Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju prepodobne Jefrema Sirijskog i Isaka Sirijskog.
Jefrem Sirijski (306-378) rođen je u Siriji od siromašnih roditelja u vreme cara Konstantina Velikog. Ranu mladost proveo je dosta burno ali se njegova duša odjednom prelomila i poče je da plamti ljubavlju prema Isusu Hristu.
Bio je učenik svetog Jakova Nisibijskog.
Snažna vera u Boga ulila mu je veliku mudrost a iz očiju su mu neprestano tekle suze.
Jefrem je bio veoma vredan i neprestano je pisao knjige, usmeno poučavao monahe u manastiru i narod u gradu Edesi ili je se predavao molitvi i razmišljanju.
Napisao je mnogo knjiga, a njegove molitve su među najlepšim.
Najpoznatija mu je molitva uz časni post: "Gospode i Vladiko života moga, duha lenjosti, čamotinje, požude i praznoslovlja ne daj mi. Duha čistote, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi daruj meni, slugi tvome. Da, Gospode Care, daj mi da uočim pregrešenja svoja i da ne osuđujem brata svoga, jer si blagosloven u vekove vekova. Amin".
Ova molitva se prilikom njenog prvog izgovaranja deli na tri dela, pri čemu je svaki deo praćen zemnim poklonom.
Kada su silom hteli da Jefrema Sirijskog postave za episkopa, on se napravio lud i počeo je da juri kroz grad Edesu vukući za sobom svoju haljinu, pa su ga ostavili na miru.
Bio je savremenik i prijatelj svetog Vasilija Velikog.
Sveti Jefrem se uglavnom smatra za apostola pokajanja. Njegovi spisi i danas mekšaju mnoga srca otvrdla od greha, i vraćaju ih Isusu Hristu. Upokojio se u dubokoj starosti 378. godine.
"Pokaj se pre no što smrt zatvori vrata tvoga života i otvori vrata Suda. Pokaj se pre smrti, a pošto ne znaš čas smrti, to pokaj se danas i sad, i prestani ponavljati greh svoj. Nema pokoja na zemlji onima koji žele spasenje, borba je neprestana... a, kada dođe spasenje dođe i pokoj", pisao je Jefrem Sirijski.
PREPODOBNI ISAK SIRIJSKI
Isak Sirijski (620-700) rođen je u Ninivi u današnjem Iraku i u mladosti se podvižavao u manastiru Mar-Matejskom, kod Ninive.
Kada se pročuo zbog svetosti života i mnogih čuda koja je činio, izabran je za episkopa ninivskog i primoran da se primi toga čina.
Isak je, međutim, posle samo pet meseci ostavio episkopstvo i tajno se udalji u pustinjski manastir Raban-Šabur.
Napisao je mnogo dela, od kojih je do nas došlo oko 100 beseda o duhovnom životu i podvižništvu, pisanih uglavnom po sopstvenim doživljajima.
Nesravnjiv kao psiholog i rukovoditelj u duhovnom životu. Čak i svetitelji poput svetog Simeona Divnogorca tražili su od njega savete.
"Bez udaljavanja od sveta niko ne može da se približi Bogu. Udaljavanjem ne nazivam preseljenje telom, već odstranjenje od svetskih dela. Vrlina udaljavanja od sveta se sastoji u tome da se um ne bavi svetom", pisao je Israk Sirijski.
"Čoveče, nemoj da daš svoj unutrašnji mir ni za šta na ovom svetu. Po svaku cenu sačuvaj svoj unutrašnji mir. Pomiri se sam sa sobom, pa će se sa tobom pomiriti i nebo i zemlja", savetovao je ovaj svetitelj.
Po Isaku Sirijskom, u duhovnom životu postoje tri glavna stepena: pokajanje, očišćenje, savršenstvo.
"Pokajanje je majka života. Ono je potrebno uvek, svima grešnicima i pravednicima, koji traže spasenje. Usavršavanju nema kraja, pošto je i savršenstvo najsavršenijih ustvari nesavršenstvo, stoga do same smrti nema granica za pokajanje, ni u vremenu ni u delima. Čovek darove vere prima pokajanjem i pokajanjem stiče Božiju milost", pisao je Isak Sirijski.
Jeo je samo tri kriške hleba nedeljno, i malo povrća. U manastiru je izučavao Sveto pismo i pisao o hrišćanskoj askezi i duhovnosti. Zbog stalnog čitanja i pisanja oslepeo je pred kraj života.
