Rusije u Sankt Peterburgu, je neizvestan, piše štampa.
Povratak te stranice u Srbiju biće jedna od tema o kojoj će 9. i 10. marta predsednik Tomislav Nikolić razgovarati u Moskvi sa svojim domaćinima, saznaju "Novosti".
Prema tim informacijama, rusko ministarstvo kulture, nije voljno da Beogradu prepusti ovaj dragoceni dokument, već je saglasno da nam da njegovu kopiju. Prepis, međutim, kod nas već postoji, zbog čega će naša strana, najverovatnije, pokušati da urgira da nam ustupe original.
Kuriozitet je što ta 166. stranica jedina neostaje da bi se kompletirao najstariji srpski ćirilični rukopis, a ona je u Rusiju dospela tako što ju je u 19. veku tadašnji kijevski arhiepiskop Porfirije Uspenski, koji je posetio Hilandar 1845. ili 1846, opčinjen lepotom knjige, krišom istrgnuo i odneo sa sobom.
Spomenik srpske pismenosti, inače, napisan je u 12. veku, a po napuštanju Hilandara do 1883. godine list je čuvan u Kijevu, da bi bio prenet u Imperatorsku javnu biblioteku, danas Nacionalnu biblioteku Rusije u Sankt Peterburgu. Na njemu se nalaze čtenija za 7. (20) januar, praznik Svetog Jovana Krstitelja.
Svetski istoričari nisu primetili list sve do pojavljivanja na arheološkoj izložbi u Kijevu 1874. godine i tada ga fotografiše Stojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke u Beogradu, koji čitavom rukopisu daje ime Miroslavljevo jevanđelje.
Stranica koja nedostaje bila je u Beogradu prošle godine u junu, u sklopu izložbe "Putevima Miroslavljevog jevanđelja" u Muzeju Vuka i Dositeja, ali je potom vraćena u Sankt Peterburg, navode "Novosti".
Miroslavljevo jevanđelje nalazi se na Uneskovoj listi Pamćenje sveta, što je priznanje njegovoj istorijskoj važnosti. Nastalo je u Crkvi Svetog Petra i Pavla u Bijelom Polju. Napisano je u slavu srpskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje, koji je vladao do 1198. Zahumljem.
Jevanđelje je u Hilandar preneo Stefan Nemanja kada se zamonašio i u tamošnjoj biblioteci je stajalo do 1896, kada je poklonjeno kralju Aleksandru Obrenoviću koji ga je poneo u Beograd.
