Francuski predsednik Žak Širak pozvao je kosovske Srbe i Albance da u pregovore o statusu Kosova udju bez a priori stavova o njihovom konačnom ishodu.
Širak je, tokom razgovora sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem, zatražio od svih pregovaračkih strana da u razgovore o statusu Kosova udju spremni na dijalog i uz poštovanje preporuka Saveta bezbednosti UN, izjavio je portparol francuskog predsedniika Žerom Bonafon.
Tadić i Širak su, takodje, zaključili da je potrebno da SCG u potpunosti saradjuje s Haškim tribunalom i tom sudu izruči Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
Predsednik Srbije ranije je izjavio da se saglasio sa predsednikom Francuske da je "fragmentiranje" prostora Balkana stvaranjem novih, slabih država - kontraproduktivno. "Složili smo se da je fragmentiranje prostora Balkana stvaranjem novih, slabih država - kontraproduktivno i da nije u pravcu evropskih integracija", rekao je Tadić u telefonskom razgovoru za Betu, nakon sastanka sa Širakom u Parizu.
On je dodao da je sa francuskim predsednikom razgovarao i o Kosovu i Metohiji, o Bosni i Hercegovini, kao i o referendumu u Crnoj Gori.
Predsednik Srbije je Širaku izložio stav Beograda o očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije nad Kosovom i Metohijom, založivši se za "uspostavljanje entitetskih sistema i očuvanja celog Kosova", kao i za uspostavljanje institucionalne veze srpskog entiteta, odnosno zajednice srpskih opština, sa Beogradom. "Moj stav je bio da svi budući pregovori o Kosovu i Metohiji moraju da uključe evropsku perspektivu celog regiona, očuvanje demokratije i demokratskih vrednosti i institucija u Srbiji", rekao je Tadić.
Kad je reč o odnosima u SCG, Tadić je izneo stav da bi opredeljenje koje bi podržalo 50 procenata plus jedan birač na referendumu u Crnoj Gori bio ishod kome se ne bi moglo prigovoriti.
Predsednik Srbije je, takodje, rekao da mu je Širak potvrdio da je svojom ličnom intervencijom kod tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona sprečio uništavanje mostova u Beogradu tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.
On je ocenio da su razgovori bili "izuzetno prijateljski", da su se oslanjali na tradicionalne odnose Srbije i Francuske, ali sa težištem na novim temeljima saradnje u oblasti ekonomije, političkih odnosa i bezbednosti.
Širak je, tokom razgovora sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem, zatražio od svih pregovaračkih strana da u razgovore o statusu Kosova udju spremni na dijalog i uz poštovanje preporuka Saveta bezbednosti UN, izjavio je portparol francuskog predsedniika Žerom Bonafon.
Tadić i Širak su, takodje, zaključili da je potrebno da SCG u potpunosti saradjuje s Haškim tribunalom i tom sudu izruči Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
Predsednik Srbije ranije je izjavio da se saglasio sa predsednikom Francuske da je "fragmentiranje" prostora Balkana stvaranjem novih, slabih država - kontraproduktivno. "Složili smo se da je fragmentiranje prostora Balkana stvaranjem novih, slabih država - kontraproduktivno i da nije u pravcu evropskih integracija", rekao je Tadić u telefonskom razgovoru za Betu, nakon sastanka sa Širakom u Parizu.
On je dodao da je sa francuskim predsednikom razgovarao i o Kosovu i Metohiji, o Bosni i Hercegovini, kao i o referendumu u Crnoj Gori.
Predsednik Srbije je Širaku izložio stav Beograda o očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije nad Kosovom i Metohijom, založivši se za "uspostavljanje entitetskih sistema i očuvanja celog Kosova", kao i za uspostavljanje institucionalne veze srpskog entiteta, odnosno zajednice srpskih opština, sa Beogradom. "Moj stav je bio da svi budući pregovori o Kosovu i Metohiji moraju da uključe evropsku perspektivu celog regiona, očuvanje demokratije i demokratskih vrednosti i institucija u Srbiji", rekao je Tadić.
Kad je reč o odnosima u SCG, Tadić je izneo stav da bi opredeljenje koje bi podržalo 50 procenata plus jedan birač na referendumu u Crnoj Gori bio ishod kome se ne bi moglo prigovoriti.
Predsednik Srbije je, takodje, rekao da mu je Širak potvrdio da je svojom ličnom intervencijom kod tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona sprečio uništavanje mostova u Beogradu tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.
On je ocenio da su razgovori bili "izuzetno prijateljski", da su se oslanjali na tradicionalne odnose Srbije i Francuske, ali sa težištem na novim temeljima saradnje u oblasti ekonomije, političkih odnosa i bezbednosti.
Dust-Blazi: Tribunal problem za evrointegraciju
Šef francuske diplomatije Filip Dust-Blazi izjavio je da je za Kosovo potrebno da se nadje trajno rešenje koje će morati da obezbedi zaštitu srpske manjine u pokrajini.
Dust-Blazi je nakon sastanka sa Borisom Tadićem rekao da je centralna tema razgovora bilo pitanje Kosova i da se išlo u pravcu da se "zauzme realan stav" o tom pitanju, što je važno za stabilnost regiona.
Francuski ministar spoljnih poslova je naveo da je s Tadićem razgovarao i o evropskoj integraciji Srbije i Crne Gore i ocenio da će s pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju biti "okrenut novi list" u odnosima SCG i EU. Dust-Blazi je, medjutim, podsetio da problem predstavlja nedovoljna saradnja SCG s Haškim tribunalom, pre svega u vezi sa pitanjem izručenja bivših lidera bosanskih Srba Ratka Mladića i Radovana Karadžića, što je, kako je rekao, uslov za evropski put.
Tadić je naglasio da Srbija mora da učini maksimalan napor da ispuni svoje obaveze u vezi sa optuženima za ratne zločine, jer je pitanje saradnje s Haškim tribunalom u njenom nacionalnom i državnom interesu i to mnogo više nego što je u interesu Tribunala i EU.
(Beta)
Dust-Blazi je nakon sastanka sa Borisom Tadićem rekao da je centralna tema razgovora bilo pitanje Kosova i da se išlo u pravcu da se "zauzme realan stav" o tom pitanju, što je važno za stabilnost regiona.
Francuski ministar spoljnih poslova je naveo da je s Tadićem razgovarao i o evropskoj integraciji Srbije i Crne Gore i ocenio da će s pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju biti "okrenut novi list" u odnosima SCG i EU. Dust-Blazi je, medjutim, podsetio da problem predstavlja nedovoljna saradnja SCG s Haškim tribunalom, pre svega u vezi sa pitanjem izručenja bivših lidera bosanskih Srba Ratka Mladića i Radovana Karadžića, što je, kako je rekao, uslov za evropski put.
Tadić je naglasio da Srbija mora da učini maksimalan napor da ispuni svoje obaveze u vezi sa optuženima za ratne zločine, jer je pitanje saradnje s Haškim tribunalom u njenom nacionalnom i državnom interesu i to mnogo više nego što je u interesu Tribunala i EU.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
