Raspravno veće konstatovalo je da Srbija nije učinila ništa da sprovede sudski nalog za hapšenje Petra Jojića, Vjerice Radete i Jova Ostojića i izrazilo "ozbiljnu zabrinutost" zbog "izostanka napora" srpskih vlasti i "propusta da sarađuju" sa Tribunalom.

"Raspravno veće ozbiljno je zabrinuto zbog izostanka napora Vlade Srbije i njenog propusta da sarađuje" u hapšenju optuženih, konstatovao je predsedavajući sudija Alfons Ori na raspravi na kojoj je učestvovao i srpski zastupnik Saša Obradović.

Sudija Ori je, u oštrom tonu, više puta podvukao da srpske vlasti imaju pravnu obavezu da "bez odlaganja"sprovedu nalog Tribunala za hapšenje troje optuženih.

U suprotnom, naglasio je sudija Ori, Savet bezbednosti UN, kome je Tribunal prijavio Srbiju zbog nesaradnje, "mogao bi preduzeti dalje mere".

Predsedavajući sudija insistirao je da mu predstavnik Srbije Saša Obradović odgovori "koje je smislene akcije Srbija preduzela da optužene uhapsi".

Obradović je uzvratio da, ako mu se dozvoljava da govori samo o hapšenju, "ne bi imao šta da kaže i mogao bi da sedne", ali da je "Vlada bila aktivna" u vezi sa nalozima Tribunala.

"Dakle, vaš odgovor je: Nismo uradili ništa...a vaša primarna obaveza bila je da uhapsite optužene", protumačio je sudija Ori.

Obradović je uzvratio da Vlada Srbije mora da vodi računa o "političko-bezbednosnim aspektima" saradnje sa Tribunalom, budući da smatra da "situacija od kraja 2014. nije ni malo jednostavna", o čemu je sud, po njegovim rečima, detaljno izvestila u poverljivim podnescima.

U toku je, kako je Obradović kazao, "političko-bezbednosno procenjivanje", Ministarstvo pravde Srbije "sprovodi opširne konsultacije", a "organi postupaju u skladu sa zakonom o saradnji s Tribunalom".

Vlada Srbije "nije razumela potrebu predsednika Tribunala da u oktobru 2015. Srbiju prijavi Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje", naglasio je Obradović.

On je podsetio da takva prijava nikada nije bila podneta protiv Francuske, koja je odbila da, u sličnom postupku zbog nepoštovanja suda, Tribunalu izruči bivšu portparolku haškog tužilaštva Florans Artman (Florence Hartmann).

Francuska, kako je precizirao Obradović, nalog za hapšenje Artmanove nije sprovela od 2011.

"Za ljude u Srbiji, to je dokaz da nisu sve članice UN ravnopravne pred Tribunalom", podvukao je zastupnik Srbije.

Obradović je rekao i da je inicijativa koju je Srbija pokrenula kod predsednika Tribunala da njenom pravosuđu bude ustupljen postupak protiv troje radikala nije pokušaj da "štiti optužene, upravo suprotno". On je odbacio raniju tvrdnju tužiteljke u ovom postupu Dijane Elis (Dianna Eliš), koja nije prisustvovala današnjoj raspravi, da time "Srbija stvara stanje nekažnjivosti".

Odgovor predsednika Tribunala na tu inicijativu, Srbija je dobila juče, ali je on poverljiv, rekao je Obradović, koji je indirektno zamerio raspravnom veću što je predlog Beograda, koji je takođe bio poverljiv, objavilo.

Predsedavajući sudija Ori ocenio je, potom, da je "očigledno da Srbija ne sarađuje... iako je imala više od godinu dana" da uhapsi optužene. "Kakvi su vaši planovi, da razmišljate još godinu dana", upitao je sudija.

Raspravno veće danas je obavezalo Srbiju da mu redovne i detaljne izveštaje o tome šta čini da uhapsi optužene dostavlja dva puta mesečno, umesto jedanput, kao do sada.

Na Obradovićevu primedbu da "ne zna na šta bi se odnosili detalji" i da "dok se ne dogodi hapšenje, ne vidi mogućnost detaljnog izveštavanja", sudija Ori je ponovo naglasio da je obaveza Srbije da odmah uhapsi optužene.

"Raspravno veće neće ovde sedeti još godinu dana i čekati da ih vi uhapsite", kazao je sudija. Ori je naznačio da su "besmislena" dalja uveravanja da je Srbija spremna da ispuni svoje obaveze i da je "odavno vreme za konkretno delovanje".

Srbija je dužna da Međunarodnom sudu za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije u Hagu jednom mesečno dostavlja izveštaje o tome šta vlada čini da bi uhapsila optužene.

U prvom izvešaju koji je poslala 2. februara, Vlada Srbije zatražila je da se slučaj protiv troje radikala prepusti Srbiji, ali ta inicijativa, prema oceni veća Tribunala, ne oslobađa Srbiju od obaveze da sprovede nalog Tribunala.

Optužbu u slučaju protiv troje radikala zastupa britanska pravnica Dijana Elis, u svojstvu "prijatelja suda" (amicus curiae). 

Nalog za hapšenje troje radikala Tribunal je izdao 13. januara prošle godine, a Beograd do danas nije postupio po njemu.

Tribunal je Radetu, Jojića i Ostojića optužio zbog uticanja na svedoke i ometanja pravde u postupku protiv lidera SRS Vojislava Šešelja. Prema optužnici oni su "zastrašivali, uznemiravali, nudili mito" dvojici svedoka u procesu protiv Šešelja. Kako se navodi, oni su ih naterali da potpišu lažne izjave, a zauzvrat im dali do 500 evra mesečno.

Optužnica je podignuta još 30. oktobra 2012, a sud u Hagu objavio ju je tek 1. decembra 2015. uz obrazloženje da to čini zato što zvanični Beograd nije optužene uhapsio.

Predmet protiv troje radikala je u pretpretresnoj fazi postupka.

Šešelj, optužen za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini, 1991-93, od novembra prošle godine čeka presudu Tribunala na privremenoj slobodi u Srbiji. U pritvoru Tribunala bio je od februara 2003. kada se dobrovoljno predao.

Šešelj je više puta izjavio da se dobrovoljno neće vraćati u Hag, uprkos naredbama tamošnjih sudija, a isto su, posle objavljivanja optužnice protiv njih, rekli i Radeta, Jojić i Ostojić.