Veće za normu hrvatskog standardnog jezika izjasnilo se, većinom glasova, da se ubuduće piše "ne ću", umesto "neću". Posle žučne diskusije na sednici, sedam članova Veća bilo je za rastavljeno pisanje, dva su bila protiv, a dva suzdržana.
Ivo Pranjković, koji se zalaže za sastavljeno pisanje "neću", rekao je da lingvistički argumenti ne pretežu u prilog ni jednom načinu pisanja, pa bi trebalo uvažiti naviku i praksu pisanja proteklih 45 godina.
Hrvatsko Ministarstvo nauke, obrazovanja i sporta osnovalo je pomenuto Veće baš zbog rasprava o otvorenim pitanjima u hrvatskom jeziku. Sada o tome treba da se izjasni resorni ministar Dragan Primorac, koji je u razgovoru za "Slobodnu Dalmaciju" rekao da o načinu pisanja neće odlučivati politika nego struka, pa će Ministarstvo poštovati odluku Veća o novom pravopisu.
Mediji su podsetili da će, ako se usvoji odluka Veća, hitno morati da se preštampaju svi školski udžbenici i lektira.
Pitanje pisanja "ne ću" ili "neću" nije od juče. U Hrvatskoj se do 20-ih godina prošlog veka pisalo rastavljeno, da bi se potom, po pravopisu Dragutina Boranića iz 1928, pisalo sastavljeno. Za vreme Banovine Hrvatske i NDH Boranić je u svom pravopisu uveo rastavljeno pisanje, a taj način pisanja prihvatile su i komunističke vlasti u Hrvatskoj, pa se "ne ću" pisalo do 1960. i "Novosadskog dogovora".
Hrvatski premijer Ivo Sanader u komentaru na pravopisnu preporuku rekao je da se politika neće i ne sme mešati u odluke struke koja treba da kaže svoje, pri čemu odluka ne mora odmah da bude doneta i da bi se neko vreme mogle dozvoliti obe opcije.
Rekavši da hrvatski, kao i svaki drugi jezik, živi i ima svoju dinamiku, Sanader je rekao da će on lično nastaviti da piše "neću" spojeno.
S obzirom da odluka veća od 15. decembra nije donetna jednoglasno već većinom glasova, Sanader smatra da bi trebalo poslušati i drugačija mišljenja i da nije vreme za konačnu odluku.
(Tanjug)
Ivo Pranjković, koji se zalaže za sastavljeno pisanje "neću", rekao je da lingvistički argumenti ne pretežu u prilog ni jednom načinu pisanja, pa bi trebalo uvažiti naviku i praksu pisanja proteklih 45 godina.
Hrvatsko Ministarstvo nauke, obrazovanja i sporta osnovalo je pomenuto Veće baš zbog rasprava o otvorenim pitanjima u hrvatskom jeziku. Sada o tome treba da se izjasni resorni ministar Dragan Primorac, koji je u razgovoru za "Slobodnu Dalmaciju" rekao da o načinu pisanja neće odlučivati politika nego struka, pa će Ministarstvo poštovati odluku Veća o novom pravopisu.
Mediji su podsetili da će, ako se usvoji odluka Veća, hitno morati da se preštampaju svi školski udžbenici i lektira.
Pitanje pisanja "ne ću" ili "neću" nije od juče. U Hrvatskoj se do 20-ih godina prošlog veka pisalo rastavljeno, da bi se potom, po pravopisu Dragutina Boranića iz 1928, pisalo sastavljeno. Za vreme Banovine Hrvatske i NDH Boranić je u svom pravopisu uveo rastavljeno pisanje, a taj način pisanja prihvatile su i komunističke vlasti u Hrvatskoj, pa se "ne ću" pisalo do 1960. i "Novosadskog dogovora".
Hrvatski premijer Ivo Sanader u komentaru na pravopisnu preporuku rekao je da se politika neće i ne sme mešati u odluke struke koja treba da kaže svoje, pri čemu odluka ne mora odmah da bude doneta i da bi se neko vreme mogle dozvoliti obe opcije.
Rekavši da hrvatski, kao i svaki drugi jezik, živi i ima svoju dinamiku, Sanader je rekao da će on lično nastaviti da piše "neću" spojeno.
S obzirom da odluka veća od 15. decembra nije donetna jednoglasno već većinom glasova, Sanader smatra da bi trebalo poslušati i drugačija mišljenja i da nije vreme za konačnu odluku.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
