Građani Srbije danas biraju petog predsednika Republike, u drugom krugu osmih predsedničkih izbora od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine.
Birači se ponovo opredeljuju između dva kandidata koji su bili rivali i na prethodnim predsedničkim izborima 2004. godine - kandidata SRS Tomislava Nikolića i DS Borisa Tadića.
Posle zatvaranja biračkih mesta znaće se i da li će biti oboren rekord izlaznosti iz 1990. godine kada je 71,5 odsto građana biralo predsednika.
U prvom izbornom krugu 20. januara na birališta je izašlo 61,38 osto birača koji su glasali za devet predsedničkih kandidata.
Nikolić je osvojio 39,99 odsto ili 1.646.172 glasova, a Tadić 35,39 odsto, odnosno 1.457.030 glasova.
Aktuelni predsednik Tadić izabran je tek posle tri neuspela pokušaja pošto je Skupština Srbije uklonila glavni "kamen spoticanja", odnosno ukinula obavezni izlazni cenzus birača u prvom krugu, koji ni po novoj zakonskoj regulativi više ne postoji.
Ti predsednički izbori održani su 13. juna 2004. godine, a građani Srbije su se opredeljivali između 15 kandidata.
Kandidat Demokratske stranke Tadić izabran je u drugom izbornom krugu 27. juna 2004. godine, kada je za njega glasalo 1.681.528 ili 53,24 odsto birača.
Tadić je pobedio protivkandidata iz SRS Nikolića, koji je osvojio 1.434.068 ili 45,4 odsto glasova.
U prvom krugu iznenađenje je bio uspeh lidera PSS Bogoljuba Karića, koji se našao na trećem mestu sa osvojenih 18 odsto glasova, kao i neuspeh vladinog predsedničkog kandidata Dragana Maršićanina koji je bio četvrti sa 13 odsto glasova.
Tadić je na dužnost, sa petogodišnjim mandatom, stupio 11. jula 2004. godine.
Na prvim višestranačkim izborima 9. decembra 1990. godine ubedljivo je pobedio kandidat SPS Slobodan Milošević, ostavivši daleko iza sebe 31 protivkandidata.
Ti prvi višestranački parlamentarni i predsednički izbori održani su u Srbiji u posebnoj atmosferi, jer je praktično prvi put posle Drugog svetskog rata bilo "razloga i smisla", kako su isticali građani, za izlazak na birališta.
Opozicija je na tim izborima za predsednika, koji su održani istovremeno sa parlamentarnim, imala uspeha u Beogradu, ali je u Srbiji u celini, pogotovu na jugu doživela neuspeh.
Milošević je osvojio 65,34, lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković 16,4, a kandidat Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ivan Đurić 5,52 odsto glasova.
Milošević je pobedio i na narednim izborima 20. decembra 1992. godine, kada je učestvovalo sedam kandidata, a glasalo 64,14 odsto birača.
Osvojio je 56,42 odsto glasova, kandidat Grupe građana Milan Panić 34,02, a kandidat Narodne stranke i srpske opozicije Milan Paroški 3,31 odsto.
I na ovim izborima ponovo je apstiniralo gotovo milionsko biračko telo Albanaca, što je, prema ocenama analitičara, doprinelo pobedi lidera socijalista nad Panićem - novoj ličnosti na političkoj sceni, koga su neki nazvali "moralnim pobednikom".
Naredni, redovni izbori za predsednika Srbije održani su 21. septembra 1997. godine, ali pošto nijedan do 17 kandidata nije dobio potrebnu većinu, izbori su ponovljeni 5. oktobra kada su se u drugom krugu našli Zoran Lilić (SPS) i Vojislav Šešelj (SRS).
Zbog nedovoljnog odziva birača, predsednik Republike nije izabran ni u drugom krugu.
Kuriozitet je da je tada Šešelj osvojio više glasova od Lilića, za razliku od prvog kruga, kada je Lilić imao više glasova od lidera radikala.
Ni na ponovljenim izborima 7. decembra 1997. godine, nijedan od kandidata nije dobio potrebnu većinu, pa je dve sedmice kasnije održan drugi krug, kada je pobedio Milan Milutinović (SPS) sa osvojenih 50,98 glasova, ispred Šešelja sa 37,57 odsto glasova.
Posle tih izbora predstavnici i pristalice radikala su negodovali, optuživši socijaliste za krađu glasova, a bilo je i tvrdnji da nije izašlo neophodnih 50 odsto birača.
Dužnost predsednika Srbije Milutinović je obavljao od 5. januara 1998. do kraja 2002. godine.
Izbori za Milutinovićevog naslednika bezuspešno su održani 29. septembra 2002. godine kada je učestvovalo 11 kandidata.
Pošto nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu glasova, glasanje je ponovljeno 13. oktobra, a učestvovala su dva kandidata sa najvećim brojem glasova - kandidat Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica i kandidat Grupe građana "Najbolje za Srbiju" Miroljub Labus.
Na tim izborima Koštunica je osvojio 66,86 odsto, a Labus 30,92 odsto, ali zbog nedovoljnog odziva birača predsednik Republike nije izabran ni u drugom krugu glasanja, pa su novi izbori održani 8. decembra 2002. godine.
Na izborima 8. decembra 2002. godine učestvovala su tri predsednička kandidata - kandidat DSS Vojislav Koštunica, kandidat Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelević i kandidat SRS Vojislav Šešelj, a glasalo je 45,17 odsto birača.
Koštunica je osvojio 57,66 odsto, Šešelj 36,08, a Pelević 3,53 odsto.
Pošto nije ispunjen tadašnji zakonski uslov - izlazak najmanje polovine od ukupnog broja birača, nije se održao drugi izborni krug, već je ponovljen ceo izborni postupak.
Na novim izborima 16. novembra 2003. godine učestvovalo je šest kandidata - kandidat SRS je bio Tomislav Nikolić, kandidat DOS-a Dragoljub Mićunović, a Nove Srbije Velimir Ilić.
Nikolić je osvojio 46,23 odsto, Mićunović 35,42, a Ilić 9,08 odsto.
Na izbore je izašlo samo 38,80 odsto od ukupnog broja birača, pa zbog toga nije ni bilo drugog izbornog kruga.
Vršilac dužnosti predsednika Republike, do prestanka Milutinovićeve funkcije do raspuštanja parlamenta, 13. novembra 2003. godine, bila je Nataša Mićić.
Tu funkciju je posle nje, do konstituisanja novog skupštinskog saziva, početkom 2004. godine, obavljao najpre Dragan Maršićanin, a potom Predrag Marković.
(Tanjug)
Birači se ponovo opredeljuju između dva kandidata koji su bili rivali i na prethodnim predsedničkim izborima 2004. godine - kandidata SRS Tomislava Nikolića i DS Borisa Tadića.
Posle zatvaranja biračkih mesta znaće se i da li će biti oboren rekord izlaznosti iz 1990. godine kada je 71,5 odsto građana biralo predsednika.
U prvom izbornom krugu 20. januara na birališta je izašlo 61,38 osto birača koji su glasali za devet predsedničkih kandidata.
Nikolić je osvojio 39,99 odsto ili 1.646.172 glasova, a Tadić 35,39 odsto, odnosno 1.457.030 glasova.
Aktuelni predsednik Tadić izabran je tek posle tri neuspela pokušaja pošto je Skupština Srbije uklonila glavni "kamen spoticanja", odnosno ukinula obavezni izlazni cenzus birača u prvom krugu, koji ni po novoj zakonskoj regulativi više ne postoji.
Ti predsednički izbori održani su 13. juna 2004. godine, a građani Srbije su se opredeljivali između 15 kandidata.
Kandidat Demokratske stranke Tadić izabran je u drugom izbornom krugu 27. juna 2004. godine, kada je za njega glasalo 1.681.528 ili 53,24 odsto birača.
Tadić je pobedio protivkandidata iz SRS Nikolića, koji je osvojio 1.434.068 ili 45,4 odsto glasova.
U prvom krugu iznenađenje je bio uspeh lidera PSS Bogoljuba Karića, koji se našao na trećem mestu sa osvojenih 18 odsto glasova, kao i neuspeh vladinog predsedničkog kandidata Dragana Maršićanina koji je bio četvrti sa 13 odsto glasova.
Tadić je na dužnost, sa petogodišnjim mandatom, stupio 11. jula 2004. godine.
Na prvim višestranačkim izborima 9. decembra 1990. godine ubedljivo je pobedio kandidat SPS Slobodan Milošević, ostavivši daleko iza sebe 31 protivkandidata.
Ti prvi višestranački parlamentarni i predsednički izbori održani su u Srbiji u posebnoj atmosferi, jer je praktično prvi put posle Drugog svetskog rata bilo "razloga i smisla", kako su isticali građani, za izlazak na birališta.
Opozicija je na tim izborima za predsednika, koji su održani istovremeno sa parlamentarnim, imala uspeha u Beogradu, ali je u Srbiji u celini, pogotovu na jugu doživela neuspeh.
Milošević je osvojio 65,34, lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković 16,4, a kandidat Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ivan Đurić 5,52 odsto glasova.
Milošević je pobedio i na narednim izborima 20. decembra 1992. godine, kada je učestvovalo sedam kandidata, a glasalo 64,14 odsto birača.
Osvojio je 56,42 odsto glasova, kandidat Grupe građana Milan Panić 34,02, a kandidat Narodne stranke i srpske opozicije Milan Paroški 3,31 odsto.
I na ovim izborima ponovo je apstiniralo gotovo milionsko biračko telo Albanaca, što je, prema ocenama analitičara, doprinelo pobedi lidera socijalista nad Panićem - novoj ličnosti na političkoj sceni, koga su neki nazvali "moralnim pobednikom".
Naredni, redovni izbori za predsednika Srbije održani su 21. septembra 1997. godine, ali pošto nijedan do 17 kandidata nije dobio potrebnu većinu, izbori su ponovljeni 5. oktobra kada su se u drugom krugu našli Zoran Lilić (SPS) i Vojislav Šešelj (SRS).
Zbog nedovoljnog odziva birača, predsednik Republike nije izabran ni u drugom krugu.
Kuriozitet je da je tada Šešelj osvojio više glasova od Lilića, za razliku od prvog kruga, kada je Lilić imao više glasova od lidera radikala.
Ni na ponovljenim izborima 7. decembra 1997. godine, nijedan od kandidata nije dobio potrebnu većinu, pa je dve sedmice kasnije održan drugi krug, kada je pobedio Milan Milutinović (SPS) sa osvojenih 50,98 glasova, ispred Šešelja sa 37,57 odsto glasova.
Posle tih izbora predstavnici i pristalice radikala su negodovali, optuživši socijaliste za krađu glasova, a bilo je i tvrdnji da nije izašlo neophodnih 50 odsto birača.
Dužnost predsednika Srbije Milutinović je obavljao od 5. januara 1998. do kraja 2002. godine.
Izbori za Milutinovićevog naslednika bezuspešno su održani 29. septembra 2002. godine kada je učestvovalo 11 kandidata.
Pošto nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu glasova, glasanje je ponovljeno 13. oktobra, a učestvovala su dva kandidata sa najvećim brojem glasova - kandidat Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica i kandidat Grupe građana "Najbolje za Srbiju" Miroljub Labus.
Na tim izborima Koštunica je osvojio 66,86 odsto, a Labus 30,92 odsto, ali zbog nedovoljnog odziva birača predsednik Republike nije izabran ni u drugom krugu glasanja, pa su novi izbori održani 8. decembra 2002. godine.
Na izborima 8. decembra 2002. godine učestvovala su tri predsednička kandidata - kandidat DSS Vojislav Koštunica, kandidat Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelević i kandidat SRS Vojislav Šešelj, a glasalo je 45,17 odsto birača.
Koštunica je osvojio 57,66 odsto, Šešelj 36,08, a Pelević 3,53 odsto.
Pošto nije ispunjen tadašnji zakonski uslov - izlazak najmanje polovine od ukupnog broja birača, nije se održao drugi izborni krug, već je ponovljen ceo izborni postupak.
Na novim izborima 16. novembra 2003. godine učestvovalo je šest kandidata - kandidat SRS je bio Tomislav Nikolić, kandidat DOS-a Dragoljub Mićunović, a Nove Srbije Velimir Ilić.
Nikolić je osvojio 46,23 odsto, Mićunović 35,42, a Ilić 9,08 odsto.
Na izbore je izašlo samo 38,80 odsto od ukupnog broja birača, pa zbog toga nije ni bilo drugog izbornog kruga.
Vršilac dužnosti predsednika Republike, do prestanka Milutinovićeve funkcije do raspuštanja parlamenta, 13. novembra 2003. godine, bila je Nataša Mićić.
Tu funkciju je posle nje, do konstituisanja novog skupštinskog saziva, početkom 2004. godine, obavljao najpre Dragan Maršićanin, a potom Predrag Marković.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
